Zlatni period srpske književnosti
Odlaskom Dragoslava Mihailovića, završio se zlatni period srpske i jugoslovenske književnosti. Majstor naracije i moravskog i kosovsko-resavskog dijalekta u romanu ,,Petrijin venac” i upotrebe slenga dušanovačkih mangupa u romanu koji nosi naslov ,,Kad su cvetale tikve”. Svoje iskustvo sa Golog otoka je verno opisao u pet knjiga pod naslovom ,,Goli otok”. Likovi i njihove životne priče se prepliću u više romana, gde lik Jovana Dimitrijevića čije je svedočenje zabeleženo u knjizi ,,Goli Otok”, doživljava ,,proširenje” u romanu ,,Jalova jesen”. U romanu ,,Gori Morava” pojedini biografski elementi su isprepletani sa fikcijom. Pripovedačke sposobnosti se najbolje ogledaju u zbirci ,,Frede, laku noć” u kojoj se često pripoveda u prvom licu, i čitalac se maestralno uvodi u priču – ispovest junaka, gde svaka pauza, uzrečica ispoljava visoki stepen spisateljstva koju je Mihailović utkao u egzistenciju svojih likova. Pisac je u svojim delima izložio analizu i kritiku socijalne tematike, društva i sistema.
Srpski ,,Mount Rushmore” književnosti, pored Dragoslava Mihailovića, mora u sebi da nosi uklesana imena: Borislav Pekić, Ivo Andrić, Meša Selimović i Miloš Crnjanski.
Opus Borislava Pekića se prožima bogatstvom filzofoskih pitanja, razmišljanja i zaključaka na koje pisac sam nadolazi i iznosi na kraju svojih dela, poput filozofskih razlaganja u epilogu romana ,,Kako upokojiti vampira” gde se pod lupu i policijsku sijalicu koja jačinom sunčeve svetlosti iznosi praktičnu i psihološku ulogu policije u društvu. Pitanje vere, religije i preispitivanja čoveka dotakao je u delima ,,Novi Jerusalim” i ,,Vreme čuda”.
Ivo Andrić i njegova dela odlikuju istorijska epika, koja obeležava njegovo stvaralaštvo. Kroz pripovetke i romane protkane su sudbine pojedinaca i nose istorijski, kulturni i religijski beleg naših prostora. Priče su o ljubavi prema ljudima propraćeni tonovima stvarnog sveta koji u sebi sadrži nasilje i okrutnost. Psihološki profili likova su okarakterisani jednostavnošću i velika pažnja usmerena na detalje koji pružaju dubinu i bolje razumevanje aktera Andrićevih dela.
Meša Selimović u svojim delima iznosi pred svetlo dana pitanje morala, vere i egzistencijalnih problema poput onih u romanu ,,Ostrvo”. Stranice romana odišu precizno odmerenim monolozima, dijalozima i introspekciji koji u sebi sadrže suptilnu psihologiju, koju je pisac utkao u svoje stvaralaštvo. Duh bosanske kasabe i plemenitost likova, kao i borba morala i praktičnosti života su ovekovečene u knjigama koje mogu poneti primat u našoj književnosti- ,,Derviš i smrt” i ,,Tvrđava”.
Miloš Crnjanski, smelo bi se moglo reći i srpski Erih Marija Remark, zbog svog početka i svojih anti-ratnih stavova i besmisla koji je utopio poslednji dah mladih života koji su trebali biti stub nadolazećih generacija najbolje su objašnjeni u njegovom delu ,,Lirika Itake”. Na papir je preneo živopisne predele Toskane, predratno stanje i dešavanja u Italiji pred sam početak 2. svetskog rata i neprestano preusmeravanje autorovih misli na Hiperboreju- hladne vikinške predele koje samog pisca ostavljaju u neprestanom razmišljanju o njihovoj otpornosti i nedodirljivosti pred pojmom vremena. U centralnoj tematici njegovih romana, može se naslutiti nota emigrantskog sveta i čoveka sa kulturne margine, neprestano tražeći kartu prihvatanja sa kojom će moći biti prihvaćen onako kako čovek treba da bude, ali se život sa svojim pravilima neprestano nameće odbijajući da pruži čoveku stvarnost kakvu on projektuje u svojim mislima. Centralna tema emigranta je na realistični način predstavio u romanu ,,Roman o Londonu”.
Naša književnost odiše idejama velikih pisaca koje život nameće i trude se da daju odgovore na velika pitanja. Njihovo stvaralaštvo treba da nas podstakne i inspiriše u daljem čuvanju poruka i vrednosti koja su nam njihova dela pružila. Ne smemo dozvoliti prolongiranje erozije na stubu koji služi kao potpora našem književnom nasleđu. Zaboravimo li našu kulturu, istoriju i književnost, zaboravićemo naše osnovne karakteristike kao srpskog naroda.
za P.U.L.S.E: Luka Benčik
Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E
Zlatni period srpske književnosti napisao/la Luka Benčik dana
Pregled tekstova autora – Luka Benčik →