Knjiga Zohar, V tom

Poštovani čitaoci, P.U.L.S.E magazin vam zvanično predstavlja prvih dvadesetak stihova petog toma knjige ”Zohar”, nastavka koji od marta 2022. možete naći u slobodnoj prodaji u izdanju IK Metafizika. Reč je o temeljnom delu jevrejskog misticizma baziranog na judaizmu, te potonjem pravcu promišljanja koji danas zovemo kabalom.

Peti tom Zohara sastoji se iz dve celine:

I otide  (Vajece, ויצא‎)

I posla (Vajišlah, וישלח)

 

Sve potrebne i dodatne informacije o nabavci Zohara možete pronaći ovde, ili ukoliko, pak, želite da pročitate predgovor delu to možete ovde učiniti.

U nastavku uživajte u uvodnom odlomku iz aktuelne pete knjige:

 

I „I Jakov pođe od Berševe i uputu se u Haran…“

U ovom delu tajnog učenja Tore (תורה)*, rabin Hija raspravlja o simbolici i značenju čuvenog Propovednikovog stiha:

וזרח השמש ובא השמש ואלמקומו שואף זורח הוא שם
Ve’zarah ha’šemeš u’ba ha’šemeš ve’el mekomo šoef zoreah hu šam
Sunce izlazi, Sunce zalazi, i opet hita ka mestu odakle je izašlo
Propovednik 1:5; Milin

 

Stih opisuje Jakova koji odlazi iz Berševe (Be’er ševa באר שבע)* za Haran, gde on, prema Postanju „zanoći, jer sunce beše zašlo.“ Solarne strane, sever i jug, upućuju na energije Levog i Desnog stuba, odnosno, na negativne i pozitivne sile. Rabin Ašlag precizira da se „mesto“ odnosi na Malhut (מלכות), fizički svet. Ali, Jakov (Ja’akov יעקב) i „sunce“ predstavljaju Zeir Anpin – Gornji svet*, izvor duhovnog Svetla. Saznajemo da je duhovna emanacija u tekstu opisana kao „I Jakov pođe od,“ potpuna, obuhvatajući i tajnu Hohme (חוכמה) i tajnu Hasadima* – Desnog stuba (aludirajući na dve primarne sefire desnog stuba). Rabin Hija tumači Jakovljevo putovanje sa stanovišta spuštanja svetlosti Zeir Anpina u materijalni svet tame, Malhut; rabin Josi pak razmatra Jakovljevo hodočašće sa stanovišta jevrejskog izgnanstva (galut גלות). Ova su tumačenja, međutim, u službi istraživanja prirode jednog aspekta Tvorca koji pobuđuje još veće divljenje – naime, Njegovog „žestokog negodovanja…“ Rabini se zatim na kratko osvrću na Tefilin*, kao na znamen božanske prisutnosti i prijemnik Svetla, koji ne gubi svoje dejstvo čak ni u, na izgled, neprozirnoj tami i demonskim okolnostima.

Čitalac počinje da shvata da su ovakve pripovesti Tore uistinu alegorije sa višestrukim značenjem, otkrivajući strukture stvarnosti, unutrašnjeg i spoljašnjeg univerzuma, kao i suštinsko saglasje Božje Tvorevine. Najzad, u tajni 22*, otkriveno je da pokretačku silu vaseljene, na svakoj razini, čini želja za ujedinjenjem između Zeir Anpina, Gornjeg sveta, i Nukve* kojoj se pripisuje Levi stub, vodeći potom do Malhuta, naše fizičke dimenzije. To uključuje i prividno suprotstavljene aspekte, kao što su princip muškog i ženskog, tame i svetla, gneva i milosrđa. Rabini nadalje tvrde da se ova ista podeljenost i protivurečnost nalaze i u srži naše sopstvene konfuzije, straha, besa i usamljenosti – svega onoga što nas sprečava da se izdignemo i spojimo sa Jednošću (Jahid יחיד) ili Jednim (Ehad אחד). Patrijarh Jakov je živo ovaploćenje sile Središnjeg stuba, poznate kao Susprezanje ili Otpor. Dok Desni i Levi stub odgovaraju pozitivnom i negativnom polu električne sijalice, Središnji stub na Drvetu Života* odgovara vlaknu koje proizvodi svetlost otporom.

Duhovno svetlo dejstvuje po istom principu. Mi sprovodimo Svetlost iz Gornjeg sveta, Zeir Anpina, do našeg fizičkog sveta, Malhuta, kada primenjujemo načelo Otpora u svom sopstvenom životu. To činimo tako što se odupiremo svojim impulsivnim, sebičim željama. Tefilin nam, takođe, pomaže u svemu ovome. On je privezan za levu ruku, koja simbolizuje negativnu silu Levog stuba. Svezivanje i sputavanje sile leve ruke oslabljuje naš sopstveni Levi stub, kao izvor sebičnih, pogubnih želja. Sile koje se oslobađaju kroz naše vizualno povezivanje sa hebrejskim slovima pak osnažuju našu povezanost sa Svetlom, što nam pomaže da razrešimo unutrašnji konflikt koji nam i daje osećaj razdvojenosti od Večnog. Prizivajući silu Jakova i Tefilina kroz pažljivo proučavanje ovih odeljaka, dobijamo emotivnu podršku, snagu volje i smotrenost koji su nam potrebni da bismo se izdigli iznad onog nagonskog i impulsivnog u sebi i sjedinili sa Svetlošću Tvorca.

1. 

ויצא יעקב מבאר שבע וילך חרנה
Va’jece Ja’akov mi’Be’er Šava va’jeleh Harana
I Jakov pođe od Berševe i uputi se u Haran
Postanje 28:10; Milin

 

Rabin Hija otpoče raspravu stihom: „Sunce izlazi, Sunce zalazi i opet hita ka mestu odakle je izašlo“ (Propovednik 1:5; Milin). Ovaj je stih već rastumačen. „Sunce izlazi,“ govori o Jakovu, koj je Zeir Anpin, dok ovaj beše u Berševi, koja je Bina (בינה). A „Sunce zalazi“ govori o Jakovu na putu za Haran – Nukvu od Zeir Anpina – kao što je pisano:

וילן שם כי בא השמש
Va’jalen šam ki va ha’šemeš
I tu zanoći, jer sunce beše zašlo
Postanje 28:11; Milin

 

Iskaz: „I opet hita ka mestu odakle je izašlo,“ sličan je stihu: „Pa dođe na jedno mesto, i tu zanoći“ (stih 11). Ovo se odnosi na Nukvu, zvanu ,mesto’ (makom* מקום), gde Sunce hita da sine.

2. Dođite i vidite, premda Sunce obasjava čitav svet, ono putuje samo u dva pravca, kao što je pisano:

הולך אלדרום וסובב אל צפון
Holeh el darom ve’sovev el cafon
Ide na jug, okreće se na sever
Propovednik 1:6; Milin

 

jer ,jug’ je Desni stub, a ,sever’ – Levi. A Sunce svakoga dana izlazi na istoku, iz svog sopstvenog aspekta, Tifereta (תפארת), i ide na jug, ka Desnom stubu, Hesedu (חסד). Potom se vraća na sever, ka Levom stubu, Geburi (גבורה). Što znači da na kraju spaja svetlost oba Stuba. A sa severa ide na zapad, ka Nukvi. Na zapadu se smiruje, zalazi.“ On dalje objasni da sunce izlazi na istoku, kao što je pisano: „Jakov pođe od Berševe,“ kada se dva stuba, južni i severni, behu spojila u njemu. Sunce ide na zapad, ka Nukvi, kao što je pisano: „i uputi se u Haran.“ Ovo nam govori o tome da je svetlost opisana kao ,pođe od,’ potpuna svetlost koja sadrži oba stuba, Desni i Levi, što je tajna jedinstva stubova Strogosti (Bina) i Milosrđa (Hesed).

3. Rabin Šimon reče da Jakov otide izvan granica zemlje Izrailjeve (erec Jisrael ארץ ישראל), kao što je pisano: „I Jakov pođe od Berševe,“ koja je Nukva, sa stanovišta večnosti, zvana ,Ber-Ševa,’ ili ,Zemlja Izrailjeva.’ I on se zaputi u drugi domen, kao što je pisano, ,i uputi se u Haran,’ izvan Zemlje Izrailjeve, gde Druga strana vlada. Tako Jakov otide na istok, tajnu Središnjeg stuba koji obujmljuje i Desni i Levi stub, kao što je pisano: „I Jakov pođe od Berševe.“ To znači da je tokom šabatnje godine, Nukve, Jakov izneo blistavu svetlost iz božanske dubine, Nukve, krenuvši na zapad. On, dakle, uze svetlost koja zalazi na zapadu, Levom stubu bez Desnog, i „uputi se u Haran,“ mesto Suda i gneva (heb. harana חרנה), domen Druge strane (Sitra Ahra סטרא אחרא)*.

4. Prema rabinu Josiju, ovaj stih upućuje na izgnanstvo. Jer, Jakov, Zeir Anpin, uze svetlost koja ponire u božansku dubini, Binu, i izli je na Berševu. U tome je tajna onog: „Studenče, tebe su kopali knezovi…“ (Brojevi 21:18; Milin). Reč je o Nukvi, koju su iskopali Aba אבא i Ima אמא, zvani ,kneževima’ ili ,prinčevima,’ odakle Jakov primi svetlost svoju i popuni studenac (heb. be’er באר), dovevši ga do savršenstva. Tokom izgnanstva, on tumaraše od Berševe do Harana, kao što je pisano: ,i uputi se u Haran’ – odnosno, ka žestokom negodovanju ili gnevu (heb. haran). A šta je žestoko negodovanje Presvetoga, blagosloven da je? To je zla ravan, zemlja pod vlašću Druge strane, Malhut u domenu Klifota* (kelipot קליפות).

5. Rabin Hija reče da kada Sunce, Zeir Anpin, zađe na zapadu, tada Nukva, kao zapad, predstavlja Sunčev tron, prestonicu Sunca. U tome je smisao stiha: „i opet hita ka mestu odakle je izašlo,“ jer ono hita ka tom mestu da bi ga obasjalo. Ono prikuplja u sebi svu svetlost Desnog i Levog stuba da bi je izlilo na Nukva.

6. A znamo da Presveti, blagosloven da je, Zeir Anpin, stavlja Tefilin, što znači da uzima sve božanske krune. A koje su to krune? To su tajne božanskih Abe i Ime; one su Mohin* Hohme i Bine, tajna staze koja ih spaja, „Kadeš (Posveti קדש)“ (Ponovljeni zakon 11:13) i „Ve’haja ki jeviaha (והיה כי־יבאך)“ (,To neka ti bude kao znak… da nas je Ha’Šem… izveo’)“ (Izlazak 13:11-16). Kadeš je Mohin božanske Abe, koja je Hohma. Ve’haja ki jeviaha je Mohin božanske Ime, Bine. One su glava Tefilina, prve tri Sefirot Tefilina, tajna Jud-He יה, zvana ,Glava’ (Roš ראש). A znamo da Prvosveštenik (Koen Gadol כהן גדול) uzima ono prvo (doslovno, ,od glave’ ili ,u glavi’ [notel ba’roš, נוטל בראש]), što znači da on uzima prve tri Sefirot. Nakon što uzme Mohin Abe i Ime, Jud-He, on prima od obe strane, desne i leve, viši princip Znanja (Moah šel Da’at מוח של דעת), tajne dveju staza, ,Š’ma Jisrael שמע ישראל (Čuj Izraele),’ (Ponovljeni zakon 6:4) i , Ve’haja im šmoa והיה אם־שמע (,Zato, ako budete slušali’) (Ponovljeni zakon 11:13), tajne Vav-He וה. Zeir Anpin, kako vidimo, uzima sav Mohin – Hohmu, Binu, Hesed i Geburu – tajnu četiriju prolaza zvanih ,Tefilin’ Presvetoga, blagosloven da je.

7. Rabin Eleazar dade za pravo rabinu Hiji, rekavši: „Zaista, ,divota (Tiferet) Izrailja,’ Zeir Anpin, uzima četvorni Mohin – Hohmu, Binu, Tiferet i Malhut. A kada Zajednica Izrailja (Kneset Jisrael כנסת ישראל) biva uzdignuta do Bine, ona ih, poput Zeir Anpina, povlači za sobom, sačinivši tako muški svet Presvetoga, blagosloven da je, Binu, i ženski svet Presvetoga, blagosloven da je, svoj sopstveni aspekt. I kao što sva svetlost isijava iz ovog sveta Bine, tako ih svet Nukve upija sve u se. Jer, svetovi bivaju jednaki – Bina postaje ravna Nukvi, privijajući je uza se, a ova donja se uzdiže do gornje, poprimajući njen lik. Sledstveno tome, Berševa je Jubilej* (Jovel יובל), Bina, kao što je i Šabatnja godina – Nukva. Što značu da su svetlosti Bine i Nukve istovetne, jer su obe – ,Berševa.’ A kako ovo sunce sija isključivo iz Jubileja, Pismo veli: „Jakov pođe od Berševe,“ odnosno, od Bine zvane ,Berševa,’ „i uputi se u Haran,“ na zapad, ka Šabatnjoj godini – Nukvi.

8. Rabin Šimon reče: „Jakov pođe od Berševe,“ što je zapad, Šabatnja godina ili Nukva; „i uputi se u Haran,“ što je godina orla-a* (ערלה). Jer, bežeći od brata svojega, on uteče iz svetoga okrilja pod drugo okrilje. A kada stiže u Betel (Božija Kuća, Bejt El [בית אל]), koji je sveto okrilje, sveti domen, pisano je:

ויפגע במקום
Va’jifga ba’makom
On dođe u jedno mesto
Postanje 28:11; Milin

 

9. On upita: „O kakvom to mestu Pismo ovde govori?“ A rabin Hija će na to: „To je mesto Zeir Anpina, Nukva, kao što je pisano: ,hita ka mestu odakle je izašlo,’ jer on otide tamo da sine.

10. Obratite pažnju da tamo piše: ,Uze kamen sa tog mesta,’ a ne: ,dohvati kamen odatle.’ To znači da on uze naročito kamenje odatle, ne bilo koje.“ On reče: „Ovo beše drago kamenje, dvanaest božanskih bisera, kao što je pisano:

שתים עשרה אבנים
Štejm esre avanim
Dvanaest kamena
I Knjiga o carevima 18:31

 

pod kojima behu dvanaest hiljada i deset uglačanih i izbrušenih dragulja, a svi do jednog su opisani kao ,kamenje.’ Otud Pismo veli: ,Uze (odabrani) kamen,’ a ne: ,(bilo koji) kamen.’ A mesto koje se ovde pominje je Nukva.

11. A o stihu:

וישם מראשתיו
Va’jasem me’ra’ašotav
I stavi ga pod glavu
Postanje 28:11; Milin

 

on upita: „Pod čiju glavu?“ Pa odgovori: „Pod glave onoga mesta, Nukve.“ On upita: „A šta se podrazumeva pod tim ,glavama’? On nije, kao što bi se moglo pomisliti, dohvatio prvo što mu je došlo pod ruku da nasloni glavu, već o četiri glave vaseljene. Ovo su četiri vetra – južni, severni, istočni i zapadni – tajna Hohme, Bine, Tifereta i Malhuta. Do ovog zaključka dolazimo na osnovu stiha: ,A odatle se granala u četiri reke (doslovno, ,glave’ [rašim ראשים])’ (Postanje 2:10; Milin). On, dakle, dade tri kamena severnom vetru, tri zapadnom, tri južnom i tri istočnom. A ono mesto beše povrh njih, te na njima beše da ga utvrde. Drugim rečima, ovo je tajna stiha:

ויעש אתהים
Va’ja’as et ha’jam
Zatim sali more
II Knjiga dnevnika 4:2; Milin

 

„Ovo je stajalo na dvanaest volova. Tri su bila licem okrenuka prema severu; tri su gledala na zapad; tri na jug, a tri na istok“ (II Knjiga dnevnika 4:4; Milin).

12. U iskazu: ,i legao (heb. va’jiškav וישכב) na tom mestu’ (Postanje 28:11; A. Birviš), reč va’jiškav sastavljena je od reči ve’ješ kaf-bet (,i ima ih 22’ ויש כב). Ovo označava dvanaest donjih bisera na kojima počiva Nukva, odnosno Hohmu unutar njih. A broj ravni povrh ovog mesta, deset Sefirot, predstavlja Hasadim svetlost koja tamo sijaše. Beše ih, dakle, dvadeset i dva na broju, što je punoća sačinjena i od Hohme, Hasadima. Jednom kada je postelja bila pripremljena, u tajni 22, on leže.” Pa opet upita: „A ko to leže?“ Pa odgovori: „Sunce, Zeir Anpin. Ono leže. Zato i piše o Jakovu, koji je Zeir Anpin, ,i sede na postelju’ (Postanje 48:2; A. Birviš). To pristajaše njemu, i nikom drugom, jer to beše Nukva od Zeir Anpina. Zato je on ,i legao na tom mestu,’ o kojem Pismo veli: ,Sunce izlazi; Sunce zalazi’.“

 

II Sedam ništavila (taština)

Ovde otkrivamo dublji smisao čuvene izreke iz Knjige propovednika: „Ništavilo nad ništavilima sve je ništavilo.“ Rabin Eleazar kaže da prividne frustracije i razočaranja nisu ništa drugo do skriveni blagoslovi. On ih smatra „svetim i nužnim,“ jer utvrđuju granice unutar kojih čovek može da pronađe istinsku sreću. „Sunce izlazi; sunce zalazi,“ baca svetlo na negativni aspekt ovih sedam ništavila ili taština. U svom mrklom mraku ili aspektu sumraka, zalazećeg sunca, neumitna ispraznost svekolikog ljudskog postojanja upoređena je sa čovekom koji „lovi vetar“ – bezuspešnim i beskorisnim naporom, štetnim za duh i samim tim pogubnim. Moramo se ratosiljati ovakvih navika i poroka.

Duhovni uticaji koji zrače kroz ovaj odeljak pomažu nam da nadvladamo unutrašnje slabosti koje ometaju naš uspon ka Svetlu. Ove pozitivne sile pak produbljuju našu svest o onim životnim aspektima koji mogu da nam donesu trajnu sreću i ispunjenje.

13. Sitre Tora (Tajne Tore). „Sunce izlazi, Sunce zalazi“ (Propovednik 1:5). On upita: „Zašto kralj Solomon (Šlomo Malka שלמה מלכא) počinje svoju mudrosnu knjigu ovom tajnom o izlazećem i zalazećem suncu?“ Rabin Eleazar odgovori da kralj Solomon zasniva svoju knjigu na sedam Ništavila ili Taština (Ševa Havalim שבע הבלים) na kojima je svet sazdan. Stubovi ili temelji na kojima počiva svet nazivaju se ,ništavilima,’ jer kao što čovek ne može da opstane bez ništavila (ili ispraznosti; takođe: ,dah;’ vazduh), tako ni svet ne može da opstane bez ovih ništavila koje kralj Solomon pominje. A sedam ih je, kao što je pisano:

הבל הבלים אמר קהלת הבל הבלים הכל הבל
Havel havalim amar kohelet havel havalim ha’kol havel
Ništavilo nad ništavilima, kaže Propovednik, ništavilo nad ništavilima, sve je ništavilo
Propovednik 1:2; Milin

 

Ukupno je navedeno sedam ništavila: ništavilo u jednini; ništavilo u množini, što znači da ih mora biti najmanje dva – dakle, dva ništavila; prvo (u jednini havel, הבל) i druga dva (u množini havalim, הבלים), ukupno su tri ništavila. A onda ponavlja: „Ništavilo nad ništavilima,“ što čini da ih je šest. Na kraju dodaje i: „Sve je ništavilo,“ te konačno imamo sedam ništavila na broju.

14. Možda ćeš reći da, ako je tako, svet je sazdan na dragocenom biserju. A ipak, na drugom je mestu pisano da je zla taština uzrok razaranja i propasti vaseljene, o čemu svedoče stihovi:

זה הבל וחלי רע הוא
Ze hevel va’hali ra hu
To je ništavilo i ljuto zlo
Propovednik 6:2

 

i ,To je… taština i duh rđav’ (Propovednik 6:4).“ On odgovori da je nesumnjivo tako. Premda su ovih sedam ništavila sveta i nužna za opstanak sveta, postoje i ona s kojih svakovrsni sud snalazi svet. Ova druga kažnjavaju ljude i popravljaju ih, kako bi hodali putem pravednosti. Zato su i nazvana ,ništavilom i ljutim zlom’ i ,ništavilo i trčanjem za vetrom.’ A opstaju u svetu da bi se čovek držao puta pravednosti, u strahu od Presvetoga, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu הקדוש ברוך הוא). Postoje, dakle, mnogovrsna naopaka ništavila, proizašla iz onih sedam svetih, jer ona takođe podupiru svet.

15. A razlog zašto on otpoče od tajne sunca, započinjuć svoju knjigu stihom: „Sunce izlazi; Sunce zalazi,“ jeste upravo činjenica da ništavilo podupire svet – kao tajna koja privodi čoveka božanskoj veri u Presvetoga, blagosloven da je, kako bi baštinio božanski Mohin Bine, zvani ,božanska vera u Presvetoga, blagosloven da je.’ Što znači da sve ono što je ispod ove ravni, ispod sunca, nije tajna vere i ne poseduje svetost. Otud je i pisano:

ואין יתרון תחת השמש
Ve’ejn jitron tahat ha’šemeš
I od čega nema koristi pod suncem
Propovednik 2:11; Milin

i

בכל אשרנעשה תחת השמש
Be’kol ašer na’asa tahat ha’šemeš
Nemaju udela ni u čemu što pod suncem biva
Propovednik 9:6; Milin

 

što znači da mi ne treba da se priklanjamo bilo čemu što je ,ispod sunca,’ na nižoj razini.

16. A Sunce prožima Mesec, što će reći, Zeir Anpin je sjedinjen sa Nukvom. Njih su dvoje nerazdvojni, i premda je Mesec ispod Sunca, kao što je Nukva ispod ravni Zeir Anpina, kada dođe vreme da se spoje, sve postaje – Sunce. Čak i Mesec tada postaje deo Sunca, jer duhovno nastojanje dovodi do preobličavanja ili upodobljavanja liku i obliku onoga ka kome ili čemu se teži. Tada Mesec može da primi Hohmu od Sunca, koje je Zeir Anpin, te više ne potpada pod ono što se smatra ,ispod Sunca.’ A sve što je ispod – zao je i poguban duh. Ako se Hohma sprovodi podno Sunca do Zeir Anpina i Nukve, ona postaje ništavilo koje trči za vetrom – Kelipa i zloduh – drugim rečima, nešto čemu se ne valja priklanjati.

 

III Krasota i sjaj Blistavog Ogledala

Ovaj deo analizira prirorodu patrijarha Jakova. „Kao što se ljubičasta boja sastoji od svih drugih boja, tako se i Blistavo Ogledalo sastoji od svih luči.“ Kao što ogledalo obuhvata sva svetla, Jakov izvire iz onog mističnog izvora iz kojeg su izašli Praoci (Avot אבות) pre njega, od Adama אדם i Noje (Noah נח) do Abrahama (אברהם) i Isaka (Jichak יצחק). Poput pređašnih Patrijarha, i potentnost Jakovljevog sopstva i duše iskovana je i pretopljena vatrama seksualnosti, jedinstvom suprotnosti čiju silu Druga strana smatra neodoljivo privlačnom. Kao što je Adam bio kušan od strane Zmije (Nahaš נחש), i Jakov je morao da odnese „dar Drugoj strani,“ odnosno, da bude na isti način prokušan tamom i žudnjom. I premda su petorica Patrijarha zvanično prošla kroz različita vatrena krštenja, u suštini se radi o istobitnim iskušenjima. Zato su ona i uspela da proizvodu jednako potentne osobenosti i prekaljene ličnosti u onima koji su ih pretrpeli. Nakon što je Jakov pretrpeo svoje vatreno krštenje žudnjom, dobio je ime rodonačelnika svoje loze, ime po kojem će se zvati njegovi potomci, sudeonici onog identiteta koji je on za njih stekao – „Izrailj“.

Svetlost koja isijava iz ovih stihove čisti tragove negativnosti koji su posledica prethodnih nečistih seksualnih odnosa i ponašanja u našem životu. Prosvetljenim očima gledamo na silu i moć seksualnog jedinstva, što nas motiviše da ovaj odnos i čin čuvamo podalje od uticaja Druge strane koja uvek vreba. Hebrejska slova (otiot אותיות) ovde sabrana prizivaju moć petorice Patrijarha koji mogu da nam pomognu da nadvladamo prepreke i iskušenja kojima nas mami prepredena Sklonost ka zlu, prisutna kako u nama samima, tako i oko nas.

17. „I Jakov izađe“ (Va’jece Ja’akov, ויצא יעקב) iz zatvorenog lavirinta; a iz nedokučive misterije se pomoli sjajno i blistavo Ogledalo, iz dveju boja koje se stopiše u jednu. A kako se međusobno prožeše i stopiše, to se sve boje mogaše videti u njima. Jer, sve su vidljive luči prisutne u ljubičastoj boji. Ljubičasta boja, naime, sadrži sve druge boje, tako da i sjaj blistavog ogledala sadrži sve luči. A ove luči dolaze i vraćaju se, jer se neprestano pretaču iz svetlosti Desne strane u svetlost Leve, i obratno. Ne zastaju ni da se osvrnu – što će reći, da privuku Hohmu – već se istog časa vraćaju na svoje polazište. Svetlosti Desnog i Levog se uzajamno prepliću i prožimaju u tom blistavilu, donoseći svetlost Desne strane u luči Hasadima, dok svetlost Leve strane ostaje nevidljiva, razlivena i stopljena sa svetlošću Desne.

18. U ovom blještavilu boravi ono što u njem nalazi svoje prirodno mesto, naime, Jud-He-Vav-He יהוה, prva tri Sefirot. To je ime koje opisuje nešto nadasve skriveno i potpuno nepojamno. Drugim rečima, Ime (Ha’Šem השם) boravi u svetlosti Desne strane, čiji lavirint još nije otvoren ni spoznatljiv. Ono ne prebiva na Levoj strani, čiji lavirint je otvoren i spoznatljiv. Ova se blistavost naziva ,Glasom Jakovljevim,’ (Kol Ja’akov קול יעקב) a ne ,Velikim Glasom’ (Kol Ha’gadol קול הגדול). U ovom sjaju, svetlost prve trijade Sefirot(a) Bine, zvana ,Punoća Vere,’ izlazi na vidalo.

Hasadim se takođe smatra delom prvih triju Sefirot, kao što je Hasadim deo prvih triju (Sefirot) Bine. A unutar ovog zatvorenog lavirinta svetlosti Desne strane, potpuno nespoznatljive, Ime Jud-He-Vav-He prebiva. Ono je potpuno sa sviju strana, budući da su i ovostrano i onostrano, i Bina i Nukva, uključeni u ovu blistavost. Zato Jakov i postade izabranik među Očevima, jer beše uključen u sve strane. Ova blistavost Jakovljeve ravni, kao posledica pročišćenja njegovog imena, koje beše dosegnulo Malhut, dobi naziv ,Izabran među  Očevima,’ kao što je pisano:

יעקב אשר בחרתיך
Ja’akov ašer beharteha
Jakova sam Ja izabrao
Isaija 41:8

 

On imaše dva imena, Jakov i Izrailj. Najpre beše nazvan ,Jakov.’ U to vreme, on napusti vlast Desne strane. A pošto utvrdi svetlost i Desne i Leve strane, jer Hohma sija tek kada je uključena u Hasadim, on beše prozvan ,Izrailjem.’

19. Ovo je veliko otajstvo, jer na početku, pre no što otide u Haran, on beše na kraju ove misli, koja je tumačenje Pisane Tore (Tora še’b’htav, תורה שבכתב), nekad zvane ,Usmena Tora’ (Tora še’be’al pe, תורה שבעל פה), Nukva. Misao označava Binu; kraj misli je Nukva oplemenjena ili smiljena Binom. Zato se i naziva ,studencem’ (heb. be’er באר), kao što je pisano: „Poče Mojsije da izlaže (heb. be’er) ovaj zakon (Toru)“ (Ponovljeni zakon 1:5). Jer, reč je o zdencu, koji je tumačenje (heb. beur בא”ר) onoga što se naziva sedam (heb. šava שבע) Bina, koji objašnjava i otkriva Hohmu u sebi, kao što je pisano:

ויבנהו שבע שנים
Va’jivnehu ševa šanim
I zidao ga je sedam godina
I Knjiga o carevima 6:38

 

A prvi Hram (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Rišon בית המקדש הראשון) je tajna Bine, koja je Veliki glas. Jer, kada Nukva primi Hohmu iz Bine, ona dobija veliki glas – ne Jakovljev glas, koji je Hasadim.

20. Kraj ove misli usledio je u Berševi, gde Jakov dostiže vrhunac svoje vere, što znači da je dobio pristup vrhovnoj trijadi Sefirot sa aspekta Hasadima zvanog ,vrhunac vere.’ A kako Jakov prionu za veru, za prve tri sefirot Hasadima, to je on morao da bude prokušan na istom mestu na kojem njegovi očevi behu iskušani, gde oni dođoše, a potom i odoše u miru.

21. Najpre je iskušan Adam, od strane Zmije. A kako ne beše smotren, dade se zavesti, te sagreši sa ,bludnicom’ (Hošea/Osija 1:2), praiskonskom Zmijom. I Noje beše iskušan, i ne nađe se budnim. Zavede ga ,bludnica,’ te on pokleknu, kao što je pisano:

וישת מןהיין וישכר ויתגל בתוך אהלה
Va’ješet min ha’jajin va’jiškar va’jitgal be’toh aholoh
Napio se vina i opio, pa se razgolitio na sred šatora
Postanje 9:21; A. Birviš

 

Abraham takođe dođe tamo i otide odande, kao što je pisano:

וירד אברם מצרימה
Va’jered Abraham Micrajma
Te se Abraham spustio u Egipat
Postanje 12:10; A. Birviš

 

i

ויעל אברם ממצרים
Va’ja’al Avram mi’Micrajim
Iz Egipta Abraham ode gore
Postanje 13:1; A. Birviš

 

I Isak stiže tamo i napusti ono mesto najposle, kao što je pisano: ,Zato je Isak otišao u Gerar (Grara גררה), filistejskom caru Avimelehu’ (Postanje 26:1; A. Birviš) i ,Odatle se popeo u Berševu’ (Postanje 26:23; A. Birviš).

22. Nakon što Jakov pristupio ravni vere, pod okrilje svetlosti Desne strane, on morade da dariva onu (drugu) stranu, odnosno, vladara Levog domena, tako što će pretrpeti iskušenje. Jer, svako ko pretrpi iskušenje postaje ljubljeni i izabrani od Presvetoga, blagosloven da je. Pisano je: „Jakov pođe od Berševe,“ od strane vere, od Desne strane, „i uputi se u Haran,“ koji je Leva strana, uporište Bludnice, Preljubnice. I premda postoje mnoge razlike između ovih pet iskušenja – Drvo poznanja dobra i zla, opojno vino, Egipat, Filisteji i Haran – iskušenja kroz koja prođoše Adam, Noje, Abraham, Isak i Jakov – sva ona imahu isti koren, crpljenje Hohme isključivo odozgo naviše, što se naziva ,Bludnicom’ (Ešet znunim אשת זנונים).

 

Primedbe redaktora:

 – Jevrejska najsvetija knjiga Tora (תורה) poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih i čini prvu trećinu celokupne jevrejske Biblije (TaNaH, תנ”ך)

 – U bukvalnom prevodu Berševa znači sedam izvorišta

 – Zeir Anpin (זעיר אנפין) predstavlja aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot(a), nakon sefire Keter

 – Hasadim kao množinski uticaj sefire Hesed

 – Tefilin (תפילין), ili jevrejsko molitveno remenje, čini par kožnih kutija koje u sebi sadrže svitke od pergamenta na kojima su upisani stihovi iz Tore, koje Jevreji stavljaju tokom jutarnje molitve. Ručni tefilin ili šel jad (של יד) stavlja se na nadlakticu, a traka se obmotava oko ruke, šake i prstiju, dok se glava tefilin, ili šel roš (של ראש) stavlja malo iznad čela. Svrha tefilina je najveća moguća ljubav koja postoji između Boga i čoveka. Bog je, naime, rekao, preko svog proroka (Jeremija 31:3): Ve’ahavat olam ahavateha; I ljubim te ljubavlju večnom

 – 22 je slova hebrejskog alefbeta; Jedno od Božijih Imena sastoji se od 22 slova, kako je naznačeno u ”Knjizi Kralja Raziela” (Sefer Raziel Ha’Meleh, ספר רזיאל המלאך)

 – Nukva (נוקבא) predstavlja ženski aspekt  božanske emanacije u sferi sefirot nakon Keter

 – Drvo života (Ec hajim [עץ חיים]) je centralni kabalistički glif na kojem je simbolično predstavljena evolucija stvaranja kroz 10 (+1) energetskih sfera, sefira, i njihovih potonjih korespodencija

 – Još jedno od Imena za Boga jeste i Mesto (Makom), jer: „Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto“ 

 – Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša, סטרא דקדושה) i profanu stranu (sitra ahra, סטרא אחרא)

 – Klifot predstavljaju hermetičku, modifikovanu varijantu tumačenja hebrejskog termina kelipot kojim množinski opisujemo sve otpadne i negativne uticaje po čoveka i duh mu. Otud je kelipa svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti

 – Mohin (מוחין) je svojevrsna viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za vrhovnu trijadu Drveta života

 – Jubilej predstavlja jubilarnu pedesetu godinu nakon navršenog cilusa od 49 godina – 7×7

 – Reč orla odnosi se na prepucij, ali ujedno aludira i na jednu od tzv. negativnih zapovesti (isur orla, איסור ערלה), onu koja zabranjuje prehranu plodovima drveća ne starijeg od tri godine. Koren termina kojim se ova zapovest opisuje dolazi od reči za obrezivanje, odnosno neobrezanost, samim tim na nešto nedostupno, skriveno, van domašaja

 

Za više informacija posetite Zohar.Metaphysica.rs, ili sajt izdavača Metaphysica.rs

Dalja analiza dostupna je ovde.

Predgovor knjizi Zohar možete pročitati na ArsMagine.com/zohar

Urednik Aleksandar Dramićanin

Prevodilac Jelena Gavrilović

Redaktor Dražen Pekušić

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments