“Побуњени Атлас“ је роман од неких 1.200 страна, и када је објављен пре педесет и пет година критика га је сасекла. Ипак, веома мали број романа има тако трајан утицај као Атлас, та дистопијска алегорија у којој се индустријски барони боре против регулаторних стега и бескрупулозне власти тако што, један по један, затварају своју производњу и обарају светску економију на колена. Филозофија Ајн Ренд, коју је она звала објективизам, директно се уклапала у амерички идеал слободе, самопрегорног рада и индивидуализма. У романима попут „Побуњеног Атласа“, али и не само у делима фикције већ и у књигама попут „Врлине себичности“, она заговара уклањање свих религиозних и политичких контрола, које онемогућавају остварење личних интереса.

У једном телевизијском интервјуу 1959. године је објаснила:

„Ја сам на првом месту творац новог моралног кода за који се до сада мислило да је немогућ – то је моралност која није заснована на вери, ни на осећањима, нити на произвољним заповестима, мистичним или друштвеним, већ на разуму.“

Веровала је, како је додала тада, да је човекова „највиша морална сврха остварење његове личне среће, при чему се не смеју приморавати други људи на било шта, нити прихватати њихово наметање воље, већ сваки човек мора живети тако као да се са њим све завршава, пратећи сопствене интересе”.

Радња њеног највећег дела „Побуњени Атлас“ смештена је у временски неодређену будућност, мада све подсећа на педесете године прошлог века. Штрајк тајкуна је оркестрирао христолики човек, Џон Галт, који пред крај романа држи говор на 60 страна, који је Ренд писала две године. Њене речи и идеје су веома јасно представљене кроз племените ликове Галта, наследнице железничке компаније Дагни Тагарт, магната бакра Франциска д’Анконија и тајкуна индустрије челика Хенка Риордана. Овај квартет идеализованих ликова, амбициозних капиталиста, мора да победи „пљачкаше“, непријатеље Ајн Ренд – синдикате, лобисте, владине званичнике и оне који подржавају алтруизам и благостање.

Ренд је ту животну борбу доживљавала на најтрауматичнији могући начин. Рођена у јеврејској породици Розенбаум у Санкт Петербургу, имала је само дванаест година када су њеном оцу бољшевици запленили апотеку.

Ајн Ренд је у популарној култури постала синоним за немилосрдну себичност, или пак за интелектуалну ингениозност, или за обоје, каже историчар Џенифер Бернс у биографији Рендове коју је насловила као „Богиња тржишта“. У популарној серији „Момци с Медисона“ Бертрам Купер, старији партнер у маркетиншкој агенцији Стерлинг Купер, заклети је љубитељ Ајн Ренд. Док свом штићенику Дону Дрејперу даје позамашан бонус, охрабрује га да чита Атлас: „Узми 1,99 долара од тих 2.500 и купи си примерак.“

У филму „Прљави плес“ конобар заводник Роби наговара Бејби да прочита „Величанствени извор“ када га она оптужи да је отац детета играчице Пени.

„Ох, „Величанствени извор!“ гугутала је и Марџ у једној епизоди Симпсонових. „Мама! Зар та књига није библија десничарских губитника?“ гунђала је Лиса. У епизоди пре те Меги је била у Ајн Ренд школи за клинце где су „1 и 1 једнако 2“.

„Многе сцене из ‘Побуњеног Атласа’ су пренети и оживљени догађаји из детињства Ајн Ренд,“ каже њен биограф Ен Хелер. „Сцена када власти долазе да узму изум Хенка Риордана и он одбије да га преда представља догађај за који се она надала да ће се десити са њеним оцем.“

Никада није заборавила ту неправду и понижење, чак ни када је осам година касније стигла у САД”, каже Хелер, ауторка књиге „Ајн Ренд и свет који је створила“.

„Њеној породици је речено да је то за добро народа, али је она – потпуно супротно – сматрала да су људи који су вредно радили, попут њеног оца, сад постали жртве необразованих који су долазили. Када је у Сједињеним Државама на сцену ступио Рузвелтов „Њу дил“, сматрала је да су то исте силе на делу.

О њеној причи о једном архитекти испричаној у роману „Величанствени извор“ испредала се легенда, тако да је и снимљен филм по њој у коме глуми Гари Купер. Та књига је привукла групу следбеника који су се сваке суботе састајали у њеном њујоршком стану да би читали одломке из следеће књиге. Међу њима је био и економста Алан Гринспен, касније шеф Федералних резерви САД, који је постао њен близак пријатељ.

Упркос фанатичним следбеницима, критике о „Побуњеном Атласу“ 1957. године, када је објављен, нису биле повољне. Поруке ове књиге ујединиле су у осуди и левицу и десницу. Гор Видал ју је описао као „готово савршену у својој аморалности“.

Али ово није спречило да књига постане међународни бестселер, јер су милиони људи били привучени њеном поруком индивидуализма и неспутаног капитализма, чак и када нису у потпуности прихватали њену филозофију. Истраживање које је 1990. године урадила Конгресна библиотека у Вашингтону показало је да је Атлас друга најутицајнија књига у Сједињеним Државама, одмах после Библије.

И чак и више од педесет година након објављивања продаја расте. По подацима Ниелсен BookScan, више од 300.000 примерака је продато у САД током 2009. године.

Докле сеже њен утицај, добро се видело прошле године, када се Пол Рајан придружио кампањи Мита Ромнија, иако се у једном тренутку донекле оградио. Рајан је 2005. рекао људима из „Друштва Атлас“ да га је Ренд много научила о томе ко је и који је његов систем вредности. Међутим, почетком ове године, у једном интервјуу, изјавио је да као католик одбацује њен атеизам.

Ван политике роман је имао и велики утицај у Силиконској долини, где се предузетници идентификују са њеним делима у којима је акценат на појединачним херојима и њиховој радној етици. Неки од њих су чак своје компаније или новорођенчад назвали по ликовима из њених дела. Популарност Ајн Ренд није ограничена само на САД. Велики број примерака продат је и у Великој Британији, Индији, Аустралији, Италији и Јужној Африци.

Ипак, она се најдиректније обраћа америчким конзервативцима, каже Тимоти Стенли, британски историчар са Оксфорда, који је писао о америчкој политици у Дејли Телеграфу.

„Амерички конзервативизам је у основи односа између појединца и заједнице, у љубоморном чувању индивидуалних слобода. Британски конзервативизам је у вези са краљицом, англиканском црквом и ритуалима попут испијања чаја. Много мање се брине о економији и односу појединца и Владе.“

Пол Рајан се заиста хладио према идејама Ајн Ренд, каже Стенли, јер то долази са годинама. „Побуњени Атлас је веома узбудљива књига за читање када сте млади, али онда одрастете, створите породицу и развијете однос са Богом. Ренд нас учи да индивидуа има потпуну контролу над својим животом, а адолесценти су ужаснути идејом да им неко говори шта да раде. Она масира его младих.“

Успон Бостонске чајанке – фракције америчке Републиканске странке, која се залаже за смањење државног апарата – изгледа да је заслужан за њену поновну популарност.

„Постала је утицајнија него што је икада била, јер је рекла да је потпуно кул бити себичан. То је лоше за све оне људе који су ван њене фаворизоване елите, тј. 99 одсто становништва. А то је и лоше за морал САД,“ каже Гери Вајс, аутор књиге „Нација Ајн Ренд: прикривена борба за душу Америке“.

У познијем раздобљу њеног живота неки следбеници су се удаљили од ње – неки су били згрожени када су чули за њену четрнаестогодишњу аферу са сарадником Натанијелом Бранденом, наводно уз сагласност њеног мужа, али и Барбаре, Бранденове супруге, иначе блиске пријатељице Рендове.

Неке друге су одбили други разлози. Један бивши следбеник, Џером Тусил, подсећа да су се неки следбеници понашали као роботи у свом дивљењу.

„Могла је да одржи одличан говор, али је била веома строга и веома осветољубива према било коме ко би јој се успротивио. Није била отворена за дебату. Њен свет је био црнобели. Или сте потпуно добри или потпуно лоши. Њен свет је добра фиктивна представа, али не успева у реалности, међу људима.“

Ова потешкоћа се на најјаснији начин показала у њеним последњим, усамљеничким годинама, када је живела од социјалне помоћи – што је чин који су њени критичари видели као њој својствено лицемерје, док су други мишљења да је добила своје (оно што је заслужила).

Објективизам

Објективизам је замишљен као водич за живот и он уздиже идеју невероватног потенцијала и снаге појединца. Објективизам такође доводи у питање доктрину ирационализма, саможртвовања, бруталне силе и колективизма, који су довели хаос и очај у животе милиона појединаца. Пружа нам сјајан увид у свет политике, уметности, образовања, спољне политике, науке итд, објашњавајући нам како идеје обликују наш свет. Они који открију објективизам, често то искуство описују као нешто што им је променило живот и ослободило их.

Ликови – Кључни цитат

Тајновитост окружује Џона Галта, који успева да убеди најспособније људе из света бизниса, музике и науке да се повуку у скровиште у планини. „Заклињем се – својим животом и својом љубављу према животу – да никада нећу живети зарад других људи, нити ћу тражити да они живе зарад мене.“ Протагониста романа је и Дагни Тагарт, потпредседница „Тагарт Континентал“ железничке компаније, која је потпуно посвећена свом послу. Али, истовремено и ужива у потпуној сексуалној слободи у везама са Галтом, Риорданом и Д’Анконијом. „Франциско, које је најисквареније људско створење?“ (Он одговара:) „Човек без сврхе.“ Хенк Риордан је магнат индустрије челика, који мисли да су његове производне могућности константно ограничаване превеликим бројем прописа које намећу законодавци и који плене имовину капиталиста, да би онда редистрибуирали државно богатство. Риорданова борба, јасно представљена када се појавио пред судом, на добар начин илуструје пренаглашену моћ владе, као и опасности алтруизма. „Не радим ни за шта друго осим за сопствени профит, који стварам тако што продајем производ људима којима је потребан и који желе и могу да га приуште. Не производим ништа за њихову добробит, а на свој рачун, а они не купују због моје добробити…односимо се једни према другима као према једнакима уз узајамну сагласност и на узајамну корист – и поносам сам на сваки пени који сам тако зарадио.“ Франциско д’Анконија је пријатељ из детињства и прва љубав Дагни Тагарт. Истовремено је и наследник највеће светске компаније за прераду бакра. Међутим, он ће намерно уништити своју компанију да не би пала у руке државе.

„Ништа друго није битно у животу осим колико добро обављаш свој посао. Ништа друго. Само то. Све што јеси ће проистећи из тога. То је једини критеријум за људску вредност.“

Урош Балов

Извор: Данас

  Ajn Rend, Danas online, Filozofija, Književnost, objektivizan, Pobunjeni Atlas