Лајбниц и Њутн Бриљантни научник из Енглеске, физичар, математичар, астроном, алхемичар, филозоф али и теолог, од стране многих помињан као можда најзначајнији научник у историји, Исак Њутн водио је усамљенички живот, увек преферирајући да ради у самоћи и тишини уместо да се истиче у социјалним круговима. Његова репутација и успеси на пословном плану нису променили […]
Rodžer Penrouz – Genijalni nevernik Doprinos nauci 89-godišnjeg ser Rodžera Penrouza ide mnogo dalje od „crnih rupa”. Kao fizičar i matematičar on je osmislio brojne matematičke alate koji su omogućili duboko razumevanje Ajnštajnove teorije relativnosti. Takođe i alate koje su kasnije koristili Hokking i brojni drugi naučnici, od kojih su neki dobili Nobelove nagrade. Nobelovu […]
Biopsihičke osnove matematičkog mišljenja: genetička epistemologija Žana Pijažea Genetička epistemologija: interdisciplinarno istraživanje saznanja Genetičku epistemologiju je sredinom prošlog veka ustanovio Žan Pijaže (Jean Piaget, 1896 – 1980), švajcarski psiholog i filozof. Pijaže je sa stanovišta biologizma odnosno evolucione biologije vršio proučavanja dečje inteligencije. Rezultati tih istraživanja koje je ponudila, kako on kaže, „embriologija uma“[1] naveli […]
Zašto je 2+2=4. Matematika je filozofima oduvijek bila zanimljiva. Pitagora i njegovi sljedbenici vjerovali su da se sve činjenice u svijetu mogu izraziti matematički. Platon je smatrao da je jedino filozofsko znanje vrijednije od matematičkog. Descartes i Leibniz su i sami bili matematičari. Spinoza je svoj filozofski sistem nastojao izložiti geometrijskim redom, po uzoru na […]
Broj Pi kroz vekove – Računanje matematičkih konstanti na željeni broj decimala danas je rutinsko i, uz savremeni hardver, veoma brzo. U pionirskima danima računara nije bilo tako, a naročito ne pre njihove pojave, kada su matematičari jedino mogli da zamišljaju mašinu koja bi sav posao uradila umesto njih. Pogledajmo kako se računala vrednost broja […]
Od Grka preko Arapa do nas – put filozofije i nauke – Nakon cvetanja nauke i filozofije u antičkom periodu dolazi do „mračnog doba“ srednjeg veka. Ipak, nije svuda srednji vek bio tekav – u Arapskom svetu ovaj period je poznat kao „Zlatno doba“. Vođe halifata, pogotovo Abasidskog halifata, su ulagale dosta novca u nauku. […]
Priča o blistavom umu Džona Neša Samo nekoliko dana nakon što mu je u Norveškoj uručena prestižna nagrada Abel za doprinos u oblasti matematike, Džon Neš (86) i njegova supruga Ališa (82) tragično su izgubili život 23. maja 2015. godine u saobraćajnoj nesreći dok su se vraćali sa putovanja iz ove nordijske zemlje. Tragedija se […]
Ništa nije besmrtnije od smrti…sem poezije Pesnik pesmi daruje život. Pesma pesniku daruje besmrtnost. Darujući svom tvorcu besmrtnost, nimalo paradoksalno a sasvim nužno, i sama postaje besmrtna. Poezija jeste sveukupnost prožimanja, matematički – bezbrojni svet što niče sam iz sebe, u svom besmrću poričući postojanje prostora i vremena, što, jeste paradoksalno s obzirom na terminološku […]