Knjiga Zohar, III tom

Poštovani čitaoci, P.U.L.S.E magazin vam zvanično predstavlja prvih 16 stihova trećeg toma knjige ”Zohar”, knjige koju od ovog meseca, septembra 2021, možete naći u slobodnoj prodaji u izdanju IK Metafizika. Reč je o temeljnom delu jevrejskog misticizma baziranom na jevrejskoj veri – judaizmu, te potonjem pravcu promišljanja koji danas zovemo kabalom.

Drugi tom Zohara sastoji se iz dve celine:

Leh leha (לך לך)

Vajera (וירא)

Sve potrebne informacije o nabavci Sefer Zohara možete pronaći ovde, ili ukoliko, pak, želite da pročitate predgovor delu to možete ovde učiniti.

U nastavku uživajte u uvodnom odlomku treće knjige:

 

„Slušajte me, koji ste tvrda srca…“

Postoje ljudi oko nas čija su srca okorela, zadrta, okrenuta zlim i sebičnim putevima. Zohar (Sefer Ha’Zohar, ספר הזהר) opisuje ove ljude kao one koji odbijaju da promene negativne strane svoje prirode. Oni ne žele da prihvate duhovni preobražaj i Svetlost Tvorčevu. Svako od nas, u manjoj ili većoj meri, poseduje ove negativne odlike.

Sila dostupna u ovim stihovima očistiće upravo ove negativne odlike iz naše biti i bića. Svetlost koja struji kroz ovaj odeljak omekšaće našu zadrtost i tvrdoću tamo gde nas tvrdoglavost i ego sprečavaju da prihvatimo duhovnu promenu. Ovi stihovi, naime, bude u nama čežnju da se povežemo sa Svetlošću Tvorčevom.

לך־לך מארצך
Leh-leha me’arceha
Idi iz zemlje svoje
Postanje 12:1

1. Rabin Aba otpoče raspravu ovim stihom, objašnjavajući razlog zbog čega je baš Abraham (Avraham, אברהם), među svim drugim ljudima onoga vremena, zaslužio da mu Presveti, blagoslovljen da je (Ha’Kadoš Baruh Hu, הקדוש ברוך הוא), uputi ove reči. „Slušajte me, koji ste tvrda srca, koji ste daleko od pravde“ (Isaija 46:12), stavlja nam do znanja koliko su okorela srca opakih, koji, premda vide smeranja i puteve Tore תורה, odbijaju da ih slede. Smeranja su unutrašnji aspekt, a putevi spoljašnji. A srca opakih su okorela, jer se ne kaju i ne vraćaju njihovom Gospodaru. Zbog toga su ovde nazvani ljudima tvrdog srca. Stih „koji su daleko od pravde,“ znači da se oni drže podalje od Tore.

2. Rabin Hiskija se nadoveza na gore pomenuti stih: „A kako su se udaljili od Presvetoga, blagoslovljen da je, jednako ostaju daleko od njega. A kako su jednako daleko od Njega, to se nazivaju okorelima ili tvrdovratima. Pismo nam govori da su uz to i ,daleko od pravde.’ Zbog čega? Zbog toga što ne žele da se približe Presvetome, blagoslovljen da je, jer su otvrdnuli. A samim tim su i ,daleko od pravde.’ Budući da su daleko od pravde, daleko su i od mira – ne mogu da nađu mira ni spokoja. Kao što je pisano:

אין שלום אמר יהוה לרשעים
Ejn šalom amar Adonaj la’ršajim
Nema mira opakima, kaže Gospod
Isaija 48:22

Zbog čega je to tako? Zbog toga što biti ,daleko od pravde,’ znači biti daleko od mira!

3. Dođite i vidite, Avram je uistinu istrajao u svojoj želji da se približi Presvetome, blagosloven da je. Kao što je pisano: „Pravednost ti je omilela, ali si na opačinu omrznuo“ (Psaltir 45:8). Kako je ljubio pravednost, a omrznuo opačinu, on se primakao pravednosti. Otud je pisano:

אברהם אהבי
Abraham ohavi
Abrahama, prijatelja moga (ili ,miljenika;’ ,ljubljenoga;’)
Isaija 41:8

Zbog čega je on ovde nazvan ,prijateljem’ ili ,miljenikom, ljubljenim?’ Zbog toga što je o njemu pisano: „Pravednost si ljubio.“ To je ljubav prema Presvetome, blagoslovljen da je, kojeg Avram ljubljaše više od svih drugih njegovih savremenika, ljudi „tvrdoga srca,“ „daleko od pravde,“ kao što već objasnismo.

 

Na kojima svet počiva

Zohar raspravlja o našem neznanju u pogledu stubovima na kojima svet počiva, onim nevidljivim silama koje podupiru svekoliko postojanje. Potom rasvetljava ideju o sili ponoći. Veliki značaj se, naime, pridaje duhovnom proučavanju i radu od ponoći do svanuća, kada je Svetlost Tvorčeva pojačana u našem fizičkom domenu.

A ova intenzivna duhovna sila koja isijava u kosmosu tokom ovih sati, od ponoći do zore, nama je dostupna kroz promatranje aramejskih reči i promišljanje nad mudrošću skrivenom u ovom odeljku.

4. Rabin Jose otpoče raspravu rekavši:

מה ידידות משכנותיך ה’ צבאות
Ma jedidot mišhnoteha Adonaj cevaot
Kako su divna prebivališta Tvoja, Gospode nad silama
Psaltir 84:2

Kako je važno da ljudi proučavaju dela Presvetoga, blagoslovljen da je! Nisu svi ljudi svesni, niti obraćaju pažnju na ono što održava svet u postojanju. Kao što nisu svesni ni onoga što njih same održava u postojanju! A ova su nam dva predmeta objašnjena upravo ovde. Kada Presveti, blagoslovljen da je, stvaraše svet, on načini nebesa od vatre i vode. Ova se dva elementa u početku prožimahu, bez stvaranja leda. Docnije, pod uticajem Nadnebeskog Duha, oni se zamrznuše i očvrsnuše. Nebesa, koja su Zeir Anpin (זעיר אנפין) [Aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot(a), nakon sefire Keter], postaviše svet, Nukvu (נוקבא) [Nukva predstavlja ženski aspekt prethodno pomenutog principa Zeir Anpina, odnosno božanske emanacije u sferi sefirot nakon Keter], na trima stubovima. A ovi stubovi opstojavahu samo zahvaljujući Duhu (ruah, רוח), koji je središnji stub. Kada se Duh izmesti, stubovi se zaljuljaju i zatresu, i svet je uzdrman. To je značenje onog: ,On kreće zemlju s mjesta njezina da joj se stupovi drmaju’ (Jov 9:6). A sve je sazdano na Tori, jer kada je Izrailj (Jisrael, ישראל) zaokupljen Torom, on uzdiže Majim Nukvin (מים נוקבין) [doslov. ,ženske vode’ – kada se svojski trudimo i istrajno radimo na postizanju bliskosti sa Ha’Šemom, to nazivamo majim nukvin-om. U tom odnosu Ha’Šem se smatra muškim principom i davaocem blagoslova; primalac predstavlja ženski princip. Otud – ženske vode.] do Zeir Anpina i Nukve, i privlači središnji stub, Toru. Tada je svet čvrsto utemeljen, a tri stuba Zeir Anpina i tri potpore Nukve savršeno stoje na svojim mestima.

5. Dođite i vidite, kada nastupi ponoć, Presveti, blagoslovljen da je, ulazi u Edenski vrt (Gan Eden, גן עדן) da uživa u društvu pravednika, a svo mu drveće u Vrtu kliče i slavi ga, kao što je pisano: „Tada neka se raduju drveta šumska pred Ha’Šemom, jer ide da sudi zemlji“ (I Letopisa 16:33).

6. Tada telal glasno obznanjuje i viče: „O, vi, silni i sveti! Neka istupi između vas onaj koji je dopustio duhu da uđe, koji ima uho da čuje i oko da vidi i srce da pozna!“ Na glas telala, pravednik se budi iz sna, baca se na izučavanje Tore, te privlači središnji stub (Toru). A kada duh, koji je izvor svih duhova, pobudi milinu u dušu, iz nje se razlegne glas, glas svih glasova, raspršujući sile na sve četiri strane sveta.

7. Jedna odlazi na desnu stranu Zeir Anpina, tajnu juga. Druga se spušta na levu stranu Zeir Anpina, koja je sever. Treća se uglavljuje između ove dve i postaje središnji stub Zeir Anpina, tajna istoka. Drugim rečima, Zeir Anpin je smešten između dva stuba Bine בינה. A ova tri pravca, jug, sever i istok, tajna su Heseda חסד, Gebure גבורה i Tifereta תפארת unutar Zeir Anpina. Dve su krunisane i obasjane postajuć tri – Hesed, Gebura sa Tiferetom, kao trećim, središnjim stubom koji ih sjedinjuje. A tri ulaze u jedan, jer središnji stub, tajna Tifereta, prima i obuhvata tri druga stuba, Necah נצח, Hod הוד i Jesod יסוד. Onaj jedan koji sve ujednačava, Tiferet u Zeir Anpinu, proizvodi boje. Iz njega, naime, isijava sefirot Nukva koja se naziva ,bojama.’ Šest (sefira) dakle, staju na jednu stranu, desnu, a šest na levu. Ova dva šestočlana skupa, Hesed, Gebura, Tiferet, Necah, Hod i Jesod, čine dvanaest sefirot. Drugim rečima, šest sefirot Zeir Anpina razgranava se do Nukve i postaje dvanest sefirot, šest sa desne i šest sa leve strane. Dvanaest sefirot se dalje granaju i postaju sefirot od dvadeset i dva. U ovom slučaju, međutim, šest sefirot Zeir Anpin ne postaju dvanaest, već su uključene u onih deset. To je otud što deset tvore jedinstvo. [Deset se smatra minimumom celine, jedinstva (jahid, יחיד). Isto tako i (puna) služba u sinagogi ne može da se održi bez prisustva minjana (מניין), kvoruma koji čini bar desetorica odraslih Jevreja. Takođe, vrednost hebrejskog slova Jud ima vrednost 10 i to slovo je sastavni element svakog hebrejskog slova, baza, te njime započinje i Ime Božije.]

8. Jao, onima koji se otrombolje kad im kapci otežaju od sna – koji se ne prenu iz sna da izučavaju Toru i privuku središnji stub! Svetlost levog stuba zaklanja svetlost potrebnu za očni vid i čini ih dremljivim. Zato nemaju očiju, koje su Mohin (מוחין) [Mohin je svojevrsna viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak) karakterističan za vrhovnu trijadu Drveta života]. San okiva njihove kapke. Nisu svesni niti su u stanju da pojme u kakvom će se stanju probuditi na Sudnji dan, kada će biti pozvani da polože račun – kada tela, okaljana, i duše, lebde u podnevnom zraku, otežalom od žege, gore-dole, a vrata se pred njima ne otvaraju. Hitnuti su, kao oblutci iz praćke. Jao, njima! Ko će ih se uopšte setiti, jer se neće vinuti do ovog mesta užitka? Na mestu gde pravednik uživa, njih neće biti. Biće predati anđelu Dumi (דומה), bačeni u Gehinom [Gehinom (גיהנום) je potonjim religijama poslužio za oblikovanje ideje o paklu, kao mestu kažnjavanja gde dolaze duše grešne. Istorijski gledano, reč je o mestu gde su u davna vremena prinošene ljudske žrtve], da više nikad ne ustanu. O njima govori stih: „Kao što se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko siđe u grob, neće izaći“ (Jov 7:9).

9. U taj čas (ponoć), plamen na severu raspiren pogađa četiri strane svet, jer se svetlost levog stuba – Sud – širi svetom. On se spušta i dotiče petla između krila – tajne Gabriela (גבריאל). Kada ga plamen probudi, on se oglašava kukurikanjem. To je tajna ranije pomenutog telala, o kojem je rečeno: „Telal viče i javlja iz sveg glasa…“ Ali, kukurikanje petla će probuditi samo istinske pravednike, koji se istog časa bacaju na izučavanje Tore, privlačeći Središnji stub. Potom Svevišnji, blagoslovljen da je, zajedno sa pravednicima u Edenskom vrtu, pomno osluškuje njihov glas. Kao što je pisano: „Koja nastavaš u vrtovima! drugovi slušaju glas tvoj, daj mi da ga čujem“ (Pesma nad pesmama 8:13).

 

„I reče Ha’Šem Avramu…“

Svaka duša prolazi kroz jedinstveni proces pripreme pre no što stupi u fizički svet. Ovaj se proces sastoji od obećanja i zaveta koje duša polaže Tvorcu. Duša se zavetuje da će, tokom svog zemnog života, prigrliti duhovni put promene, kroz Toru i kabalu (הקבלה). Deo Tore koji se posebno bavi ovom temom Zohara je Leh-leha (לך לך), ili u prevodu, Idi (iz zemlje svoje). Stih se odnosi na Božje pozivanje Abrahama da napusti svoju otadžbinu i uđe u Zemlju izrailjsku (Erec Jisrael, ארץ ישראל). Čitava priča je zagonetka i metafora o putu duše, od trenutka kada napusti Gornji svet do trenutka kada stupi u našu zemaljsku dimenziju. Stalno popuštanje i zatezanje uzdi materijalnog sveta toliko je silovito da mi zaboravljamo istinsku svrhu svog života, zavarani prividima fizičkog postojanja. Zato nam je i potrebna Svetlost ovog odeljka da probudi našu čežnju da ostanemo dosledni izvornom zavetu naše duše da istrajemo na svom duhovnom putu.

10. Sitre Tora (סתרי תורה) [Skrivena ili zapečaćena Tora]. Poznato nam je da je zbog žarke želje Kralja, koji je Bina, posađeno jedno veliko i snažno drvo, Zeir Anpin. Veliko je tajna Mohina Hohme [Viši aspekt mudrosti], a snažno – tajna Mohina Hasadima [Viši aspekt dobročinstva]. Među nadnebesnim biljkama, sefirom Bine, ovo drvo, Zeir Anpin, beše posađeno. Ono se razgranalo među dvanaest ravni, pružajući svoje udove ka četiri vetra sveta.

11. A mera njegovih puteva beše pet stotina persijskih milja (parsa, פרסה). Stremljenja ovih persijskih milja, opisanih kao putevi izlivanja blagodati, dopreše do Njega, Zeir Anpina. A kada se On probudi, probudi se i sve što je u Njemu, i niko ni je u stanju da stane na put volji Njegovoj. Otud se sve sjedini s Njim i stopi s Njegovom voljom.

12. On, Zeir Anpin, uzdiže se gore, nakon što primi Mohin iz Bine, a zatim se spušta ka moru, koje je Nukva, izručujući svoje obilje u nju. On ispunjava more, jer je izvor svekolikog svetla koje iz mora isijava. Pod Njim su sve vode Postanja razdeljene. Navodnjavanje Vrta, koji je Malhut מלכות, zavisi od Njega, Zeir Anpina.

13. Sve duše sveta proishode iz Njega, Zeir Anpina. Ove duše ulaze u Vrt, Nukvu, i spuštaju se na ovaj svet da bi se odenule u telo. Kada duša napusti svoj zavičaj i zaputi se ka ovom svetu, ona prima sedam blagoslova kako bi mogla da se ophodi očinski prema telu, uzdignuta kako valja. Otud je pisano:

ויאמר יהוה אל־אברם
Va’jomer Adonaj el Avram
I reče Ha’Šem Avramu
Postanje 12:1

Ovo je božanska vrhovna duša, koja se naziva ,Avramom.’ Sastavljena je od dve reči: Av אב (otac) i Ram רם (,uzvišen,’ ,vrhovni’). Smatra se da je ona ,otac telu’ i da treba da se uzdigne do božanskog lika, uz pomoć Hasidim, koje privlači uzdižući se ka Abi (ocu, אבא) i Imi (majci, אמא).

14. Kada je duša spremna da se spusti na ovaj svet, Presveti, blagoslovljen da je, traži od nje da se zavetuje da će se držati propisa Tore Njegovih zapovesti. On svakoj duši udeljuje ključeve stotinu blagoslova za svaki dan, kako bi mogla da dostigne vrhovne nivoe, čija je numerička (gematrijska) vrednost Leh-leha (doslov. ,Idi’ ili ,Izađi’), što odgovara broju sto. Sve je to darovano duši da bi ona mogla da održava Vrt, koji je Nukva, da ga obrađuje i čuva. „Zemlje svoje,“ (Me’arceha, מארצך) je Edenski vrt.

15. Stih, „i od roda svojega,“ označava telo, Zeir Anpin, koje se naziva ,Drvetom života’ (Ec hajim, עץ חיים). A ovo telo ili drvo obuhvata dvanaest vrhovnih plemena, koja su tajna dvanaest ravni. Ovaj odeljak nam saopštava da je duša izdanak Zeir Anpina i da proishodi iz njega poput mladice iz stabla. Stih ,i iz doma oca svojega,’ odnosi se na Šehinu (שכינה ) [Božansko prisustvo], koja se i naziva ,Kućom’ (bejt, בית]). ,Oca svojega,’ upućuje na Presvetoga, blagoslovljen da je, koji je Zeir Anpin. Kao što je pisano: „Ko krade oca svojega i mater svoju, i govori: nije grijeh“ (Mudre izreke 28:24). ,Oca svojega,’ nije niko drugi do Presveti, blagoslovljen da je, a ,mater svoju’ nije niko drugi do Zajednica Izrailjska (Kneset Jisrael, כנסת ישראל), Nukva. Reči ,u zemlju koju ću ti Ja pokazati,’ odnosi se na ovaj svet, u koji je duša poslata. (kraj Sitre Tora).

16. A šta je pisano pre stiha: „I reče Ha’Šem Avramu…?“ Reči: ,I umrije Aran, הרן prije Tare (Terah, תרח), oca svojega’ (Postanje 11:28). On upita: „A šta znači to ,prije’ oca svojega, Tare? Kažeš li da to znači za vreme očeva života, to ne može biti tačno, jer, nisu li i drugi, sem Arana, umirali za života svojih otaca do tog dana? Bilo kako bilo, u tim se drugim slučajevima ne pominje reč ,prije’ – primera radi, ni kada je umro Avelj (Hevel, הבל), dok Adam אדם, otac njegov, još bejaše živ, a ni kada Enoh (Hanoh, חנוך), po volji Elohimovoj אלהים, beše uznet, za života oca mu Jareda (Jered, ירד‎).” Pa objasni da kada Avrama baciše u oganj, Aran postrada. Zbog toga oni napustiše Ur haldejski.

 

Za više informacija posetite Zohar.Metaphysica.rs, ili sajt izdavača izdavača Metaphysica.rs

Predgovor knjizi Zohar možete pročitati na ArsMagine.com/zohar

Urednik Aleksandar Dramićanin

Prevodilac Jelena Gavrilović

Redaktor Dražen Pekušić

AUTORSKI PROFIL

Tekst je priredilo i prenelo uredništvo portala P.U.L.S.E. Stavovi izneti u tekstu nisu nužno i stavovi koje zastupa redakcija.

AUTORSKI PROFIL
IK Metaphysica

Osnovana 2002. godine u Beogradu kao kuća sa jasno definisanim profilom. U izdavačkom smislu, s tehničkog aspekta govoreći, negujemo klasičan vid publikovanja knjiga, angažovanjem ofsetne, digitalne i visoke štampe na kvalitetnom materijalu. Osim toga, krećemo se i u pravcu usvajanja savremenih tehnologija.

0 0 glasova
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments