Priroda je živa, kad se ne ustručavaš da njene pojave porediš sa ljudskim postupcima. (Anton Pavlovič Čehov: Pismo Aleksandru Pavloviču Čehovu, 10. maj 1886.) Četvrti zid i priroda Na gotovo svim fotografijama Anton Pavlovič Čehov izgleda kao da sakriva neku nelagodu što uopće postoji, ili kao da se izvinjava što je sebi, barem u tom trenutku […]
Da li je istina važnija od fikcije u književnim delima? Kako pisano delo utiče na čitaoce i šta oni traže od književnosti? Kako da se nosimo sa uticajima drugih? Ovo su samo neka od pitanja koja se postavljaju u psihološkom i autofikcijskom trileru Delfin de Vigan. Glavna junakinja se zove isto kao autorka ove knjige […]
Roman Braća Karamazovi večni je klasik. Komplikovano je odgovoriti na pitanje šta jedan klasik čini klasikom. Međutim, mnogi veliki mislioci i proučavaoci književnosti probali su da dođu baš do tog odgovora. Ali nije lako odrediti jedno merilo, pronaći šablon, uvideti shemu, jer su klasici upravo ona dela koja beže od merila, šablona i shema – od bilo kakvih […]
Dugo sam odbijala da čitam Krležinu prozu, jer sam kao veoma mlada zaključila da se u njegovim tekstovima “sve mota mutno, lajavo, ko klupko zmija, mračnih otrovnica”, a uz to i traljavo, blatno, smradno, raspadno… Bila mi je poznata njegova poezija, koju sam veoma cenila, a za dodir sa prozom je očigledno trebalo doći do […]
Потчињена – или повлашћена. Жена као део породице и нације према научном тумачењу доктора Милана Јовановића Морског Како жена нигде не достиже у свом развијању човечију снагу, појамно је, да она заузима место између човека и детета. И доста сведоче то многа, како телесна, тако душевна својства у жене, која су сходна дечијим својствима. Од […]
Levijatan – Pol Oster „Pre šest dana, čovek je razneo sebe pored puta u severnom Viskonsinu.“ Tako počinje priča Pitera Arona o njegovom najboljem prijatelju, Benu Saksu. Saks je imao brak na kome je Aron zavideo, inteligenciju kojoj se divio, svet koji je delio. A onda iznenada, nakon skoro fatalnog pada koji je mogao, a […]
Austrijski pisac Herman Broh (1886 – 1951) je od poslednjih sati Vergilijevog života napravio jedno veličanstveno književno delo. Roman ,,Vergilijeva smrt” obuhvata širok pojam ljudskog postojanja prikazujući ga sa izuzetno kompleksnom, ali iznad svega dubokom čulnom neposrednošću. On je jednim svojim delom istorijski roman, a drugim pesma u prozi koja poput nekakve evokativne meditacije govori […]
Ključna reč pri izučavanju Kafke u poslednje vreme je „pisanje“. Kritičari dekonstruktivisti tvrde da Kafkin primarni cilj nije bio stvaranje završenih dela, nego je pisanje, neprestano preoblikovanje života u Schrift (tekst ili rukopis) za njega bilo samo po sebi cilj i, ujedno, prava i jedina tema njegovih tekstova[1]. Takve tvrdnje ne bi trebalo ostaviti neosporene. Iako je […]