Joker (2019) – vrlo kratka analiza – Ne potpuno bez razloga, digla se ovih dana ozbiljna fama i velika prašina oko već sada čuvenog filma “Džoker”. Ipak, da li je film baš u toj meri zaslužio popularnost i medijski prostor koji već ima te da li je to sasvim opravdano?
Probaću da vrlo kratko odgovorim na to pitanje i ne očekujem da se iko složi jer će odgovor biti prilično neočekivan – NE, Džoker ne zaslužuje toliku medijsku pažnju. Evo i zašto:
Pre svega i iznad svega, film je očigledno zamišljen i sproveden kao ništa drugo do “marketinško-finansijski trik Holivuda” odnosno, ono što se lagano guta, to nam je i servirano.
Kao i Birdman – i Joker će biti suštinski zaboravljen već naredne godine. U Džokeru imamo dato sledeće – svako može da, u svakom trenutku, pronađe deo sebe ali, što je najvažnije, onaj slabi deo sebe – ono izopačeno i mračno. “Tat tvam asi” (to si ti) se projektuje kroz naše “moderne slabosti” – ništa više. Naposletku, zapravo se to i htelo jer kome od nas nije vrlo često “teško” i ko nema bar jedan “relativno ozbiljan” (egzistencijalni) problem (npr. ne možemo da se konektujemo ili nam osoba od poverenja nije lajkovala sliku) ? Svako je pomalo Džoker, zar ne? Nismo li svi pomalo “bolesni”?
Naravno, odgovor na gore pomenuta pitanja je svakako potvrdan. Potreban nam je “simbol slabosti” i upravo smo ga pronašli u Džokeru. On je taj “plačljivi buntovnik”. On je meta-plač – suza svih nas moderno-razmaženih generacija. Nekada je, setimo se, Holivud imao tihog, jakog, odlučnog muškarca. Sada, naš simbol jeste uplašeni klovn, klovn koji plače i koji, jecajući, guta antidepresive. I ne samo da ih guta – on ih i želi – neophodni su mu – postali su deo njega! Dakle, izgleda da smo to stvarno mi i, izgleda da je, baš na tu našu razmaženu ušuškanost, film došao do očekivane enormne zarade. Duboko verujem da je to bio jedini cilj filma – efekti, muzika, scena, replike – to mi bolesni zahtevamo da vidimo i to, naravno, hoćemo da platimo. To je taj Bodrijarov “look” – simulacija realnog – apokalipsa imaginarnog.
Film je svojevrsna psiho-seansa koju smo ozbiljno platili a nije nam pomogla – Džoker nam je samo to potrebno “rame za plakanje” jer – mi moderni priznajemo – laki smo na suzu. Svi živimo u strahu pod maskama, svi kukamo dok, istovremeno, imamo sve…
Džoker je samo unovčio našu razmaženost. On se zapravo sve vreme nama podsmeva…
Za P.U.L.S.E: Ivan Vučković
Joker (2019) – vrlo kratka analiza napisao/la Ivan Vučković dana
Pregled tekstova autora – Ivan Vučković →
film ne razumeju ljudi koji nemaju osećanja, koji nikada nisu osetili tugu, koji nemaju sažaljenje za druge ljude i njihovu tugu.
film bas o tome i govori
Nažalost, pogrešili ste. Film nema veze sa tugom. Ima veze sa sociopatološkim oblicima svesti. Sam Joker je sociopsta – kakvu pa tugu on razume?
Pogrešno ste razumeli i film i tekst.
Odličan tekst. Jedina zamerka – mogao je da bude malo duži.
Totalna greška sa vaše strane.. Film je dugo očekivan od strane čitalaca stripova, kao i ljubitelja DC univerzuma u svakom obliku…. Film je pokazao kako bi u današnje vreme izgledala priča Betmenovog najvećeg protivnika i najpopularnijeg zlikovca… Da ne pominjemo odlično realizovan pogled na obične ljude koji imaju neki oblik oboljenja kako se društvo odnosi prema njima… Ako uzmete i pročitate strip na kome je baziran ovaj film čija je suština da po Jokeru sve što je potrebno čoveku da poludi jeste jedan jako loš dan….
Jako interesantan pogled, i definitivno ce me baciti u dalje razmisljanje. Da, rame za plakanje, i da, svi imamo dzokera u sebi. Da li je Doker slabost, sa time se ne slazem. Da je radnja filma stala na pola, dzoker bi bio kao i vecina klimaktericnih domacica, ali nije. Jer Dzoker preduzima korak. Prognan iz drustva, marginalizovan i izmucen, on vraca udarac. Ljudski u njemu prerasta u zivotinjsko, zivotinja kad je napadnuta brni se. Pri tome ne mislim nista lose, borba za zivot je ono sto nam niko ne moze opovrgnuti, sto je prirodno i sveto na neki nacin.
Ovako nesto moze napisati samo osoba koja nikad u zivotu nije imala nikakvih tezih psihickih problema. I naravno osoba koja je u sustini povrsna.
I sto je najgore od svega, upravo takve osobe sebi daju za pravo da pametuju drugim ljudima kako da zive i sta da rade, jer nemaju apsolutno nikakav uvid u dubinu problema psihe i duse.
U Jokeru je prikazan tuzan zivot jednog covjeka koji, uprkos svemu, pokusava da se prilagodi i bude dobar, ali prosto ne uspjeva. Jer tesko je biti dobar u drustvu poremecenom do srzi,i bas zato je cak tesko osuditi njegove kasnije reakcije, jer se na neki nacin namece utisak da su sve njegove zrtve zasluzile to sto im je uradio.
Daleko od toga da opravdavam nasilje, ali mogu razumjeti koji poriv covjeka tjera na to.
O glumi je suvisno govoriti, jer je Joaquin Phoenix prosto fascinantan! Tako da, ovo definitivno nece biti film koji ce se zaboraviti za godinu dana. Tj. moguce da ce ga zaboraviti upravo oni koji su povrsni, zato sto ga jednostavno ne mogu razumjeti.
Lola – baš površni vide “tugu”. Setite se Hitlera – zar priča nije tužna. Bečka skitnica bez roditelja i centa u džepu.Momak je filozof pravog kova. Tekst je drugačiji ali dobar. Detalje o čoveku imate na Vikipediji – “Ivan Vučković filozof”. A suditi da je neko površan na osnovu kratke analize Džokera – nije li to površno? Lep dan.
Draga @jelena,
odlicna observacija, ne mogu se vise sloziti sa Vama.
@speupis Sociopata, psihopata… dajte molim Vas, pun promasaj u dijagnozi. Na pocetku filma, i pored toga sto mu se ukida glavno ljudsko pravo, pravo lecenja – da li je on zeleo nekome zlo? Da li je nekome radio zlo? Da li je radio i posteno zaradjivao,i pored bolesti? Na osnovu cega mozete reci tako teske reci?
On je covek koji je radi ODBACENOSTI iz drustva, iz stvarnog sveta, i iz nezadovoljstva i usamljenosti, stvorio svoj svet, sliku zivota koji zeli i ljude koji ga vole. Umetnik je onaj ko ume da masta.
Ako mene pitate to pokazuje da ima potrebu za ljudima i ljubavlju, sto je najnormaliji ljudski instinkt.
Radi neobicnosti, koja je ‘normalnom’ coveku odbojna Joker je odbacen, i ne samo to, vec i radi svoje Bezopasnosti, ugrozen.
On nije slab, on je bezopasan po druge ljude, a snagu pokazuje kad ga tlace. Kao sto je gospodjica Jelena gore pomenula,
‘Ljudski u njemu prerasta u zivotinjsko, zivotinja kad je napadnuta brni se’
…Sto je opet blisko svakom snaznom coveku.
Kakva loša analiza, kakav loš pokušaj da se po svaku cenu umanji kvalitet filma.Ovo liči na tekst tinejdžera koji hoće samo kontriranja radi, da na besmislen način ponizi i gledaoce i sam film.Razumem da svako ima pravo na mišljenje, ali ovo je apsurdno.Takođe, slažem se da su ljudi skloni da idu u drugu krajnost, ne treba sad i da se kunemo u film, ali ovaj film je svakako moderni klasik i pre svega izuzetna Feniksova gluma.
Da, Milane, gluma je dobra i film je vizuelno u redu ali svakako može da se tumači i ovako. Dakle, i tekst je dobar. Neočekivan ali dobar. Čak je film tinejdžerski i daleko od klasika ali fin. Pozdrav.
Haa, molim te, argumentovano mi objasni zašto je film tinejdžerski?
Svako može da tumači kako hoće, i to je legitimno, šta više, glavni uspeh filma je upravo to! Da može da se tumači na razne načine i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.To je poenta.Zato je film izuzetan.Voleli ga ili ne, on je apsolutno jedno umetničko delo, i što se tiče Feniksovog performansa, fotografije, muzike i scenarija.
A pretpostavljam da je Halevi autor teksta, cim ga tako srcano brani i svim silama se trudi da ubjedi ljude koliko je u pravu. 😀
Lola, pametnice 🙂
Jedva čekamo vaš tekst – izvolite. Pritom, autor ovog teksta nisam. Loša vam je početna premisa. Ne žurite 🙂 To je sve od mene. Uživajte u svojim daljim promišljanjima 😉
Druze,da li si ti normalan…film je remek delo,kakav tinejdz?idi pisi o psima lutalicama,nije ovo za tebe!
Vicenco, izvoli – čekamo tvoj tekst. Ne videh ga nešto. Prvo nešto napiši pa imaj mišljenje. Za mene se dobro zna ko sam. Lako je biti “pametan” u komentarima. E Vicenco, Vicenco 😂
Dobar i jasan tekst koji mnogi, nažalost, ne razumeju. Film je moguće razumeti na više načina a ovo je jedna smela, neobična perspektiva koja je sasvim pristojno potkrepljena. To je sve.
“Prvo nesto napisi pa ima misljenje.” Jako simpaticno receno, pa nije za dzabe ona stara: Pisem dakle mislim.
Verovatno ste mislili na :cogito, ergo sum ili, ranije, si fallor, sum.
Kada nešto napišete – morate da stanete iza toga. U suprotnom, i nemate mišljenje jer konstantno možete da ga menjate kako vam odgovara. U tom smislu “napiši nešto pa imaj mišljenje” ima antičku osnovu. Preporučujem da krenete sa “Uvodom u filozofiju” Jaspersa ili Žane Herš. To je lagano a fino ćete saznati.
Svako dobro.
Treba prepoznati sarkazam, po nekad. Vas elitizam u izrazavanjau, ne zvuci prosveceno vec prepotentno. Mislim da ste mogli bez reakcije na ove komentare, pokvarili ste mi uzivanje u vasem textu. Ja sam iz druge branse, a eto volim da citam i diskutujem, istina i lepota mogu se iskusiti bez obzira na obrazovnje, za njih je potreban duh. Dakle, zahvaljujem na preporuci knjiga, ali suvisna je. I da, mislim to i stojim iza toga. Jelena Music.
Nisam imao nameru da budem prepotentan. Stvarno nisam takav. I ja sam se malo našalio. Ovog puta se nismo baš uklopili u mišljenju ali i to ume da bude plodonosno. Veliki pozdrav.
P.S cenim svako potkrepljeno mišljenje.
Uživajte.
Svako dobro
Prvo ovo je film strip antijunaka i u pitanju je blokbaster nove vrste, otud pomama za istim.
Mnogi fanovi nisu očekivali dva sata drame već akcije.
Dalje, psihologija Joker-ovog lika na koju je najviše uticala njegova majka može da nam posluži kao tema filma – najviše sličnosti sa temom filma Psiho – Muškarac odgojen samohranom majkom bez prisustva oca kao modelnog uzora, sa dodatnim nasiljem, jer film mora imati “thrill” i antidepresivima koji su pop kultura današnjice.
Ideja filma je kako društvo biva lako oblikovano anti herojem – što vidimo na kraju filma. Joker je slika društva, nije reč ovde o tragičnoj sudbini pojedinca.
Što se tiče pouke, smatram da daleko jaču socijalnu poruku možemo da izvučemo iz filma B klase – Ja, Danijel Blejk
Bilo bi interesantno cuti sta je po Vama dobar film. Da li je moguce da takolos film izazove toliku polemiku u svetu? Eto, ako Vas ne mrzi, odgovorite mi na ta dva pitanja.
Potpuno je očigledno da je “Halevi” Ivanov alter ego. Ovde imamo Ivana koji je bogzna kako fin i njegov alter ego koji ga sve vreme brani i poziva se na članak na Vikipediji (članak na Vikipediji se pravi lako i može ga imati svako). S obzirom da si samo jedan (običan) čovek, a imaš dva lica, možda si samo pretendent da postaneš nezaobilazni deo nastavka franšize u vidu Dvoličnjaka.
Upravo sam pročitao nekoliko tvojih tekstova i smatram da zaista nisu loši. Iza njih stoje godine truda i odricanja. Međutim, za ovaj tekst to ne mogu kažem. Napisan je tek da bi se nešto napisalo.
Prema mom mišljenju Džoker je lik koji ne treba da bude inspiracija nikome. Džoker je bolestan čovek i treba da bude lečen.
Sa druge strane, Džoker kao film je film koji je na neki način vratio veru u filmsku kinematografiju i u blokbastre takvog tipa. U eri serija bilo je zaista teško snimiti i na takav način doneti sagu o jednom antiheroju.
Kad smo već kod prefiksa “anti”, iz najveće želje da napraviš dobru reklamu sebi, napravio si odličnu antireklamu.
Pamet u glavu. Radi ono što voliš. Tvoj rad će primetiti onaj ko treba da ga primeti. Reklamiranje, žudnja za lajkovima i pozitivnim kritikama ti neće doneti ništa.
Velika dela ne nastaju na taj način – ona sama pronalaze put.
Takav put pronašao je i film Džoker.
Ako se ne osetim plemenitijim nakon filma – film i nije nesto.
Procitah ovde gomilu gluposti, ovo je napisao neko ko nema veze sa psihologijom a ni duhovnom analizom, kakva crna poredba slabosti zdravog coveka i dusevno obolelih ??!