Konflikt  kao neizbežni proces

Postoji više razloga zašto većina ne pristupa konfliktu na pravi način. Osnovni jeste -posmatra konflikt kao problem, dok je konflikt uvek bio neizbežan proces koji će se iznova i iznova ponavljati na našem putu ka napretku i prevazilaženje konflikta vodi ka konačnoj sinhronizaciji dve individue,  individue i okoline, dve grupe ljudi itd. Ono što ljudima predstavlja problem jeste upravo to pomirenje sa konstantnom promenom. Prevazilaženjem iznova i iznova.

Čovek je navikao da se “bori” za komfor i granice u kojima se oseća sigurnim. Te granice neminovno vode ka telesnoj degradaciji, telo slabi bez konstantnog izazova, telo i um se ne osećaju živim, a ustaljena, skoro tradicionalna pravila življenja, vode ka svojevrsnoj utopiji koja će sama sebe hraniti – jednom kada se individua veže za ustaljeni proces, kada uloži u njega resurse, kada se zaduži, teško da može da se odvoji jer sada ima obaveze, a konflikt koji oseća, potiskuje, čak se u dosta slučajeva javlja  i strah praćen besom pri pokretanju teme, odbrambeni mehanizam koji se takođe analizira, kao i sama dotaknuta bolna srž. Ali ponovo, subjekat je taj koji bira da li će da uvidi grešku ili će da se veže za uverenje koje trenutno vlada u zavisnosti od trenutne situacije.

Treba spomenuti i uticaj čitave spoljne sociološke strukture koja igra takođe bitnu ulogu jer je to referentni sistem koji ima najjači uticaj na granice koje individua sama sebi kreira. Ako obitavamo u svetu koji uz pomoć pojednostavljenja i vulgarizacije predočava “probleme”, a ispravno prikazuje u zlatnim bojama, onda bi možda trebali da uvidimo ekonomsku fatalnost kojoj stremimo, zaustavimo se i možda naučimo značaj pomirenja između razlika a ne ukidanje razlika. Istorija se ponavlja. Naša obaveza jeste da shvatimo zašto.

Sada ćemo ukratko da se pozabavimo onim instinktivnim porivima koji su još uvek jaki i još uvek prouzrokuju prilično buke iako živimo u “civilizovanom” periodu. Osnovni problem ovde može biti negacija istih što vodi ka nesvesnom ispoljavanju u neželjenom periodu. Izučavati tamnu stranu svoje ličnosti uopšte nije nešto što se preporučuje kao poželjno u današnje vreme i teško da ćete naleteti na doktora koji će vas podržati u takvom poduhvatu. Naravno sigurno postoji priličan broj kultura koji će opravdati bilo koji vid destrukcije  i uvek  možete opravdati svoje akcije kroz neku od njih, ali to verovatno nije ono što nam je potrebno. Rituali i inicijacije nisu strana pojava kroz istoriju, i predstavljali su veoma bitan period u životu pojedinca. Reptilna zavisnost se prikazivala kroz mitove u periodu otuđenja heroja i njegove borbe sa zmijama, alama, aždajama i sl. Danas, inicijacije postoje,našle su svoj put ka površini,  ali su izopačene i usled manjka svesti o tome šta one jesu izražavaju sebe kroz pogrešne stavove i kroz pogrešnu ideologiju. Objedinjenje suprotnosti jeste od životnog značaja, kao što Jung navodi, i svest priželjkuje to rešenje.

Bez opiranja primite sebe k sebi, sve što je u vama uzvišeno, što je nisko, nesebično, sebično. Tek kada počnete da osećate pritisak mračnih sila kao vlastite impulse i vlastite želje, shvatićete da u središtu vaše duše besne konflikti. Tek tada ćete se osećati kao malo dete.

Džonatan Hanegan

Ono što treba da se uvidi kao greška u tumačenju jeste to da povratak infantilnosti nije isto što i bespomoćnost u kovitlacu sopstvenog haosa. U ovom citatu se krije osnovni značaj posmatranja svega oko nas kao prolaznog procesa, sagledavanja promene na pravi način.

Sledeća stavka jeste vezanost za koncept “pobede”, koji direktno proističe iz uverenja o takmičenju. Ono što jeste kontraproduktivno jeste i paradoksalno, jer iz pobede ne učimo ništa, sem možda činjenice da oštrimo svoj ego (treba spomenuti da se ego odbacuje tek kada je izoštren, razne mudrosti i citati “odbacite svoj ego” ovde po pravilu padaju u vodu). Poraz jeste iskustvo kojem kroz istoriju nisu posvetili dovoljno pažnje. Naravno ne treba se vezati ni za jedan ni za drugi aspekt, ali treba postati svestan njihovih veza i možda činjenice da ih se nikada nećemo osloboditi. U svetu konačnih rešenja teško je prihvatiti takav stav. Posledice neminovno slede, kada se aktivira bolna srž ispoljava se bes i krug se ponovo zatvara.

Postoji još par bitnih stavki koje treba spomenuti radi razumevanja prirode konflikta. Govor tela, mikro ekspresije lica – aktivacijom određenih bolnih tačaka napajamo određene delove tela značajem i dovodimo ih u vezu sa fizičkim konfliktom. Čovek koji je doveden do granice tolerancije reagovaće na različite načine u zavisnosti od toga gde je ugrožen. Potezi variraju od iznenadnog napada, promišljenog napada, možemo da uvidimo da je osoba iskusna u takvim stiuacijama, da li stavovi subjekta ukazuju na već postojana slična iskustva, da li je ponosan na iste, da li je emotivno izazvan (npr. strasne akcije vode ka pokušaju davljenja), da li se oseća inferiorno (moguće potpomaganje dodatnim oružijem, dozivanje pojačanja…) itd.

Ovo je ekstremnija polovina koja se tumači. Druga polovina nam pomaže da uvidimo gde se nalazi bolna tačka, koji su odbranbeni mehanizmi i na čemu se zasnivaju. Ponekad su ovakva iskustva samo talas kojeg treba sagledati kako dolazi i odlazi. Ponekad je to više talasa. Ponekad je to bura, možda i oluja. Ako ostanete vezani za obalu možda nikada nećete iskusti pravu opasnost, i to će biti vaš izbor. Ali nemojte onda gledati sa žaljenjem na brodove koji plove u nepoznato i mrzeti ih. Nemojte ih okarakterisati kao otpadnike od društva, kao uljeze. Napravite istorijski korak napred i priznajte poraz.

Svaka od navedenih teza se izučava podrobnije, napisani tekst služi samo kao upoznavanje sa temom koja je od ključnog značaja jer smo prestali da živimo u svetu koji ratuje i korak napred je postao logičan još od pronalaska prve atomske bombe. Vrhunac hladnog rata je bio prelazna tačka kada je čitavo čovečanstvo uvidelo svoju smrtnost. Sada kaskamo za zaostacima stare kulture i živimo u svetu koji se polako pretvara u komičnu mešavinu Orvelovih i Hakslijevih predskazanja. To jeste neophodan proces koji sledi u skladu sa promenom koja nastaje, ali razmislite da li potpomažete fiksnu ideju koja odgovara vašoj liniji manjeg otpora… Ili potpomažete promenu.

za P.U.L.S.E: Juror 8

Tekstovi iz sociologije na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Psihologija