Samodovoljnost – Ralf Valdo Emerson

Samodovoljnost – Ralf Valdo Emerson

A je li tako loše biti pogrešno shvaćen? Pitagora beše pogrešno shvaćen, tako isto Sokrat, Isus, Luter, Galilej, Njutn i svaki čestit i mudar duh što se ikad odenu telom. Biti velik znači biti pogrešno shvaćen. Pročitao sam sinoć stihove jednog istaknutog slikara a bili su, začudo, veoma samosvojni i nimalo uobičajeni. Iz takvih redova […]

Pesnik Tela i Duše: “Vlati trave” Volta Vitmana

Pesnik Tela i Duše: “Vlati trave” Volta Vitmana

Dok je radio na prvom izdanju zbirke pesama Vlati trave, jednog od najčudesnijih izliva genijalnosti kod sredovečnog čoveka, koji poznaje istorija književnosti [1], Vitman je na svom pisaćem stolu držao nalepnicu na kojoj je pisalo: stvaraj![2] Pisao je na tavanu svoje kuće u Hampstedu gde je noćima bdio zapisujući svoje misli u sveščicu koju je […]

“Supermarket u Kaliforniji” A. Ginzberga

“Supermarket u Kaliforniji” A. Ginzberga

Čitajući rane Ginzbergove pesme uopšte nije teško uočiti da je pesnik sebe doživljavao kao modernog Volta Vitmana 20. veka, npr. od 1970- ih pa sve do njegove smrti (1997. godine), tj. kako je američka kontrakultura polako ulazila u hipi eru i fizički je podsećao na njega: dugačka brada, „pomalo“ zapušten izgled, ležeran način odevanja, itd. […]

“Urlik” Alena Ginzberga

“Urlik” Alena Ginzberga

Pesma Urlik prvi put je bila pročitana publici u oktobru 1955. godine i godinu dana kasnije pojavljuje se u zbirci Urlik i ostale pesme (1956). Nepunih godinu dana od objavljivanja zbirka dobija veliku medijsku pažnju jer je u martu iste godine 520 primeraka štampanih u Londonu konfiskovala američka carina, a u maju iste godine izdavač […]

Zaboravljeni romantik, Čet Bejker

Zaboravljeni romantik, Čet Bejker

I’m definitely a romantic, I don’t think life is really worth all the pain and effort and struggling if you don’t have somebody that you love very much.  Chet Baker . Čet Bejker, ikona cool džeza sa Zapadne obale, rođen je 1929. godine u Oklahomi, kao dečak bio je okružen muzikom, njegov otac je profesionalno […]

„Bebit“ Sinklera Luisa

„Bebit“ Sinklera Luisa

Kad biste pitali Bebita kakva je njegova religija, on bi odgovorio zvučnom retorikom Buster kluba: — Moja religija je da služim svojim bližnjima, da poštujem svoga brata kao sebe sama, i da radim koliko mogu da bi život bio srećniji za jednog i za sve. – A ako biste tražili da se potpunije izrazi, on bi objavio: — Ja sam član Presbiterijanske crkve, i, naravno, primam njena učenja. – Ako biste bili toliko neuviđavni da i dalje navaljujete, on bi negodovao:– Kakva je korist prepirati se i nadmudrivati o religiji! To samo stvara neprijateljska osećanja. U stvari, suština njegove teologije bila je, da postoji jedno najviše biće koje je želelo da vas stvori savršenim, ali koje, po svojoj prilici, nije u tome uspelo; da će onaj ko je dobar dospeti u mesto koje se zove Nebo (Bebit je nesvesno zamišljao to mesto kao neku vrstu odličnog hotela, sa spostvenim parkom), a onaj ko je rđav, to jest, ko je ubio, harao, upotrebljivao kokain, imao metrese, ili prodavao nepokretna imanja koja ne postoje, taj će biti kažnjen. (…) Suština njegove praktične religije bila je, da je prikladno, i korisno za posao, kad čoveka vide da ide na bogosluženje; da crkva sprečava najgore elemente da postanu još gori; i da pastorova propoved, ma kako bila dosadna u vreme kada se sluša, ipak dejstvuje blagotvorno—čini čoveku dobro, i dovodi ga u dodir sa Višim Stvarima. (Luis, 2004: 201)

„Ka svetioniku“ Virdžinije Vulf

„Ka svetioniku“ Virdžinije Vulf

Kao što nam je poznato, presudnom godinom za britanski modernizam smatra se 1922. kada je objavljena Eliotova pesnička zbirka „Pusta zemlja”, zatim Džojsov „Uliks“ i „Džejkobova soba“ Virdžinije Vulf. Promene koje su zadesile svet posle Prvog svetskog rata naterale su umetnike da preispitaju vrednosti na kojima je počivala zapadna civilizacija, odnosno, novi umetnički senzibilitet je […]

Volt Vitman

Volt Vitman

[wpedon id=”90510″ align=”center”] Volt Vitman rođen je 31. maja 1819. godine na jednoj farmi u blizini pomorskog naselja Hatington na Long Ajlendu, blizu velikog pristaništa i njujorške reke. Bio je drugo dete od osmoro dece u porodici u kojoj je bilo Holanđana, Jenkija, kvekera i kalvinista. Voltova braća su dobila imena prema američkim predsednicima, tako […]