Fasciniran dalekoistočnom kulturom, osobito japanskom. Veliki anime fan. Diplomirao komparativnu književnost. Filmski i književni kritičar. Ovisan o kafi i vrhunskoj literaturi. Ravenclaw.

Aleksandar Simić, Studirao fakultet VŠLIPU-a u Beogradu i Fakultet lepih umetnosti na NUBL-u u Banjaluci. Imao do sad nekoliko izložbi kao i učestovanja na zajedničkim izložbama od kojih je najznačajnija na međunarodnom trijenalu Vizuelne i eksperimentalne poezije u Valjevu 2017.

Aleksandar Stošić, diplomirani sociolog koji se bavi širokim spektrom raznih društvenih fenomena. Piše o kulturološkim i sociološkim aspektima filmske umetnosti kroz postmodernističku prizmu shvatanja sveta pri čemu se osvrće i na kritički pristup društveno političkih dešavanja.

Rođena sam 1983. (godina kada je Bernhard objavio svoj čuveni roman Gubitnik, Elfride Jelinek Pijanistkinju i kada su izašla Kišova sabrana dela) u Požarevcu, odrasla u Sarajevu i Mladenovcu, neko vreme živela u Beogradu i Novom Sadu. Trenutno opet živim u Mladenovcu, ali to je samo tačka u mom nomadskom životu. Objavila sam romane Maksimilijan (2000), Vulkan sa ledenog brega (2005) i Glasovi prozora (2017).moji blog i mejl: https://glasoviprozora.wordpress.com/aleksandra.m.lalic@gmail.com

Završila Fakultet primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, odsek zidno-slikarstvo. Član ULUS-a od 2005. god. Radi u kraljevačkoj Gimnaziji kao prof. likovne kulture. Trenutno na doktorskim studijama na Fakultetu za umetnost i dizajn kod prof. Miloša Šobajića.

Ime: Alenka Prezime: B.Nikolić Nacinalnost: multietnik Državljanstvo: BiH, SrbijaMesto stanovanja. Beograd alenka@ikomline.netBIOBIBLIOGRAFIJA· autor niza tekstova koji za temu imaju kulturu stanovanja i promociju zdravog načina života: http://bioetickaarh.biz.ht/· autor tekstova za portale u Hrvatskoj i Srbijineki od tekstova: http://www.balkanijada.com/nas-stav/item/658-haemus-mons.html http://www.balkanijada.com/nas-stav/item/659-u-potrazi-za-izgubljenim-indentitetom.html http://www.balkanijada.com/drustvo/item/849-karta-u-jednom-pravcu.html http://www.balkanijada.com/magazin/lifestyle/item/963-kucni-ljubimci-vegetarijanci.html http://www.balkanijada.com/drustvo/item/1251-da-li-ste-vi-vlasnik.html http://www.prijatelji-zivotinja.hr/index.hr.php?id=352· biografije i recenzije: · http://www.dinterb.com/o_autoru.htm, http://www.dinterb.com/italijanski_jezik.htm, ...· autor zbirke poezije »Povratak rođenih», deo na http://bioetickaarh.biz.ht/povratak_rodjenih.htm· autor kratke radio drame: “Kreće se lađa francuska”· korekcija tekstova sa srpskog/bosanskog jezika na hrvatski i sa hrvatskog na bosanski /srpski· organizator književnih večeri i promocija knjiga: ( Brian Dinter «Sjaj u tami», Zvezdana Rašković «Žene Dubaija», Goran Mikulić "Sarajevo, moj grad" ...)

Almir Tursunović, student alhemije i opšte filozofije književnosti, dendi, adept i mag, pisanjem filozofskih i književnih eseja učestvuje u dokumentiranju ljudskih problema i traga za spoznajom o životu i čovjeku općenito, ističući autentična i kulturna značenja nad prividom i prolaznošću svega što postoji.

Amina Bulić rođena je 1991. godine. Magistrirala je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu s temom "Osnovni elementi italijanskog neorealizma u filmovima Vittorija de Sice". Za uspjeh tokom prvog i drugog ciklusa studija dvaput je nagrađivana priznanjem "Zlatna značka" Univerziteta u Sarajevu. Piše književnu i filmsku kritiku kao i naučne radove iz domena ovih dviju umjetnosti.

Književnica i književna novinarka. Objavljuje romane u Laguni i eseje u Kulturnom dodatku Politike.

Ana Galić je diplomirani profesor filozofije i sociologije.Prije odlučivanja za studij filozofije, prva ljubav joj je bila umjetnost, koja se nakon maturiranja na Rubensovim djelima završila na studiju Arhitekture.Kao velikom ljubitelju pisane riječi, rješenja do kojih su došli drugi ljudi u svojim djelima predstavljaju neiscrpnu motivaciju za nastavak rada na sebi, svome pozivu i uobličavanju svoje misli.Riječ autorke: “Iskrenost je nešto čime se srce prepoznaje u bilo kojem djelu.”

Kultura iz sociološke perspektive.

Završila sam baletksu školu ''Lujo Davičo'' u Beogradu, na smeru klasičan balet, a nakon toga završila Akademske studije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu, na smeru teorija i metodika plesa, gde sam godinu dana bila i demonstrator. Od 2011. Vodim svoju školicu baleta, koja 2013. prerasta u Baletski centar, koji se zalaže za razvoj baletske umetnosti najmlađih, te pored velike škole baleta za decu, koja broji preko 150 polaznika, imamo i 2 projekta na kojima aktivno radimo (BALETSKO POZORIŠTE ZA DECU, u okviru koga smo napravili 6 baletksih predstava za decu, kao I već gore pomenuti DEČIJI BALETSKI FESTIVAL).

Andrea Popov Miletić se bavi pisanjem proze i eseja. Diplomirala je komparativnu književnost. Objavila knjigu Bezazlene crtice, 2013. u ediciji Prvenac SKC, Kragujevac. O književnosti, pozorištu i vizuelnim umetnostima pisala u mnogim on-line i štampanim časopisima u regionu. Napisavši svoj prvi haiku u životu našla se u užem izboru The Second Annual Vladimir Devidé Haiku Award (Osaka, Japan).

Tekstovi Andreja Vidovića se tiču graničnih područja kreativnosti i duhovnosti, primordijalne tradicije i perenijalne filozofije, umetnosti, nauke i psihologije, neretko prelazeći iz jednog domena u drugi ili stapajući ih u jednu svežu, neočekivanu celinu.

Вујошевић Анђела, рођена 1994. године у Пећи. Завршила је немачки језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, а тренутно је студент докторских студија. Држи језичке курсеве, преводи, пише и објављује научне и критичке текстове. Поред језика, којим се примарно бави, занимају је теме из књижевности, уметности и сликарства.

Studentkinja filozofije. Voli knjige, pozorište i jednog dečaka.

Rodjena u U.K. 13.06.1963. Filozof i Istoričar umetnosti. Diplomirala na Filozofskom fakuktetu u Beogradu, doktorirala na Oxfordu :" Filozofije Budizma u povesnom vremenu i prostoru Azije". Od 2007.godine živi i radi u Beogradu.

Barbara Delać rođena je 1994. godine u Kotoru. Završila je osnovne studije istorije i teorije umjetnosti. Finalistkinja je Ratkovićevih večeri poezije (Bijelo Polje) i Rukopisa (Pančevo). Objavljivala je poeziju u zbornicima: Raspoloženi za ptice, Ili je već neko već isplanirao, Rukopisi 40, kao i u književnom časopisu SCRIPT i ARS. Pobjednica je 32. Festivala mladih pjesnika u Zaječaru. Član je Foruma mladih pisaca KIC-a „Budo Tomović“. Takođe, radi u književnom programu KIC-a, kao i na Kotorskom festivalu pozorišta za djecu.

Rođen 18. oktobra 1961. godine u Prištini. Arhitekta. Živi u Beogradu. Osnivač internet portala "P.U.L.S.E"

BOJAN BOŠKOVIĆ je rođen 1962. u Beogradu. Po zanimanju je psiholog, psihoterapeut. U odnosu na svoja kulturološka stremljenja, objavljivao je i objavljuje prozu, poeziju, eseje, stručne oglede, u časopisima i listovima u zemlji i izvan nje. Dobitnik je mnogih priznanja za svoj spisateljski rad.

Bojana Nikolić rođena je 1982. godine u Beogradu gde je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu. I dalje se bavi teorijom, saradjuje sa Radio Beogradom, kao i prevođenjem i poezijom. Korisnik je psihijatrijskih usluga i zalaže se, unutar NGO sektora, za dobrobit i pravnu zaštitu korisnika.

Bratimir Petrović rođen 1961. Fakultet Političkih nauka završio u Beogradu. Živi i radi u Kladovu.

<a href="https://adamwills.io/">Crot4d</a> <a href="https://niasbaratkab.org/">Crot4d</a> <a href="https://niasbaratkab.org/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://crot4d.me/">Crot4d</a> <a href="https://dumpstermail.com">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.org.uk/">Crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/">Crot4d</a> <a href="https://prematurepill.com/">Crot4d</a> <a href="https://malehealthcanada.com/">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.sbs/">Crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/">Crot4d</a> <a href="https://linkcrot4d.xyz/">Crot4d</a> <a href="https://clashroyalehome.com/">Crot4d</a> <a href="https://slotdepositdana.com/">Crot4d</a> <a href="https://tokatdepo.com/">Crot4d</a> <a href="https://adamwills.io/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.me/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://dumpstermail.com" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.org.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://prematurepill.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://malehealthcanada.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://crot4d.sbs/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://www.crot4d.co.uk/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://linkcrot4d.xyz/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://clashroyalehome.com/" rel="nofollow">crot4d</a> <a href="https://slotdepositdana.com/">Crot4d</a> <a href="https://tokatdepo.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://thehealthwatch365.com/">Crot4d</a> <a href="https://boomershotel.com/">Crot4d</a> <a href="https://jocomhotel.com/">Crot4d</a> <a href="https://universityintegrity.org/">Crot4d</a> <a href="https://thehealthwatch365.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://boomershotel.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://jocomhotel.com/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://universityintegrity.org/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://christchurchoshawa.org/">Crot4d</a> <a href="https://christchurchoshawa.org/" rel="nofollow">Crot4d</a> <a href="https://www.gingerexchange.com/symphony/">slot gacor</a> <a href="https://www.gingerexchange.com/symphony/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/">slot gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://rcrfm.com/">slot88</a> <a href="https://rcrfm.com/" rel="nofollow">slot88</a> <a href="https://lumbinikangaroo.edu.np/assets/js/">Slot Gacor</a> <a href="https://lumbinikangaroo.edu.np/assets/js/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://qau.helwan.edu.eg/">Slot Gacor</a> <a href="https://qau.helwan.edu.eg/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://uomosul.edu.iq/en/finearts/">Slot Gacor</a> <a href="https://uomosul.edu.iq/en/finearts/" rel="nofollow">Slot Gacor</a> <a href="https://www.tandaiduong.edu.vn/">Slot Gacor</a> <a href="https://www.tandaiduong.edu.vn/" rel="nofollow">Slot Gacor</a>

Damir Buzurovic , rodjen u Cacku 24.04.1982 godine.Umetnickom fotografijom pocinje da se bavim pod okriljem Foto Kino Kluba Cacak od septembra 2012 godine.Postaje clan Foto Saveza Srbije od marta 2013 godine.Ucestvuje na mnogim izlozbama u zemlji i inostranstvu i osvaja veliki broj nagrada.

Apsolvent na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci, studijski program Filozofija.

Pišem na teme filozofije, tradicije, kulture, književnosti, stvari koje generalno volim, koje tumačim i koje mi lično znače.

Profesor povijesti koji radi u blizu Zagreba. Ima svoj poriv i 38 godina za sada.

Divna Vuksanović rođena je u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti, kao i na Flozofskom fakultetu u Beogradu. Godine 1992. magistrirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u oblasti teatrologije, a 1998. godine doktorirala na Filozofskom fakultetu u oblasti savremene filozofije i estetike.Autorka je do sada objavila preko sto naučnih i stručnih radova, šest naučnih studija u domenu filozofije, a priredila je i petnaestak naučnih publikacija iz oblasti estetike, filozofije medija i studija kulture. U oblasti literarnog stvaralaštva, objavila je 13 knjiga (poezija, poetska proza, kratke priče, knjige za decu, romani); realizovane su joj i tri radio-drame u okviru Dramskog programa Radio Beograda.

Dorijan Nuaj (1971, Bik-Škorpija), sociolog po obrazovanju, bavi se izučavanjem ezoterije i okultizma te njihovih uticaja na istoriju, svetska dešavanja, ideologiju i politiku. Pored „KontraInicijacije“, do sada je objavio pet knjiga: zbirku poezije „Akvanomikon“ (1995), Inpress, Beograd; ogled „Božanska revolucija katastrofe“ (2008), Ukronija, Beograd; prozni rad „Lucifereza“ (2010), Ukronija, sastavljen iz tri manje celine „Saltarello“, „Kako sam sreo hrvatskog bana Smoljana“, „Sreli smo se u Tifaretu“; zbirku poezije „Crni nemis“ (2010), Ukronija; izmenjenu i dopunjenu verziju „Božanske revolucije katastrofe“ pod imenom „Doktrina satanizma“ (2012), Ukronija. Takođe, objavljivao u časopisima Gradina i Unus Mundum.

Zašto bi gomila neurona bila u stanju da dođe do proverljivih istina o sebi, o svom okruženju, pa i o sâmom kosmosu? Ako je ljudski um rezultat interakcije između determinističkih zakona i skupa slučajnosti, potpuno je nejasno zašto bi njegovi zaključci na bilo koji način bili povezani s nekim ”stvarnim” svetom.

Magistrand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore, izvršni direktor NVO "Akademija evropskog jedinstva", volonter, socijalni preduzetnik, autor ...

Đorđe Milović je najpoznatiji kao strip autor. Do sada je objavio sedam strip albuma, od kojih je onaj pod nazivom Sveti duh i voda (Komiko, 2014.) možda najzapaženiji. Najčešče obrađuje teme iz života provincije, odnosno ruralno-urbanog ambijenta na vrlo poetizovan način. Pored stripa bavi se i ilustracijom i pisanjem eseja o stripu, umetnosti i životu. Pokušava da živi i stvara u Smrdigradu, prestonici površnog i osrednjeg.

Rođena u Beogradu. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Magistar komunikologije i doktor dramskih umetnosti u oblasti teorija medija, umetnosti i kulture. Živi i radi u Novom Pazaru.

Goran Došen je rođen 4. jula 1981. godine u Sarajevu. Živi i radi u Beogradu. Od 2019. godine objavljuje svoje radove. Radovi su objavljeni u više zbornika. Pisao je kratke priče za portal Konkretno.co.rs. Svoje tekstove trenutno objavljuje za online časopis Pulse.rs. Autor je knjige „Dnevnik jedne jeseni“ (Nova Poetika 2020) i zbirke priča „Vratiće se vukovi“ (Nova Poetika 2021).

Neovisni novinar i kolumnist, te marksistički teoretičar i osnivač i glavni i odgovorni urednik internacionalnog marksističkog web sajta ilgridodelpopolo.comUglavnom piše marksističke političko-ekonomske i kulturne analize, te kolumne i intervjue, od kojih je na desetine njih objavljeno u renomiranim svjetskim i regionalnim medijima poput monthlyreview.org internationalmagz.com rebelion.org monde-diplomatique.mk contropiano.org marx21.it noviplamen.net prometej.ba tacno.net fenomeni.me

psiholoskinja, grupna analiticarka, psihodramska psihoterapeutkinja i trener-edukatorka

i am he as you are he as you are me and we are all together

Ivan Hofman (Beograd, 1969), istoričar, zaposlen u Arhivu Jugoslavije u Beogradu, autor je više naučnih i stručnih radova iz oblasti istorije Jugoslavije i arhivske teorije i prakse. Dugogodišnji je stručni saradnik Seminara za istoriju u Istraživačkoj stanici Petnica. Voli dobru književnost, pasionirani je gledalac filmova i slušalac muzike. Veruje da poseduje solidna znanja iz ovih oblasti i rado ih deli sa ljudima srodnih interesovanja.

Јадранка Миленковић, рођена 1969, у Пули, Хрватска. Живи у Нишу, ради у Апелационом суду у Нишу, удата, мајка троје деце. Основала је и води Књижевни клуб „Прејака реч“, који окупља младе људе заинтересоване за читање, писање, филозофију и уметност, и који успешно ради од 2004. године. Пише поезију и прозу, углавном кратке приче и есеје; објављивала у часописима: „Градина“, „Часопис Путеви“(БиХ), „Бдење“, Кораци“, „Браничево“, „Квартал“, „Фантом слободе“ (Хрватска), „Буктиња“, „Уметнички хоризонт“, затим у интернет магазинима: „П.У.Л.С.Е“, „Арт-Анима“, „КУЛТ”, „Култивиши се“, „Прозаонлине“, „Глиф“, „Портал Стране“, и зборницима. Завршени роман, под називом „Хетерос“, који је био у ужем избору за награду “Мирослав Дерета” 2016., чека на објављивање; збирка прича под називом “Кроз затворена врата” је код издавача. Сарађује са Нишким културним центрум, удружењем “Литера” и другим културним институцијама у граду.

Jelena Živković rođena je u Beogradu, a već dugi niz godina živi u Italiji gde se bavi prevođenjem sa srpskog na italijanski jezik. Sarađuje sa nekoliko srpskih i italijanskih časopisa i veb sajtova za koje piše tekstove iz oblasti kulture. Član je Udruženja prevodilaca Srbije i Međunarodnog udruženja novinara.

Priznati likovni umetnik i pisac. Izlagao na samostalnim i grupnim izložbama. Autor nagrađivanih priča i eseja. Kao umetnički kritičar, kulturni analitičar i publicista, nastupao na posećenim tribinama. Autor brojnih tekstova o umetnosti, kulturnoj politici, i obrazovanju. Prilozi su mu objavljivani i štampani u mnogim časopisima i knjigama.

Autor se bavi kritikom ispraznosti, dehumanizacije, depersonalizacije i manirizma, konceptom duhovnosti. Teme pokrivaju sociološke i psihološke probleme, filozofske i metafizičke ideje, umetnost kao inspiraciju i manifestaciju senzibiliteta, biološki osnov bića, telesnost u biološkom, fiziološkom i medicinskom smislu. Tekstovi su koncipirani kao stilska vežba, poziv na raspravu, matematički dokaz, anamneza, intimno pismo i esej. Živi i radi u Nišu.

Autorka voli da istražuje muško - ženski dualizam, kako kroz film i književnost, tako i kroz lična iskustva. Zabavlja je činjenica da priča o sebi u trećem licu jednine. Završila je psihologiju, ali nikada je nije volela. Nekoliko tih godina je bezuspešno pokušavala da pronađe toplinu u toj nauci. Konačno posle se prepušta putovanjima i pisanju, strpljivom dešifrovanju sopstvenih emocija i intimnog.

Ime autora je Srđan Mutlak, istražuje prirodu konflikta, tražeći presek tema u okvirima psihologije, sociologije i pedagogije, potpomažući se iskustvom u radu sa ljudima i literaturom koja u svom opsegu sadrži autore, kako stručnih pogleda na sukobljavanja (From, Jung, Adler, Rend, Hornaj, Golman, Kembel...) , tako i traženju zaključaka kroz fabule čuvenih književnih ostvarenja vezanih za sukob pojedinca i samog sistema (Saramago, Orvel, Haksli, R. Muzil, Dostojevski, L. Sinkler, Dž. Konrad, V. Golding...) Takođe tu je i značaj društvenih mitova današnjice kao bitna tema i sam njihov uticaj, kroz široko dostupnu kulturu, a sa njima i upečatljivost i posledice mnogih društvenih kalupa. Iza svega stoji i napor uložen u jedinstven narativni stil kao i pažnja posvećena smislenom zanosu pri samom pisanju. Celokupan doživljaj čitanja jednog teksta je ipak priča za sebe i taj doživljaj pisac ostavlja sa nadom da će otvoriti put za buduće promene...Oznaka "Juror 8" se simbolično koristi kao podsetnik na problematiku smisla borbe za istinu kroz međuljudske odnose naglašenom u čuvenom filmskom ostvarenju Sidnija Lumeta iz '57, a takođe je do skora bila tu i kao lično pitanje autora da li nečije reči mogu da zažive bez ikakve javne naznake o reputaciji... Da li u rečima može da se prepozna iskustvo i znanje autora, a da se autor ne predstavi javno?

Creative Writing about ancient matriarchal cosmogony & cosmology & cosmo-sociology & concept of afterlife . Autor koji (re)interpretira - postmodernim jezikom (diskursom) - drevne kosmološke i kosmo-sociološke mitove vezane za najstarije razdoblje matrifokalne kulture. Žanrovski raspon ide od filozofsko-esejistične proze do kraćih formi simbolističke proze i mitopoezije; takođe, do istorijsko-fiktivne novele ezoterijsko-kriminalističke tematike, vezane za drevne svitke i pseudodokument (njegove hiperrealne efekte).<b>Vidi više na personalnom sajtu autora: <a href="http://katarinaristichaglaja.in.rs/"><i>katarinaristichaglaja.in.rs</i></a></b>

Rođena 9.06. 1989. godine u Podgorici. Živim u Petrovcu na Moru. Po struci sam diplomirani komparatista-filolog.

Kristijan Obšust je socijalni antropolog i arheolog (MSc). Završio je studije na Odeljenju za arheologiju, kao i na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nezavisni je istraživač, osnivač i izvršni direktor Centra za istraživanje kolektivnih identiteta i političke mitologije, stručni saradnik nekoliko ustanova kulture i naučnih institucija, nevladinih organizacija, međunarodnih i državnih ekspertskih timova, naučnih časopisa i internet portala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Autor je naučnih studija (naučnih monografija) Konstrukcija slovenstva u politici i nauci: stvaranje (sve)slovenskih tradicija, ideološke koncepcije o slovenskom jedinstvu i njihove refleksije (Beograd 2013) i Ogledi o grčkoj klasičnoj starini i slovenstvu: uticaj percepcije o grčkoj klasičnoj starini na formiranje evropskih nacija i konstruisanje slovenstva (Novi Sad 2019). Pored navedenog, do sada je napisao pet naučno-popularnih i stručnih knjiga vezananih za različite teme iz oblasti antropologije i arheologije. Takođe, autor je nekoliko radova publikovanih u naučnim časopisima, kao i nekoliko desetina naučno-popularnih članaka, stručnih radova, kritika, prikaza i novinskih tekstova. Urednik je i recenzent nekoliko monografskih studija, zbornika radova i knjiga, kao i naučno-popularnih i stručnih tematskih internet platformi i portala. Koordinisao je i učestvovao u realizaciji nekoliko naučnih, edukativnih, kulturnih i naučno-popularnih projekata u zemlji i inostranstvu (Češka Republika i Slovačka Republika). Kao stručni savetnik i saradnik, učestvovao je i u koordinaciji realizacije više međunarodnih istraživačkih projekata iz različitih oblasti tzv. primenjene antropologije. Od januara 2019. do juna 2025. godine bio je u radnom odnosu u Arhivu Vojvodine, gde je od jula 2020. do juna 2025. godine radio na poziciji pomoćnika direktora pokrajinske ustanove – Arhiva Vojvodine. U maju 2025. godine, samoinicijativno i iz ličnih razloga, podneo je neopozivu ostavku i napustio Arhiv. Trenutno je angažovan na nekoliko istraživačkih projekata različitih nevladinih organizacija u oblastima tzv. primenjene antropologije. Živi i radi na relaciji između Beograda i Petrovaradina.Oblasti akademskog istraživanja: kolektivni identiteti (etnički, nacionalni, pannacionalni, regionalni, verski); politička mitologija; studije nacionalizma; izmišljanje tradicije; konstrukcija slovenstva i slovenskih nacionalizama; etnički, nacionalni i pannacionalni identiteti slavofonih zajednica; kolektivna memorija, kultura sećanja, antropologija smrti i tanatologija.Ostala polja akademskog interesovanja: politička antropologija; slovenske i balkanske studije; orijentalizam; nacionalizam u arheologiji i politički aspekti arheološke interpretacije; etnogeneza Slovena i ranoslovenska arheologija; kulturna istorija i arheologija Starog istoka; simbolika, religija i kult u praistoriji; materijalno nasleđe socijalizma; zaštita i prezentacija kulturne baštine.S obzirom da se godinama bavi kolekcionarstvom (sistematskim sakupljanjem antikviteta i umetničkih dela) u aprilu 2025. godine, osnovao je legat pod nazivom: LEGAT PORODICE OBŠUST: Legat Marije, Vladimira i Kristijana Obšusta. U institucionalnom smislu, Legat funkcioniše u sklopu Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju “Adligat” (Beograd, Republika Srbija). Pored navedenog, poslednjih dvadeset godina se bavi i fotografijom. Od novembra 2017. godine svoje autorske fotografije sukcesivno publikuje u sklupu specifične vrste foto bloga: METAMORPHOSIS.Od februara 2025. godine, pored navedenih oblasti akademskih istraživanja i interesovanja, aktivnije se posvetio i pisanju eseja vezanih za tematiku apsurdizma, simbolizma, gnosticizma, komparativne mitologije, književnosti, likovnih umetnosti, kinematografije itd. Svoje subjektivne zapise i analize objavljuje u sklopu celine APSURDNA RAZMATRANJA, kao sastavnog dela internet prezentacije Legat porodice Obšust: Legat Marije, Vladimira i Kristijana Obšusta.Kompletna Bio-bibliografija autora dostupna je na: http://www.cikipm.org/obsust

kustoskinja Muzeja savremene umjetnosti Crne Gore

Rođen 1950. godine u Čakovcu, Hrvatska. Piše poeziju, kratke priče, SF pripovjetke, eseje i aforizme. Objavio dvije knjige poezije i epistolarnu knjigu ratne prepiske, izašloj i u elektronskom obliku. Prije i za vrijeme rata objavljivao u nekoliko časopisa. Surađuje s internetskim portalima. Zastupljen u tridesetak zbornika poezije i kratkih priča iz Regije, te u „Antologiji ex Yu aforizama“. Prevođen na poljski, engleski i makedonski jezik. Nagrađivan. U elektronskoj zbirci eseja „Lik stvari koje prolaze“ skupljeno je četrdesetak eseja originalno objavljivanih na stranicama elektronskih portala i časopisa.

Što je protivnik veći - pobeda je veća.

Profesor engleskog jezika i književnosti, prevodilac i pisac eseja, kratkih priča i putopisa koje objavljuje na sajtovima B92, “P.U.L.S.E”, portalu “Moj Nedeljnik”, časopisu “Travel”, kao i “Politici”. Održala predavanja o Južnoj Americi, na Kolarcu, Institutu Servantes, Domu kulture Čačak, Fondaciji „Danilo Kiš“u Subotici i SKC-u. Autorka knjige putopisa "Ledeni raj Patagonije i magija Južne Amerike".

Maja Marković je rođena 1974. godine (Niš, Srbija). Po zanimanju pravnik, ali se već neko vreme bavi pisanjem. Aktivna poslednjih godinu dana. Objavljuje svoja dela poezije i proze pod imenom MayaM na svojoj stranici „Poruka u boci“. U pripremi je njena prva knjiga filozofskih razmišljanja i pogleda na svet.

Student prava. Uvek sakrivena negde iza korica knjige dok se iz slušalica najglasnije samo Bouvi čuje. Rejvenklovac po Poteru. Autostoperski tragač za galaksijama po teleskopu.

Pije previše čaja. U čitanju je redovno ometa mačor Blu.

Ime autorice je Marina Balažev koja u svojim radovima donosi nova saznanja iz oblasti kognitivne znanosti i neuroznanosti, prikaze knjiga i pokoji komentar na neke društvene aktualnosti. Kroz formalno obrazovanje primarno istražuje konstrukcije identiteta. Doktorandica je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu te pitanjima identiteta pristupa s aspekta kognitivne lingvistike i kao praktičar transakcijske analize - kroz iskustvo i rad s klijentima. Identitet promatra u kontekstu suvremenih teorija koje ga promatraju kao narativ. Kroz studij se bavila i jezičnim (dijalektološkim) temama i autorica je nekoliko slikovnica za djecu.Kroz rad s mladima, roditeljima kao i kroz praksu i savjetodavni rad obrađuje teme komunikacije, motivacije i odgoja. Voditeljica nekoliko stručnih seminara.

Rođen 1991. u Srbiji, gde i danas živi. Strastveni filmofil i filmski kritičar. Piše za P.U.L.S.E Magazin i druge portale, vodi lični filmski blog i svoj repertoar bazira na kvalitetu, a ne na kvantitetu. Veliki ljubitelj sporta i životinja.

Dipl. filolog

Микица Илић је рођен 1972. године у Сремској Митровици. Дипломирао је на Правном факултету Београдског универзитета и апсолвирао на Богословском институту Српске православне цркве. Пише кратке приче, приповетке, новеле, романе, есеје, сатиру, позоришне и радио драме. Члан је Удружења књижевника Србије. Сарађује или је објављивао у четрдесетак књижевних, богословских, научних и других часописа, у којима је објавио око сто педесет текстова. Заступљен је у више заједничких издања и зборника.Добитник је више књижевних признања, међу којима и награда: Улазница (2000), Лаза К. Лазаревић (2002), Миливоје Илић (2002), Кочићевим сатиричним пером (2002), Бунтовна проза (2002), Шумадијске метафоре (2003), Награда Удружења писаца 7 из Франкфурта (2004), Српско перо (2006), Жикишон (2006), Мирко Петковић (2009), Андра Гавриловић (2012), Мисаоник (2013), Награда ИК „Арте“ (2014)…Објавио је књиге прича: „Западно – источни диван“ (2003) и „Лавиринт без излаза“ (2014), романе: „Повест о апокрифу“ (2014) и „Освит дана осмог“ (2015), монографију „Село Босут у Срему“ (2012), радио драме: „Подвижници пирга Светога Саве“ (Радио Београд 2, 2014) и „Ђорђе Ћурчија“ (Радио Нови Сад 1, 2015).Сарађује или је објављивао у следећим часописима: Књижевне новине (Београд), Летопис Матице српске (Нови Сад), Књижевни магазин (Београд), Кораци (Крагујевац), Повеља (Краљево), Градина (Ниш), НИН (Београд), Даница (Београд), Свеске (Панчево), Поља (Нови Сад), Улазница (Зрењанин), Домети (Сомбор), Луча (Суботица), Босанска вила (Сарајево), Књижевник (Бања Лука), URB (Београд), URBIS (Београд), Липар (Крагујевац), Православље (Београд), Mons Aureus (Смедерево), Сент (Нови Пазар), Исток (Књажевац), Бдење (Сврљиг), Libero аrs (Београд), Траг (Врбас), Српска вила (Бијељина), Омнибус (Сарајево), Либартес (Београд), Албум (Мостар), Авлија (Рожаје), Сунчани сат (Сремска Митровица), Шидина (Шид), Етна (Београд), Носорог (Бања Лука), Рукописи (Панчево), Вести (Ужице), Реч народа (Пожаревац), Наша реч (Лесковац), Нови пут (Јагодина), Сремске новине (Сремска Митровица), Новине Митровица (Сремска Митровица), Испод дуге (Шабац), Акт (Ваљево), Просвјетни рад (Подгорица), Видовдан (Београд), Књижевни преглед (Београд), Српски културни клуб (Нови Сад), Искра (Бирмингем), Источник (Милтон), Српске недељне новине (Будимпешта), Зелени коњ (Темишвар)…Приче су му превођене на енглески, немачки и бугарски језик.

Milan Marković, diplomirani filozof. Bavi se filozofijom i teorijom umetnosti, piše poeziju i prevodi sa engleskog jezika. Uređuje lični markovicmilan.wordpress.com i koautor je bloga igrokazblog.wordpress.com

Rođen 6. avgusta 1952. u Užicu (tada Titovom). Osnovnu školu završio je u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi (tada Užičkoj) i diplomirao na Mašinskom fakultetu Beogradskog univerziteta na smeru specijalni transportni sistemi (voli da kaže da je konstruktor kosmičkih brodova od kojih nijedan poleteti neće, izuzev, možda u nekoj njegovoj priči). Inženjersku karijeru je počeo u livnici FOB na Novom Beogradu, potom radio u inženjeringu „Invest-Importa“, bavio se investicionim projektima u Iraku, Rusiji i Ukrajini.Sa još uvek neiscrpnim entuzijazmom pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasiti svet.Ima objavljene knjigu priča, prvu PITAO BIH. KOGA DA PITAM – inženjerijske priče, koja je svoje prvo izdanje imala na ruskom 2008. u Kijevu, a u prevodu na maternji srpski objavljena 2016, ČUDNOVATA PLATNA − (ne) ispričane priče, 2019. Epistolarni roman u ”dve ruke” PLANINA KOJA ME JE VOLELA − bostonske i druge priče u dva izdanja, 2018, 2019, koji je objavljen i na engleskom jeziku 2021.Oženjen. Iz dva braka otac četvoro dece i deda isto tolikom broju unuka.

Милан Р. Симић рођен је 1959. године у Великој Плани (Србија) где и живи. Пише прозу, драме, филозофеме, афоризме, књижевну критику и есеје. Есеји су му превођени на македонски и пољски, афоризми на немачки, енглески, мађарски, бугарски, пољски, румунски и руски, филозофеме на пољски, проза на словачки и словеначки језик.Романи: Порицање стварности, Оде ми да полудим, Бели свет коначнои Ништа вредно помена; Збирке прича: Недовршена прича, Приручникза будуће мучитеље и убице; Збирке огледа и критика: Али нећемовише о томе, Али хоћемо управо о томе, А то тонуће у простору,Есеји да ти блаже горчину , Дневник читаоца и Дневник читаоца 2;Збирке филозофема: Приручник за побуну верујућих, Аристотел подруги пут међу Србима; Збирке афоризама: Чизма режим чува, Гласаћемо се још, Ено секире, камо га кум?, Зовите ме Аристотел, Жуљ на жуљ и Kaпа доле; Радиодраме: Расвануће (Радио Београд Други програм), Сневач од сламе (Радио Београд Трећи програм). Добитник је првих награда: Стеван Сремац (проза), Милутин Ускоковић (проза) , Милан Богдановић (за најбољу књижевну критику објављену у Србији 2016. године), Прве награде Чивијада 2016 у категорији најбољи афоризам , Прве награде Радио Београда за драмску минијатуру , Повеље Карађорђевић (драма „Расвануће“), Признања Општне Велика Плана (за свеукупан књижевни рад), Витез позива за 2017 (свеукупни допринос српској култури), Радоје Домановић за збирку афоризама Жуљ на жуљ за 2017. . Драгиша Кашиковић, Шумадијске метафоре (проза), Прве награде Чивијада2020 у категорији најбољи афоризам , Награде „ТИПАР“, Пљевља, 2022 (за збирку афоризама „Капа доле“) и Награде „Бело перо“, за афоризме, Житиште 2022.Од 1994. године уређује часопис за културу и уметност Наш траг. Учествује у раду Великог жирија „Вечерњих новости“ за књигу године(награда „Меша Селимовић“) од 2016. Члан је Српског ПЕН центра.

МИЛИЦА С. МИЛОШЕВИЋ (1997, Требиње, Босна и Херцеговина) дипломирала је на катедри за Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2020. године. Тренутно похађа мастер академске студије на истом факултету и катедри. Добитница награде за најбољег студента на Филозофског факултету и Награде из Задужбинских фондова Матице српске. Тренутно запослена у Галерији Матице српске у Новом Саду. Објављује у периодици у часописима и интернет магазинима. Пише прозу и есеје. Области интересовања: области старе књижевности, фолклористика, историја уметности.

МИЛИЦА С. МИЛОШЕВИЋ (1997, Требиње, Босна и Херцеговина) дипломирала је на катедри за Компаративну књижевност са теоријом књижевности на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 2020. године. Тренутно похађа мастер академске студије на истом факултету и катедри. Добитница награде за најбољег студента на Филозофског факултету и Награде из Задужбинских фондова Матице српске. Тренутно запослена у Галерији Матице српске у Новом Саду. Објављује у периодици у часописима и интернет магазинима. Пише прозу и есеје. Области интересовања: области старе књижевности, фолклористика, историја уметности.

Miljan Ristić rođen je 3. 11. 1974. godine u Negotinu. Živi i stvara u Negotinu. Do sada je trinaest knjiga: Uvertira (2001), DemoNkratija (2004), Extra nemirci (2009) Nitogen (2013), Vizije (2015), Ludilo ljubavi (2018), 100 Pesama - muzika moje duše (2019), Budalizmi (2020) i eXperiment u kome je sve moguće (2021), Smrtonosne i opasne knjige (2022), MONEYpulacija (2023), exXxperiment (2024) i Vizije - dopunjeno izdanje (2025) . Piše prozu, poeziju, aforizme. Takođe, piše i recenzije muzičkih albuma, knjiga i filmova. Njegovi literarni radovi objavljivani su u više književnih listova, publikacija, fanzina, kao i web magazinima, blogovima, portalima, a pojedini tekstovi prevođeni su na svetske jezike. U internet svetu poznat je kao eXperiment. Pod tim pseudonimom stvara na svom blogu/portalu http://exxxperiment.net. U toku 2016. i 2017. godine bio je glavni urednik BUKTINJE – časopisa za književnost, umetnost i kulturu. Član je Srpskog književnog društva. Član je redakcije vebzina Helly Cherry. Autor je radio podkasta eXperiment u kome je sve moguće koji se emituje na internet radiju Undergrand radio.

Miloš Marinković (1992), master muzikolog i student doktorskih studija muzikologije; Glavno područje akademskog interesovanja: savremena muzika, festivali i politika.

Voli miris jorgovana, smeh, slova na papiru i plavu košulju.

Diplomirani istoričar umetnosti koji pritom izvodi i "stand up" komediju pred drugovima, ali planira da se ozbiljnije posveti nastupima jer ima teškoće da prikaže izraz svojih kritičko-analitičkih regresija ka buntovnom stavu i prema vrednostima moderne umetnosti pred većinom - u prevodu: neće da slušaju o "tamo nekoj umetnosti", pa sve okrećem na šalu... Jer svi eto vole humor, ali ipak, potajno se nadam da još ima nade na pojedinim mestima i za neke druge, vrednije reči kritike i analize...

Mirza Skenderagić je rođen u Sarajevu 1986. Na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu diplomirao je žurnalistiku 2009. Trenutno je apsolvent na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu, na odsjeku za Dramaturgiju. Dobitnik je stipendije Fondacije Karim Zaimović za 2014. godinu, koja se dodjeljuje studentima sa izrazitim talentom iz oblasti kulture, umjetnosti, književnosti i novinarstva. Njegov dokumentarni film Ja mogu da govorim osvojio je Zlatnu jabuku na 13. Bosanskohercegovačkom filmskom festivalu u New Yorku, te priznanje na Pravo Ljudski Film Festivalu 2016. godine. Njegova drama Probudi me kad završi proglašena je pobjedničkom na 4. Heartefactovom konkursu za najbolji regionalni savremeni angažovani dramski tekst. Objavio je preko 100 autorskih tekstova, studija, eseja, filmskih, književnih i teatarskih kritika, recenzija, intervjua, kratkih priča.

Film editor

https://sr.wikipedia.org/sr/Немања_Драгаш

Rođen u Beogradu 1981. godine, živeo u Grockoj do 2020. Od tada živi i radi u Nemačkoj.Po profesiji vozač autobusa. Na ovoj poziciji, u Beogradskom gradskom prevozu, radio je od 2003-2019, od tada do danas isto to radi u Nemačkoj, WiesbadenPasionirani čitalac i ta ga je navika, pored 'nomadskog posmatranja' kakvo je dato ljudima iz njegove osnovne profesije, dovela do potrebe da akumulirano iskustvo i naročiti ugao na neki način materijalizuje, uobliči, pa je spontano počeo da piše, i to traje već 7-8 godina. U cilju boljeg razumevanja priča i pesama koje je do sada napisao, treba navesti i činjenicu da se, do odlaska iz Srbije, osim poslom vozača bavio adaptacijom enterijera i zemljoradnjom.U međuvremenu je u elektronskoj formi objavljivao kratke priče, pesme kao i prikaze književnih dela, za beogradski kulturni portal Gledište, novosadski sajt za kulturu Dotkom kao i za portal Kultura 381. Osvojio je prvu nagradu na takmičenju za priču do 500 reči u veoma popularnoj mnogočlanoj fb zajednici Klasici Književnosti, odakle je popularni internet časopis za kulturu P.U.L.S.E. preuzeo i objavio njegov prikaz o Dablincima, Džejmsa Džojsa.Početkom 2021. godine u izdanju No Rules izdavaštva objavljena je njegova prva knjiga Pod točkom – GSP zapisi koja je naišla na pozitivne kritike od strane veoma popularnog You Tube kanala Bookvalisti. 2023 izlazi njegov drugi naslov, fragmentarni anti roman Iz Elemenata, bez jasne fabule, sa jakim mitskim odijumom i nesvakidašnjom poetikom, gustim stilom, prisno, na mahove naizgled banalno i iz naročitih uglova, uz promene perspektiva, lica i rodova.

Rođen 1993. u Novom Sadu. Master studije filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Studijsko-istraživački rad u okviru master studija obavio je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Bavi se pisanjem i prevođenjem. Stručne radove, eseje i popularne tekstove iz filozofije, društva i kulture objavljuje u domaćim i međunarodnim časopisima i na portalima. Bio je stalni autor na portalima: AdriaDaily Magazin, Umnjak i Pulse. Tekstove su mu objavljivali i regionalni portali: Buka, Magazin Plus, XXZ Magazin i mnogi drugi. Njegova polja istraživanja i interesovanja uključuju: filozofiju egzistencije (egzistencijalizam), filozofiju svesti, psihoanalizu, teorije ideologije i njihov uticaj na svakodnevni život ljudi. Od 2016. volontira u novosadskom Udruženju sekularnih humanista “Humans” gde se bavi radioničarskim radom i istraživanjima humanizma, sekularizma i ljudskih prava. Učestvovao je u realizaciji nekoliko projekata iz oblasti ljudskih prava, demokratije i humanizma. Sertifikovani je voditelj radionica za mlade. Dobitnik je nekoliko priznanja i nagrada za pisanje, među kojima su i nagrada za izradu eseja u polju društveno-humanističkih nauka u organizaciji fondacije “Prof. dr Lazar Vrkatić”, kao i nagrada “Duško Trifunović“ za kratke priče mladih do 30 godina. Za svoj master rad iz oblasti filozofije duha Ništavilo svesti dobio je nagradu “Dr Zoran Đinđić” koju dodeljuje Univerzitet u Novom Sadu za najbolji master rad u Srbiji iz filozofskih ili socioloških nauka. Od 2020. godine angažovan je na portalu Politički pregled gde objavljuje autorske tekstove, analize i prevode iz političke filozofije, društva i kulture. Kreator je i kourednik veb-sajta "Psihopraxis". Trenutno pohađa specijalističku obuku iz interaktivne psihoanalize i radi kao nastavnik-pripravnik na časovima filozofije u gimnaziji “Svetozar Marković” u Novom Sadu.

Nikola T. Božilović, rođen 1951. godine u Rogatici (BiH). Doktor socioloških nauka, redovni profesor na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, u penziji. Deset godina (1993-2003) držao je i nastavu iz predmeta Sociologija sa sociologijom kulture na Višoj muzičkoj školi u Nišu (potom i na Fakultetu umetnosti). U toku školske 2011/12 predavao je Sociologiju medicine na Medicinskom fakultetu u Nišu. Na osnovnim studijama Sociologije predavao obavezne predmete: Kulturologiju, Sociologiju kulture, Sociologiju umetnosti i Sociokulturnu antropologiju, a držao je nastavu i na nekoliko izbornih predmeta (Sociologija filmske komunikacije, Pop i rok kultura i Kič kultura). Na doktorskim studijama predavao Sociologiju kulture. Učestvovao na nekoliko istraživačkih projekata Filozofskog fakulteta u Nišu. Što se vannastavnih aktivnosti tiče, bio je šef Katedre za posebne sociologije, a potom upravnik Studijske grupe za sociologiju, počevši od 2001. do 2005. godine. U dva mandata, periodu od 2005-2009, bio je urednik međunarodnog časopisa Univerziteta u Nišu Facta universitatis (serija Philosophy, Sociology, Psihology and History). Član je uredništva časopisa European Journal of Social Behaviour (Panteion University, Athens, Greece). Nikola Božilović je objavio 14 samostalnih knjiga sa sledećim naslovima: Sociologija i kultura (1985), Filmska komunikacija (1996), Sociologija kulture: prolegomena (1998), Odiseja filma (2000), Kič: Studija o čoveku i pseudokulturi (2002), Rok kultura (2004), Kič kultura (2006), Kultura i identiteti na Balkanu (2007), Umetnost, kreacija, komunikacija (2008), Izvan glavnoga toka: sociologija muzičkih potkultura (2009), Sva lica kulture: Studije i ogledi iz antroposociologije (2010), Kulturno klatno: Ogledi o tradiciji i modernizaciji kulture srpskog društva (2014) Ogledi o popularnom (2016). Jedno delo Nikole Božilovića, Kič kultura, prevedeno je na slovački jezik pod naslovom Gýčová kultúra (2014) i publikovano u Bratislavi u izdanju kuće Malé centrum. Pored knjiga – udžbenika, studija i monografija, profesor Božilović objavio je i oko sto naučnih radova u eminentnim časopisima u zemlji i inostranstvu, takođe u zbornicima koji se odnose na kulturu kao sociološki fenomen i stvaralaštvo u oblasti kulture i umetnosti – na fenomene visoke, masovne i popularne umetnosti, komunikacije, kreacije i recepcije, umetničke publike i ukusa.

Nikola Petrović je rođen u Nišu 1968 godine u staroj niškoj porodici koja je poznata pod nadimkom Morena. Završio je gimnaziju Bora Stanković i diplomirao računarsku tehniku na Elektronskom fakultetu u Nišu. Osnivač je i direktor preduzeća Morena inženjering. Bavi se sintetičkom inteligencijom (AI) i obradom prirodnog jezika (NLP). Nikola je oženjen Tanjom koja je profesor kamerne muzike na Fakultetu umetnosti u Nišu, ima troje dece – Sofiju, Lenu i Mihaila i švajcarskog ovčara Berga. Pored porodice i posla, ima širok spektar interesovanja o kojima piše na blogu http://nikolamorena.blogspot.com.

Student Sociologije i Pedagogije

Rodjena u Durdjecica Tara, Crna Gora, zavrsila Fakultet Politickih nauka univeziteta u Beogradu.

Olga Gojnić je rođena 07.11.1988. godine u Podgorici.Nakon završene Filološke gimnazije, završila je studije na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, odsijek za Engleski jezik i književnost.Predaje u Internacionalnoj školi.Objavila je zbirku kratkih priča, „Ester“, u maju 2018-te godine.Njene priče su objavljivane u OKF ARS (časopis za književnost i kulturu).S radošću učestvuje u književnim večerima: – „Ženska riječ“ (Galerija Modigliani, Podgorica, 2018.), -PAF, Razbooktavanje (Sastavci, Podgorica, 2020.)Nastavlja s pisanjem kratkih priča, kao i poezije na engleskom jeziku.

Tekst je priredilo i prenelo uredništvo portala P.U.L.S.E. Stavovi izneti u tekstu nisu nužno i stavovi koje zastupa redakcija.

Radovan Pejović rođen je u Nikšiću 01.04. 1985 god. Oblasti psihologije za koje je aktivno zainteresovan su : psihologija ličnosti, razvojna psihologija i razvojni poremećaji ( autistični spektar ). Uporedo, ineteresuju ga teme iz oblasti filozofije, antropologije, umjetnosti i kulture. Učestvovao u nekoliko psihološkuh istraživanja i obavljao funkciju predsjednika Udruženja mladih psihologa Crne Gore VIRTUS. Do sada objavio dvadesetak tekstova iz oblasti psihologije. Živi u Nikšiću.

Šandor Šetalo Univerzitet u Novom Sadu Akademija umetnosti

Apsolvent Filološkog fakulteta, na katedri, na kojoj su se i najhrabriji malo zadržali, za Opštu književnost i teoriju književnosti. Odrastanje u liberalnoj porodici sa novinarima „stare garde“ imalo je svog učinka u kreiranju amatersko spisateljske neuroze, koja uspešno odoleva mehanizmu vremena. Stremljenja ka dostizanju večnosti, kroz spisateljsku prizmu beskrajnih maštanja, su jedino merilo vrednosti i pokretačka snaga.

Rođena 1988. godine. Završila master studije filozofije u Novom Sadu. Voli književnost i apsurd.

Živim i radim u Nevesinju, oženjen, po zanimanju dipomirani ekonomista.

Pisac, objavila nekoliko knjiga i drama. Bloger inostranih medija "Jerusalem Post" i "Times of Israel".

Слободан Панић (од оца Душана и мајке Љиље) је рођен 17. октобра 1986. године у Сремској Митровици. Има млађу сестру Маријану. Основну школу (ОШ „Слободан Бајић – Паја“) завршио у Пећинцима. Средњу Пољопривредно-прехрамбену школу у Руми.2005. године уписује Природно-математички факултет у Новом Саду, смер: екологија. 2006. године уписао Филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 2007. до 2012. године студирао филозофију. 2012. г. похађао школу масаже „Профессионал“ у Београду. 2013. г. пише Васељенику, а недуго затим и Маријин спокој.Живи у Пећинцима.

Pantović Tamara, rođena Grbić 18. 07. 1967. u Kotoru. Osnovnu i srednju školu završila je u Herceg Novom, kao i osnovnu muzičku školu, odsjek za klavir. Arheologiju je završila na Filosofskom fakultetu u Beogradu 1991 godine. Od tada živi u Beranama, đe radi kao arheolog – kustos u „Polimskom muzeju”. Od 2009. se bavi pisanjem poezije. U Americi su joj štampane pjesme kao i u mnogim časopisima bivše Jugoslavije, a 2014. godine je izdala prvu knjigu poezije pod nazivom " Sjene naših sjena". Majka je četvoro đece i piše na svom blogu.https://montenegrina.net/fokus/tamara-pantovic-sjene-nasih-sjena/ https://besherat.blogspot.com/ https://www.amazon.com/A-Collection-Poetry-Various-Poets/dp/1493696688/ref=sr_1_1

Rođena 8.maja 1965.godine u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1988.godine u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića. Tokom glumačke karijere odigrala dvadesetak uloga u pozorištu, na televiziji i filmu. Životni scenario odvodi je potom prvo u televizijsko novinarstvo, a onda i u komunikologiju i odnose s javnošću.Pisanjem se bavi od detinjstva. Do sada izdala zbirku pesama "Tamo u životu", Brankovo kolo, 2004. i zbirku kratkih lirskih priča "Isidorin šal", Biblioteka Danilo Kiš, Vrbas, 2012.

Teodora Perović rođena je u Bijelom Polju 20.08.1997. godine u Bijelom Polju, gde je i završila osnovnu školu i Gimnaziju. Svoj san je počela da živi kada je upisala Fakultet umetnosti. Trenutno je na trećoj godini studija. Živi u svetu proze i poezije, koju i sama ponekad pokuša da napise.

Usamljeni odmetnik iz prljavog sveta vesterna će osloboditi ljude iz okova. Bluz je put ka dostizanju katarze. Lepota poezije je u stihu Nikole Vranjkovića. Belgijsko pivo je piće germanskih bogova. Šuma je dom svakom vuku. Ruta 66 i Kuba su bitnički snovi. Bukovski je duhovni otac slobodoumnih. Lepotu užasa je otkrio Hičkok, Kjubrik otključao vrata kosmičkog savršenstva, a noar-film definisao stil i ukus. Surovost sibirskog severa i nordijsko gospodstvo će pobediti ciganski duh mediteranskog juga.

Rodjen u malom gradu, odrastao u velikom svetu. Svetu umetnosti. Vecno zaronjen u knjige, stalni clan biblioteke (obzirom da je bibliotekar i po struci), pisanjem se bavi oduvek. Od malena po zidu, kasnije u svesci, a sada i ovde. Autor romana "Osmi zivot"

rođen je 1987. godine u Bosni i Hercegovini. Dodiplomski studij engleskog jezika i književnosti završio je u Tuzli, a magistarsku tezu iz oblasti rodnih studija odbranio je na Centralnoeuropskom univerzitetu u Budimpešti. Trenutno je, kao stipendista Europske komisije, doktorand unutar programa Književnosti na engleskom jeziku, na Masarykovom univerzitetu u Brnu, Češka republika. Kratke priče, eseji i pjesme objavljivani su mu u subotičkom Symposionu, tuzlanskom Frontu slobode, regionalnom časopisu Novi plamen, njujorškom Hypothetical Review, podgoričkom Stribor Strašni, sarajevskom dnevnom listu Oslobođenje, i drugdje. Dobitnik je prve nagrade MAK DIZDAR za 2012. godinu, za neobjavljenu zbirku pjesama "Priručnik za levitiranje", koja je iz štampe izašla 2013. Iste godine objavljena je i zbirka kratke proze, "Polasci", grupe autora i autorki iz Kluba mladih pisaca koga je Borjen pokrenuo u svome rodnom gradu. Uža akademska i književna interesovanja su mu modernistička književnost, umjetnost i filozofija u Britaniji i ostatku Europe, mirovne i rodne studije, te književna teorija.

MA etnologije i antropologije. Freelance novinarka i urednica na blogu Okular (https://antropoloskiokular.wordpress.com/). Pobornik neformalnog obrazovanja i edukacijskih inovacija. Entuzijasta na polju vizuelne antropologije, ulične fotografije i dokumentarnog filma.

Vazda naopak & mimo sveta – astronom u doba astrologije, agnostik u teokratiji. Izuzeto lakoverna osoba, te veruje u potrebu za vakcinacijom, to da je 5G bezbedna tehnologija, kao i da su ljudi sleteli na Mesec. Zvanično je u IT esnafu, no petlja se i u fotografiju ponešto, a često ga zasvrbi i mastiljara, što se iz priloženog da i videti…

Autor bloga "Pepeoreci".

Vojislav Radojković rođen je 1965. u Petrovcu na Mlavi. Završio Polj. Fakultet. Književnik i kolumnista. Do sada je objavio romane: Nisam ja budala 2007, Poslednji dani bioskopa Delo 2009, Patuljci broje do sedam 2013, Decak koga je ujeo gušter 2018, Istine i laži 2019. Član je Srpskog književnog društva. Kao mlad, bio gitarista bendova Dionis, Banana bend, Modesti i drugih.Živi i stvara u Beogradu

Pedagoški radnik, nekadašnja novinarka. Zaljubljenik u putovanja, knjige i pse. Namćor. Autorka putopisnih eseja "Beleške osmog putnika: anatomija Graca, Salcburga i Berhtezgadena".

Zvonko Bumber is a writer from Croatia, born in Šibenik in 1983, and lives and works as a geography teacher in Rijeka. He writes poetry and prose in the form of short stories, short stories and novels. In December 2022, he published a notable debut novel called "Uhljeb" and during 2023 a collection of poetry and short stories "The Black Tower". He is a member of the Rijeka branch of the Croatian Writers' Association, and has been published in printed and digital magazines Književna Rijeka, Kvaka, ZvonaiNari, književnost.org and in our Pulse. His most attention is occupied by the form of writing short stories in one sentence, to which he was inspired by the Hungarian writer Laszlo Krasznahorkai. Two of these titled Animal and Misanthrope were published on our portal, and while a video was made for Misanthrope for which music was composed by rijeka artist Sandi Bratonja (Urban &https://www.youtube.com/ watch?v=_BgwDmBWtiY) In the presentation of the author, we hereby present a selection of his "one sentences" where each is represented by a drawing generated by artificial intelligence, According to the author's description. The above texts have not been published anywhere.

Студент теологије.

Воли мастило на папиру. Препуштена хиперстањима речи и музике, која ће се уобличити у универзално. У свемирском оделу закорачила ка Парнасу.

Рођен 1964 године у Битољу, Македонија. Дипломирао глуму на ФДУ у Скопљу. До сада диграо сто улога. У међувремену 2012 године магистрирао је на Институту за социолошка и политичко-правна истраживања у Скопљу на пољу комуникологије, а недавно је докторирао на Институту за комуникологију и медије на Правном факултету у Скопљу. Објавио је 4 песничке књиге (Лавина, Плодови пакла, Путињски цвет, Шума), две драме за одрасле (Туга, Тврђава) од којих је Тврђава преведена и на енглески језик и пет дечијих драма које су објављене и на српском језику са стране издавачке куће Алма из Београда под насловом „Чаробни компас“. Пише рецензије за позориште, филм и литературу. Живи у Битољу.