Metafizika otuđenja i traganje za smislom: filozofsko-psihološka analiza romana Ostrvo Meše Selimovića (prvi deo) – Prilog razumevanju metafizičkih osnova otuđenja i traganja za smislom postojanja. »Kako su ljudi nesavršeni. U svemu. Ne mogu da žive sami, postoje samo kao jedna polovina. Drugu traže u ženi u drugom čovjeku u laži. Potrebna mi je ta druga […]
Ludvig Vitgenštajn (Ludwig Wittgenstein, Beč 1889 – Oksford 1951) je austrijsko-britanski filozof. Njegov filozofski rad koincidira sa razvojem austrijskog logičkog pozitivizma, američkim pragmatizmom, a, u velikoj meri je anticipirao nastanak i rani razvoj britanske i američke analitičke filozofije. Smatra se jednim od vodećih autora “jezičkog obrta” u modernoj filozofiji. O njegovoj filozofiji, pedagogiji, načinu života, […]
Izgubljeni u tragediji. Filozof Ludvig Vitgenštajn nije bio ljubitelj Vilijama Šekspira – poznato je. Godine 1946. napisao je da su „Šekspirove metafore, u običnom smislu, loše“. Ali Vitgenštajnovo mišljenje nije proisteklo samo iz estetskog neslaganja. Profesor filozofije Vilijam Dej tvrdi da Vitgenštajn vidi u Šekspiru istraživača skepticizma, ali jednog koji je bio spreman da kroči […]
Otkad je filozofija postala samosvesna i profesionalizovana disciplina, otprilike u vreme Kanta, filozofi su uživali u tome da objašnjavaju kako je njihov predmet različit od nauke, umetnosti i religije. Filozofi su oduvek tvrdili da su pronašli metode koji su bez pretpostavki, ili savršeno strogi, ili transcendentalni, ili u svakom slučaju čistiji od metoda koje koriste […]
Jezik nije mapa stvarnosti Filozofi retko menjaju mišljenje o bilo čemu onoliko koliko je to učinio Vitgenštajn o jeziku. Prelazak sa njegovog ranog remek-dela, Tractatus Logico-Philosophicus, na njegov kasniji rad, Filozofska istraživanja, radikalan je kao i prelazak sa moderne na postmodernu filozofiju. Vitgenštajn ostavlja iza sebe gledište da možemo da upoznamo strukturu stvarnosti proučavanjem […]
Istorija analitičke filozofije. Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i Miroslave Trajkovski i Đorđa Cvetkovića.
Antifilozofija je termin koji je Alen Badju pozajmio od Lakana, a koji opisuje misli raznorodne, ali ujedinjene grupu pisaca iz istorije filozofije. Ovim terminom se u radu ovih mislilaca određuje neprijateljstvo prema delatnosti filozofije, utoliko što je ova potonja definisana kao „metafizička potraga za istinom“ (Bosteel, Introduction to Wittgenstein’s Antiphilosophy, 2019). Pored ovog neprijateljstva, Badju sugeriše da […]
Ludvig Vitgenštajn je sasvim izuzetna filozofska ličnost našeg vremena. Iako je relativno malo pisao, a još manje za života objavio, ipak njegova djela znače prekretnicu u filozofskom mišljenju i stoje u osnovi kompletnih filozofskih usmjerenja u okvirima savremene filozofije. Ako se za Tractatus može reći da je izvor onog pravca u najnovijoj filozofiji koji obično […]