Čovek nije biće nepromenljive i večne suštine, što će reći nema unapred određenu i fiksiranu „prirodu“. Čovek nije „slika božija“, nije (samo) biološko biće… Čovek nije samo jedan predmet među ostalim predmetima u svetu. Postoje određeni mehanizmi kao i karakteristike ljudskog bića koje su manje ili više određene i koje oblikuju čoveka i utiču na […]
Trigger warning (Samo za strpljive i začuđene) Ovaj tekst „preživećete“ uz tri uslova. Prvi i najvažniji, morate biti zainteresovani za ono što se naziva egzistencijalizam ili filozofija egzistencije. (Ili jednostavno, morate se čuditi „nepodnošljivoj lakoći ljudske egzistencije“) Drugi, morate imati strpljenja. Treći uslov, ne nužan ali se svakako preporučuje ukoliko želite “celokupno” iskustvo, […]
[wpedon id=”90510″ align=”center”] „Individua zahtijeva svoje ispunjenje kao individua, priznanje svog konkretnog bića, a ne objektivno razjašnjenje univerzalne strukture.“ 1 Na ovaj način će Žan Pol Sartr potvrditi ono što je Kjerkegor2 još na početku egzistencijalizma kao filozofskog pravca utvrdio – da je individua važnija od strukture, tj. da se i Ja pitam […]
U jednom od svojih najpoznatijih i najznačajnijih dela, Strahu i drhtanju, Kjerkegor daje svoje viđenje ljudske egzistencije, koja se ostvaruje kroz poseban odnos prema Bogu. Da bismo razumeli taj autentičan i subjektivan odnos, kakvog ga Kjerkegor prikazuje, moramo prvo da predstavimo dve granice između kojih taj odnos balansira i koji, samim tim, predstavlja nekakav […]
Dnevnik zavodnika Zar je jedino um kršten? Zar su strasti bezbolne? Iz posvema ličnih razloga učisto sad prenosim onaj prijepis, koji sam tada ispisao uzburkana srca i u najvećoj žurbi. Pa ipak, moram priznati, da jedva savlađujem strah, koji me u ovom trenu obuhvaća. Proživljavam još jednom užase onih sati i grižnju savjesti, koju ne […]
Filozofija egzistencije, ili egzistencijalizam, je pravac u savremenoj filozofiji koji pitanje i problem ljudske egzistencije postavlja u centar pažnje (lat. existentia – postojanje, egzistencija). Pojam egzistencije ovde podrazumeva subjektivnu, čovekovu egzistenciju. Odnosno, lični položaj čoveka, njegovu ličnu situaciju. Ovde se termini “položaj” i “situacija” uzimaju u što širem značenju. Što znači da se filozofija egzistencije […]
Prošao je gotovo čitav vek misli pre nego što je egzistencijalizam izrastao kao popularni pokret – gotovo pomama – u posleratnoj Francuskoj tokom četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. To je bilo vreme njegovog najvećeg uticaja, ne samo na filozofiju, već i na književnost, pozorište i film, uticaja koji se protezao daleko izvan granica Francuske. […]
Istorija nije jednom za svagda data činjenica, ljudsko tisućljetnje iskustvo zapisano, sačuvano od zuba vremena, petrificirano i sačuvano kao amanet, zaostavština za buduća neka pokoljenja. Još manje je objektivirani duh prošlih vremena, slovo u koje moramo slijepo vjerovati, izvor ili snaga autoriteta u koji se ne smije posumnjati. Velika je Diltajeva zasluga, a i Ničeova […]