Fizička lepota je jedan od najređih Božijih darova Veliki Mikelanđelo. Jedan od najvećih svoga vremena. Rođeni Firentinac u zlatno doba italijanske renesanse, nadaleko poznat i čuven među savremenicima i kroz vekove, što je i sam rekao – Čovek prolazi. Samo su umetnička dela besmrtna. Vajar, slikar, inženjer, arhitekta. Umetnik. Ali, ovom prilikom se nećemo baviti njegovim stvaralaštvom koje […]
Frojdova prva poseta Rimu 1901. (u 45.godini) za koju je izjavio da je predstavljala vrhunac njegovog žvota, bila je ujedno i njegov prvi susret sa statuom koja ga je vise uzbudila i opcinila nego ma koje drugo umetničko delo uopšte. Bio je to u mermeru isklesani Mikelanđelov Mojsije smešten u crkvi San Pietro in Vinkoli. […]
Vještina kojom ljudi obrađuju kamen pokazuje koliko su civilizirani, kaže jedna toskanska poslovica. Onaj tko posjeti Firencu, cvijet Toskane, može se uvjeriti u istinitost ove poslovice. Još od vremena Etruščana ljudi toga kraja obrađivali su kamen, od njega gradili kuće i palače, hramove i tvrđave, ulice i zidove. Stoga ne čudi da su se baš […]
Beč i Firenca imali su mnogo godina blisko povezanu, zajedničku istoriju. Nakon što je 1737. izumrla toskanska dinastija velikih vojvoda Mediči (de’Medici), ovaj deo Apeninskog poluostrva pripao je habsburškoj kruni. Firencu i čitavu Toskanu dobio je muž Marije Terezije, Franc Stefan Lotarinški, kao “odštetu” za rodnu Lorenu (Lotaringiju), koje se morao odreći pre venčanja, na […]
Колосална величина грубо истесаног титана, именом Микеланђело ди Лодовико Буонароти Симони, не може се исправно схватити без контекста приче о моћи. Њену временску позадину чине финансијска империја, Фиренца и папска столица у Риму (којим углавном владају тирани). То је било доба које је просто захтевало гиганте. Јавне зграде биле су монументалне, приватне куће велелепне, градске […]
Kada se papa vratio u Rim a Mikelanđelo je završavao ovu statuu u Bolonji, Bramante, prijatelj i rođak Rafaela da Urbina, a s obzirom na to ne mnogo naklonjen Mikelanđelu, videvši da papa ceni i sve više veliča značaj njegovih vajarskih dela, naumi da u odsustvu Mikelanđela ohladi njegovo raspoloženje, tako da, kada se Mikelanđelo […]
Usled raznovrsnosti koja karakteriše izvore iz kojih saznajemo o Mikelanđelu Buonarotiju, neizbežno je zauzeti sopstveni stav izgrađen na pojedinim istorijskim, ali i manje proverenim činjenicama. Najpouzdaniji podaci o Mikelađelu ujedno su i, paradoksalno, najviše podložni slobodnom tumačenju budući da su to upravo njegovi pesnički stihovi. Ostatak možemo pronaći u Dijalozima slikara Franciska de Holande, iako […]
Prvi biografi Mikelanđela Buonarotija (1475- 1564), njegovi savremenici Đorđo Vazari i Askanijo Kondivi zabeležili su da je veliki umetnik kada je počeo da radi kao šegrt kod vodećeg umetnika Firence u drugoj polovini 15. veka Domenika Girlandaja – pored crteža, naslikao i kopiju grafike “Iskušenje svetog Antonija”, poznatog nemačkog grafičara tog doba Martina Šongauera. Iako […]