Ključna reč pri izučavanju Kafke u poslednje vreme je „pisanje“. Kritičari dekonstruktivisti tvrde da Kafkin primarni cilj nije bio stvaranje završenih dela, nego je pisanje, neprestano preoblikovanje života u Schrift (tekst ili rukopis) za njega bilo samo po sebi cilj i, ujedno, prava i jedina tema njegovih tekstova[1]. Takve tvrdnje ne bi trebalo ostaviti neosporene. Iako je […]
Hronične neuroze Franka Kafke Smiluj se na mene, grešan sam do u najskriveniji kutak svoga bića. A imao sam dara, sklonosti koje nisu bile sasvim za preziranje, male dobre sposobnosti, rasipao sam ih, nerazborito stvorenje kakvo sam bio, sad se bližim kraju, upravo u vreme kada bi se spolja sve moglo okrenuti na dobro po […]
Romani koji su objavljeni posthumno Praktično svaki umetnik sanja da svojim radom postane uticajan, i u tom smislu pisci se ne razlikuju – ali u nekim slučajevima, autori ne dožive da vide kako su njihova dela postala klasična. Evo 14 poznatih knjiga koji su objavljeni nakon što su njihovi autori umrli. 1. Dnevnik Ane Frank – […]
Kafkine pripovesti evociraju svet sa sopstvenom strukturom, načinom, svrhom – svet koji je iznutra koherentan i prepoznatljiv, kao onaj kod Dikensa, Dostojevskog, Prusta, Poa, Hotorna. Kao Hotornov i Poov, Kafkin svet ograničeni je lirski svet. On nije Balzak ili Tolstoj ili Skot, on je metafizički pesnik u simbolističkom narativu. Njegov je svet gradski. Čak i […]
Metamorfoza Franca Kafke ili o banalnosti terora u svetu kojim dominira kapital “Kada se jednog jutra Gregor Samsa probudio iz nemirnih snova, zatekao je u krevetu sebe pretvorenog u ogromnog insekta.” Vratite se i pročitajte ovu uvodnu rečenicu. Pokušajte, ako možete, da se odrodite od nje. Zamislite je u svojoj glavi. Dozvolite sebi da vas […]
Na užičkom festivalu Dejan Ilić je održao školski čas užičkim gimnazijalcima o čuvenoj Kafkinoj priči “Preobražaj”, čije čvorište značenja po njemu počiva u pitanju identiteta.
Beskrajni procesi: Misterija i saspens kod Kafke, Bucatija i Kapriole. Koje su sličnosti a koje razlike između detektivskih romana i dela Kafke, Bucatija i Kapriole, kao i kako se odnose prema strukturi žanra i istraživanjoma identiteta, prostora i zločina. Teodor Adorno je romane Kafke poredio sa detektivskim pričama u kojima se „ne otkriva ko je […]
Pre dve godine sam ponovo iščitala celokupne Kafkine „Pripovetke“ u prevodu Branimira Živojinovića (jednog od najboljih prevodilaca sa više jezika na srpski, čime je značajno doprineo književnosti kod nas). Živojinović je mnogo prevodio i poeziju, a to je bitno kad govorimo o Kafkinom delu, jer su njegove pripovetke veoma specifično štivo i sigurno su bile […]