“Hajzenberg je klasičnu i kvantnu mehaniku smatrao primerima zatvorenih teorija.

Zatvorena teorija, za Hajzenberga, je ona koja je “savršeno tačna unutar svog domena” i “ispravna za sva vremena.” Ovo poimanje zatvorene teorije imalo je dubok uticaj na njegovo shvatanje promene teorije. Hajzenberg je verovao da elementi zatvorene teorije pokazuju takvu tesnu međusobnu povezanost da se nijedan koncept ne može promeniti bez uništavanja celog sistema. To znači da se promena teorije ne može desiti postepeno, već se mora odigrati odjednom, putem “intelektualnog skoka” koji pravi “radikalan prekid” s teorijama koje su joj prethodile.

Iako Dirak nikada ne koristi taj termin, njegova sopstvena gledišta o klasičnoj i kvantnoj mehanici mogu se plodonosno razumeti kao suparnički prikaz, naime, kao prikaz “otvorenih teorija.” On tvrdi da su čak i najutvrđeniji delovi kvantne teorije otvoreni za buduću reviziju. Umesto da klasičnu mehaniku posmatra kao teoriju koja je zamenjena, on ju je video kao teoriju koju treba nastaviti razvijati, modifikovati i proširivati. Nijedan deo fizike nije smatrao trajnim dostignućem, ispravnim za sva vremena.

Dirakov pogled na teorije kao otvorene takođe je uticao na njegovo shvatanje promene teorije. Tamo gde se Hajzenberg zalagao za potpunu promenu, Dirak je tražio delimične modifikacije; gde je Hajzenberg verovao da kvantna teorija mora napraviti oštar prekid s klasičnom mehanikom, Dirak je verovao da postoji duboki strukturni kontinuitet između ovih teorija koji treba iskoristiti. Suprotstavljanje ova dva mislioca ne samo da nas dovodi do dubljeg razumevanja njihovih filozofskih gledišta, već takođe obećava da će baciti novo svetlo na trenutne debate o redukcionizmu i prirodi promene teorije.”

Izvor Alisa Bokulić

  klasična mehanika, kvantna mehanika, Nauka, teorija

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.