Поводом књиге У пожару светова Михаела Мартенса Често се прва реченица књиге узима као репрезентативна и тиме понекад постаје лична карта дотичног дела, па и самог његовог аутора, али има писаца у чијим су радовима много упечатљивије последње него прве реченице, па се може рећи да у такве писце спада и Иво Андрић. Није […]
Ciklična kompozicija romana Ako slobodno možemo pretpostaviti da je ovo jedan filozofski, egzisencijalistički roman, šta bi bolje moglo simbolički prikazati težinu i potrebu za apsurdom nego jedan krug. Apsurd najveću bitku vodi upravo sa tim krugom. Uvek jedna gomila pitanja „Zašto?“ u tek pobuđenom čoveku, a tiču se uvek jedno te istih zbunjujućih misli o […]
Negdje na prvim stranicama romana Bašta, pepeo, središnjeg dijela Kišovog Porodičnog ciklusa, Andreas Sam, pokušava da dohaka snu, da poput leptira uhvati u mrežu trenutak kada san potpuno zaslijepi svijest. Sve to, tada dječak, Andreas Sam, čini jer je prestravljen spoznajom smrtnosti i iz želje da, kada dođe po njegovu majku, uspije nadmudriti smrt i da […]
Prikaz knjige Zorana Milutinovića „Bitka za prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam“ (Geopoetika, Beograd, 2018.) Ako knjigom Bitka za prošlost – Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam Zoran Milutinović možda i neće otvoriti novu etapu u studijama o Andriću na južnoslavenskom kulturnom prostoru, onda zasigurno možemo reći da je – barem što se tiče tumačenja nacionalističkog diskursa o […]
Најлепше и најстрашније ствари ипак нису никада казане. (Иво Андрић) О феномену тишине у Андрићевом стваралаштву доста је писано. Радивоје Константиновић истиче вишезначност Андрићеве тишине и нуди занимљиво запажање у вези са тишином и ћутањем код нашег нобеловца: „Читаво Андрићево дело, од Еx ponta до постхумно објављених Свезака, јесте и једно луцидно истраживање тишине”, […]
Kako su ubili Marija Kolonju *** Sunčanog popodneva, sredinom prosinca, godine koja nas je upravo napustila, sjedio sam s prijateljima ispred Caffèa degli Specchi, na Piazzi dell Unità, i gledao mlađeg čovjeka, koljena je pokrio kariranim prekrivačem, pa glave naslonjene na hladni kamen palače Stratti, izlaže lice blagotvornom djelovanju zimskoga sunca. Sunča se, a radni je dan u […]
Зашто причамо и зашто слушамо? Зашто пишемо и зашто читамо? Да одагнамо тугу, да исправимо неправду, да умиримо савест, да задовољимо страст, да успавамо страх, да пробудимо веру, да осетимо наду, да спасемо недужне, да покудимо криве, да величамо љубав, да надмудримо смрт, да пронађемо утеху… Да будемо слободни. Када би се свако дело […]
O вишеструкој повезаности Андрићевог стваралаштва са усменом традицијом, односно митом, можемо говорити на више различитих нивоа, па између осталог и кроз уочавање улоге соларног култа у његовом стваралаштву уопште, а са којом у извесној мери кореспондирају и поједини делови приповетке „Аникина времена“. Елементи везани са фолклорни амбијент, те за соларни култ и циклично схватање времена, […]