„Ako pisac kritičkih prikaza više nema nikakvu vrijednost ni za autora ni za publiku, javna je obveza ukinuti ga.“ (V. Woolf, „Kritički osvrti“, 134.) Pre nego se počnemo baviti tekstom „Kritički osvrti“, osvrnućemo se na poziciju čitatelja/čitateljke koju Virdžinija Vulf zastupa u tekstu „Kako bi trebalo čitati knjigu“, jer je usko povezan, a to ćemo […]
Zoran Paunović, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prevodilac neprevodivog Džojsa i „onog Šekspira”, rokenrol esejista, predsednik žirija NIN-ove nagrade, dopisni član SANU. Premalo nam je ovo prostora da napišemo čak i neku kraću verziju radne biografije profesora Paunovića, te ćemo odmah preći na pitanja. S obzirom na to da […]
Većina nas najbolje se oseća u društvu istomišljenika – ljudi sa sličnim životnim stavovima, političkim uverenjima, radnim i drugim navikama. Umetnici, u tom smislu, ne predstavljaju nikakav izuzetak. Ideja Endija Vorhola da svoj njujorški atelje pretvori u aluminijunskom folijom obloženo sastajalište svojih saradnika i muza (bend „Velvet andergraund“, Dejvid Bouvi, Grejs Džons, manekenka Idi Sedžvik) […]
Skroman podsetnik da je osećaj vlastite moralne neprikosnovenosti neprijatelj saosećajnosti i da je osuda ličnih muka i patnji drugih ljudskih bića sramota naše sopstvene ljudskosti. Na dan 28. marta 1941. godine, katastrofalno razornog II svetskog rata, Virdžinija Vulf, rođena 15. jnuara 1889, napunila je kamenjem džepove svoga kaputa i zakoračila u reku Auz, koja je […]
Krajem dvadesetih godina prošlog stoljeća (1929) Virginija Woolf objavljuje Vlastitu sobu, nastalu kao “pripremu” za predavanje o temi “Žene i književnost”, o kojoj je bila pozvana da govori. Zahvaljujući autoricinoj književnoj erudiciji, esejističkom i narativnom umijeću, intenzivnoj introspekciji, kritičkom seciranju socijalno-ekonomskih konteksta i historijskih dešavanja, Vlastitu sobu uobličila je u tekst koji je formalno ambigvitetan, […]
[wpedon id=”90510″ align=”center”] Virdžinija Vulf je jedna od najvažnijih književnica svetske književnosti XX veka i osnivač feminističke kritike. Rođena je u Londonu 1882. godine, u uglednoj viktorijanskoj porodici. Njen otac, Lesli Stiven, bio je poznati književni kritičar, izdavač i oksfordki profesor, a majka Džulija Dakvort, za koju kažu da je bila čuvena po svojoj lepoti. […]
Prvo poglavlje Ali, možda ćete reći, pozvale smo vas da govorite o ženama i prozi – kakve to ima veze sa sopstvenom sobom? Pokušaću da objasnim. Kad ste me pozvale da govorim o ženama i prozi, sela sam na obalu reke i zapitala se šta znače te reči. To može jednostavno da znači nekoliko zapažanja […]
Jedna od najznačajnijih engleskih spisateljica, romanopisac i esejista 20.veka, pisac koji se ubraja u ključne ličnosti modernizma, koji u svojim delima, osim autobiografskih detalja i usavršavanja toka svesti, barata rečima na granici razuma. Njen život nažalost nije samo skup uredno poređanih reči ili reči koje savršeno odgovaraju jedna drugoj. Njen život je događaj napisan na […]