Жртвовани Жрнов – Наравно да би тражење келтског Авалона на београдској планини Авали била псеудоисторијска теорија завере која се граничи са апсурдом, но то се ипак не би могло рећи када би се рушење средњовековног авалског града Жрнова повезало са слободним зидарством и масонима Краљевине Југославије. Планина Авала била је у прошлости за Београд везана […]
Pirotska tvrđava – Momčilov grad Kada biste pitali ljude po čemu je poznat Pirot, većina bi vam sigurno odmah odgovorila – po vicevima. Ljubiteljima prirode verovatno bi prvo pala na pamet Stara planina, oni upućeniji u tradicionalne vrednosti setili bi se pirotskog ćilima, a gurmani bi istakli kačkavalj i peglane kobasice. Međutim, malo njih umelo bi da […]
Археолошка баштина као подстанар споменика културе Пример Смедеревске тврђаве Када се поведе разговор о уништавању и угрожавању археолошког наслеђа, најчешћа асоцијација су особе које прекопавају археолошке локалитете, уништавају контексте налаза и односе све за шта процене да се може добро уновчити (код нас познати као: дивљи трагачи, златари, детектораши и сл.). Међутим, нису они једина […]
Viminacijum: Grad careva, grobova, mamuta i brodova Tragovi arhitekture Rimske imperije vidljivi su širom Evrope, pa po tom pitanju ni Srbija nije crna rupa starog kontinenta. Mnogi spomenici rimskog graditeljstva danas su rekonstruisani i predstavljeni javnosti, od pojedinačnih građevina do ostataka čitavih naselja, ali budući da su na rimskim temeljima kasniji graditelji često podizali nove […]
Mileševa – trajni simbol mira – Potpisniku ovog zapisa pisanje je donekle olakšano, jer je Mileševu više puta posećivao od 1959, u kom razdoblju su nastali brojni crteži i beleške. Jedno od prvih pitanja koje se postavlja je kako to da u teškim vremenima nastaju vrhunska umetnička ostvarenja. Mileševa je upečatljiv primer za to. Početkom […]
Zaštita kulturne baštine u Iraku Haška konvencija o zaštiti kulturne baštine i slabosti njene implementacije u praksi: Slučaj Iraka Prva konvencija koja se odnosila na zaštitu kulturnog nasleđa usvojena je u Ujedinjenim nacijama 1954. godine. Inicijalno je doneta u formi „preventivne mere”, nakon nemerljivog stepena razaranja kulturne baštine u oružanim sukobima tokom Drugog svetskog rata. […]
„Архитетура је израз људске сензибилности и духа, „уметничка креација у простору“, супротстављена самој природи, подигнута до духовног значења, до филозофског разматрања суштине ствари. Платон је признавао архитектуру као једину уметност, можда и зато што се изражава обликом и геометријом, дисциплином којом се и „Бог свакодневно бави“. Архитектура је и данас грађевинарство у функцији људског духа. […]
Središnji krajevi, koji pretežno obuhvataju bosanske, kao i humske zemlje (podrazumijeva se Hum i Zeta, koje po herceg Stjepanu (1435–1466), nose naziv Hercegovina), imaju skromnu baštinu gradova. Za razliku od Hrvatske (u unutrašnjosti) uzrok nisu samo rušenja u najezdi Tatara i turska osvajanja. Srednjovjekovno uređenje društva u ovim zemljama nije bio pogodan okvir u kojem […]