O lepoti kao simbolu moralnosti

O lepoti kao simbolu moralnosti

KANTOVO ODREĐENJE LEPOTE I SHVATANJE LEPOG KAO SIMBOLA MORALNOSTI   Godine 1790. Imanuel Kant objavljuje Kritiku moći suđenja, delo koje predstavlja krov njegove kritičke filozofije. Nakon što je u Kritici čistog uma (1781) izneo svoje gnoseološko, a zatim u Kritici praktičkog uma (1788) i etičko učenje, treću i poslednju Kritiku posvećuje estetici. Moć suđenja je, […]

Кантова етика

Кантова етика

Филозофија Емануела Канта заснована је на неколико једноставних теза које су темељи не само његове филозофије и схватања, већ и моралним правилима сваког човека. ,,Две ствари испуњавају душу увек новим и све већим дивљењем и страхопоштовањем што се више и истрајније размишљање бави њима: звездано небо нада мном и морални закони у мени”, речи су […]

Идеја као суштина уметничког дела

Идеја као суштина уметничког дела

Тема рада је одређивање појма уметничког дела ради могућности јасног и прецизног одређења појма уметности; као и њеног предмета и циља. Указује се на нужну и интринзичну повезаност између уметности и рационалности – врхунац у уметности је појмовно мишљење, свесно разумевање суштине уметничког дела. Суштина уметничког дела, схваћена као идеја, омогућује да се сачува објективна […]

Kant et Fihte; Fihte vs. Kant – (Po)stavljanje osnovnih načela filozofije

Kant et Fihte; Fihte vs. Kant – (Po)stavljanje osnovnih načela filozofije

 Apstrakt U ovom radu autor nastoji da kroz dijalog Kantove i Fihteove filozofije dođe do njihovih osnovnih pojmova i otkirije koja se od njih ispostavljaju kao fundamentalna načela ovih filozofija. Za početak je priređen i jedan biografsko-bibliografski uvod, koji prikazivanjem njihovih ličnosti pažljivog istraživača može da uputi i na proučavanje određenih paralelizama između određenog filozofa […]

Imanuel Kant: Šta je prosvećenost?

Imanuel Kant: Šta je prosvećenost?

Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena onda kad njen uzrok ne leži u nedostatku razuma, nego u pomanjkanju odlučnosti i hrabrosti da se njime služi bez tuđeg rukovođenja. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom! – to je, dakle, lozinka prosvećenosti. Lenjost i […]

Teorem dostojanstva

Teorem dostojanstva

  [wpedon id=”90510″ align=”center”]   Ljudska bića mogu pristati na gubitak mnogih stvari, osim jedne: vlastitog dostojanstva.   Što je u stvari dostojanstvo? Današnji svijet ne nudi ni jednu opciju koja bi od čovjeka zahtijevala unutarnju disciplinu pomoću koje bi kao ljudsko biće mogao razlučiti ispraznosti i iluzije koje mu nudi potrošačko društvo, od onoga […]

Ideja epistemologije u Kantovom određenju konstituirajućeg Subjekta

Ideja epistemologije u Kantovom određenju konstituirajućeg Subjekta

U Kritici čistog uma Kant se ograničava samo na onu moć saznanja koja djeluje na osnovu apriornih principa, pa je sasvim logično da utemeljujuća priroda čistog uma ostaje unutar njegove teorijske upotrebe, kao moć kartezijanskog duha da stvari saznajemo prije iskustva, odnosno da iz unutrašnjeg dopremo do vanjskog tako što ćemo u duhu tražiti korito […]

Kant i metafizika

Kant i metafizika

Osnova i tlo na kojem počivaju sva naša znanja i nauke jest ono Neobjašnjivo. Stoga se na njega uz pomoć više ili manje posrednih članova svodi svako objašnjenje, kao što se na moru uz pomoć viska ponekad na manjoj, a ponekad na većoj dubini, uvijek mora dotaći dno. Ono Neobjašnjivo pripada metafizici. Arthur Schopenhauer, Parerga […]

1 2 3