Mileševa – trajni simbol mira

Ulogujte se / Kreirajte profil

Mileševa – trajni simbol mira

.

Become a Patron!

.

Potpisniku ovog zapisa pisanje je donekle olakšano, jer je Mileševu više puta posećivao od 1959, u kom razdoblju su nastali brojni crteži i beleške.

Jedno od prvih pitanja koje se postavlja je kako to da u teškim vremenima nastaju vrhunska umetnička ostvarenja. Mileševa je upečatljiv primer za to.

Početkom 13. veka prilike u svetu, pa i u Srbiji, bile su, najblaže rečeno, nepovoljne. Na većem delu Vizantije, uključujući i Carigrad, krstaši su stvorili tzv. Latinsko carstvo, a u Srbiji je situacija, oko nasledstva Stefana Prvovenčanog, bila prilično komplikovana. Stariji Stefanov sin Radoslav bio je potčinjen grčkim interesima i otvoreno se suprostavljao Svetom Savi koji, nezadovoljan stanjem u zemlji, odlazi na duže putovanje po Istoku.

Vlastela 1233. svrgava Radoslava i na vlast dovodi mlađeg brata Vladislava. Međutim, grčki uticaj se zamenjuje bugarskim, jer Vladislav ženi Belosavu, ćerku moćnog bugarskog cara Jovana II Asena. Vladislav se nije dugo održao na vlasti, jer ga vlastela smenjuje 1243. i vlast prepušta njegovom najmlađem bratu Urošu.

U takvim uslovima dolazi do podizanja Mileševe, koja postaje po značaju druga crkva u Srbiji, posle Studenice.

Mileševa Autor: Milutin Dedić

Kako je do toga došlo i šta je to značilo za srpski narod su vrednosti kojih se uvek treba podsećati, pogotovo kad se obeležava osam vekova postojanja Mileševe.

Ključna uloga u tim zbivanjima pripada Svetom Savi. Kralj Vladislav zamislio je Mileševu kao svoju grobnu crkvu. Sveti Sava dao mu je blagoslov. Iako nema saglasnosti oko vremena podizanja crkve, većina naučnika je saglasna da se to desilo oko 1220.

Izabrano je prilično nepristupačno mesto u dolini reke Mileševke, gde je Sveti Sava već imao isposnicu. Tu je prolazio važan put koji je spajao primorje sa unutrašnjošću Balkana. U blizini je postojao manji trg oko goga se kasnije razvilo mesto Prijepolje. Svetom Savi je očigledno stalo da pored Hilandara, Studenice i Žiče i Mileševa postane snažan duhovni centar. Neposredno se angažovao u osmišljavanju slikarskog programa vodeći računa o verskim potrebama.

Mileševa Autor: Milutin Dedić

Tako u Studenici naglašava liturgijsku dimenziju hrama, u Žiči više mesta dobija katedralna tematika, a u Mileševi je prednost data bogoslovnim učenim kompozicijama.

Za oslikavanje Mileševe angažovni su najbolji slikari iz carskih radionica Soluna, a možda i Carigrada i Nikeje. Stvoreno je slikarstvo vrhunskog umetničkog dometa. Portret Svetog Save urađen je najverovatnije dok još bio živ. Pažnju privlače portreti iz dinastije Nemanjića, čime se htela pokazati njena politička moć. Posebno treba naglasiti da su natpisi napisani srpskim jezikom.

Mileševa je više puta stradala. Sveti Sava je obezbedio da joj pomoć stiže iz Rusije. Zanimljivo je da je ta pomoć stizala i u 19. veku iako je manastir tada bio zapušten, pa je pomoć usmerena na manastir Pivu.

Jedan od najtežih događaja u istoriji Mileševe bila je odluka Sinan paše da mošti Svetog Save prenese u Beograd i spali ih. To je uradio 9. maja 1594. da bi pokazao ustanicima u Banatu šta ih čeka. Ovaj tragičan događaj impresivno je naslikao Stevan Aleksić (1876-1923).

Nije suvišno podsetiti da je studentska omladina Srbije 1894, tri stotine godina od spaljivanja, održala komemoraciju od koje se vlast distancirala iz obzira prema sultanu.

I pored svih nedaća Mileševa je stalno čuvala i razvijala duhovnost i identitet srpskog naroda. Tu je radila jedna od prvih manastirskih štamparija u Srbiji. Manastirska škola bila je jedna od najuglednijih. Nju je pohađao i dečak Bajica Nenadić, koga su Turci odveli kao danak u krvi. Kasnije je postao veliki vezir poznat pod imenom Mehmed paša Sokolović.

Od primera koji ukazuju na ugled Mileševe treba spomenuti da se u njoj 1377. krunisao Tvrtko I Kotromanić za kralja Srba i Bosanaca, a 1446. Stefan Vukčić Kosača uzeo je titulu Hercega od Svetog Save. Po njemu je nazvana Hercegovina.

U našem vremenu dva događaja privlače naročitu pažnju. Kad je 1963. uspostavljen prvi video zapis između Evrope i Severne Amerike, Evropa je novi kontinent pozdravila slikom Belog anđela iz Mileševe. Nešto kasnije u svemir je poslat satelitski snimak sa tri dostignuća Zemljana: osvajanje meseca, kineski zid i mileševski Beli anđeo kao simbol mira.

Možda bi trebalo proučiti kako je došlo do poplave korišćenja Belog anđela u komercijalne svrhe. I ne samo to. Mreža fejsbuk je 2016. uklonila Belog anđela sa obrazloženjem da se radi o neprikladnom sadržaju. Kako god, zabrinjavaju sve češće pojave elementarnog nepoštovanja našeg duhovnog i kulturnog nasleđa.

Milutin Dedić

Foto: Branko Pejakovic Peyo

 

 

 

 

 

Danas online

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  



0 0 glas
Ocenite članak
Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments