Šta sam postao nakon strijeljanja brata Nakon toga sam zapao u druge krize i nevolje, pa sam se ponovo prihvatio pisanja, pokušavajući da izmucam temu o ubijenom bratu, na žalost slabo i anemično: bio sam suviše blizu događaja, još opijen njegovom vrelinom, bez psihološke i emotivne distance, i sve je ispalo suviše privatno, suviše pamfletski, […]
Miljenko Jergović, u prikazu Kontraendorfina sada već prilično davnom (12/02/2021), dao je Svetislavu Basari dva komplimenta. Prvi je promocija Basare u srpskog Krležu. Drugi je možda još laskaviji. Jergović, naime, smatra da je Basara prvi i jedini panker južnoslovenske književnosti. Panker, kome je ideal Bog. Iz moje vizure čitanja Kontraendorfina prvi kompliment nije problematičan. Drugi […]
Druga knjiga sedmoknjižja koje čine „Zlatno runo“ mogla bi se opisati i kao srpska varijanta romana „Sto godina samoće“, odnosno nešto kao srpski (pomalo cincarski) magijski realizam. Već sama dugačka najava onoga što u njoj sledi, koju nam je na početku dao sam autor, opravdaće izneti stav: . „Špekulacija prva, kako je kir Simeon od […]
Od pisaca koji spadaju u kanon jugoslovenske književnosti, pa i od onih iz svjetske književnosti, posljednjeg sam počeo čitati Mešu Selimović.
Milutin Uskoković je u godinama neposredno pre Prvog svetskog rata važio za jednog od vodećih srpskih romansijera, naravno ne računajući Boru Stankovića, čiji se roman „Nečista krv“ sticajem okolnosti pojavio iste godine (1910) kada i Uskokovićevi „Došljaci“. Iako daleko od književne snage i značaja Nečiste krvi za našu književnost, Došljaci su roman koji se i danas može čitati, ali […]
Miloš Crnjanski, Kod Hyperborejaca ili na tragu enigme „Stvarnost i san biće uvek, u životu ljudskom, pomešani, a kad čovek počinje da stari, stvarnost slabi, a san jača“ (M. Crnjanski, Kod Hyperborejaca) Možda se u gornjoj misli nalazi deo odgovora koji se postavlja čitanjem neobičnog dela Miloša Crnjanskog, romana – lavirinta, spisa – enigme. „Kod […]
Motiv Zla u romanu „Deca Zla“, Miodraga Majića Upravo sam pročitao roman „Deca zla“, Miodraga Majića, njegov prvenac što je uvek nezahvalna titula, jer postoji taj sindrom prve knjige gde pisac želi mnogo da kaže, ali teško mu je to sve da sažme u nekoliko stotina strana. Tek se vremenom nauči da se briše, ali […]
Zlatno runo (prvi tom) – Borislav Pekić . Iako sam već čitala Pekića („Atlantidu“, „Besnilo“, „Vreme čuda“, „Kako upokojiti vampira“), a poznata mi je i mitska priča o Argonautima iz više različitih izvora (najiscrpniji je Grejvsovo „Zlatno runo“ koje sam sa zadovoljstvom pročitala pre više godina), ipak nisam znala šta da očekujem kad sam se […]