Pandorina kutija – Naša stvarnost

Mudrom je ćutanje odgovor, jer onaj koji zna, ne govori.

Otvaramo je svakog jutra kada očima ugledamo svet. Ona nije predmet iz davnine. Prozirna je, poput vazduha što nam izmiče među prstima. Njena senka pada na svaki pogled. Nije od gline, ni od zlata, ali je način na koji vidimo svet.

Pandora kutija je svet koji opažamo. Slika naše stvarnosti. Na njoj nema patnje. Možemo gledati fotografiju gladnog deteta i videti čitavu kompoziciju; boje, kadar, ali na slici nema gladi. Ona je u prostoru između očiju i srca.

Pandoru zatvaramo svaki put kad prestanemo da gledamo i počnemo da osećamo.

Živimo u vremenu koje je izgradilo civilizaciju na tome da kutija ostane otvorena.

Društveni mediji su naša Pandorina kutija, okrenuta naopačke. Spolja iznosimo gnev, zavist i usamljenost. Pokazujemo ih kao dragocenosti dok nadu čuvamo unutra.

Zamenili smo osećaje prikazima osećaja.

Zlo nema oblik.

Ostaje samo hladna poruka,

teret očekivanja

i tuga koju merimo lajkovima.

Pandora danas, to smo mi. Svako od nas bira između ostati spolja ili zaroniti unutra.

Kada izaberemo da osetimo, tada kutija puca.

I na dnu ostaje nada. Ona nije uteha. Nije ni optimizam.

Nada je uporno prisustvo onoga što jeste, u nama, pored nas i kroz nas.

Zato Pandorina kutija nije mit o prokletstvu čovečanstva, nego mit o čovekovoj dubini.

Čovek je jedino biće koje može da oseti ono čega nema na slici.

Zato je mudrom ćutanje odgovor, jer onaj ko je zaista otvorio kutiju, zna da dok god je otvaramo,

na dnu nas uvek čeka nada.

Ne uprkos svemu,

nego zbog svega.

Maja Marković  – MayaM  

  Društvo, Maja Marković, Pandorina kutija, Priče, Priče, poezija, putopisi, putopisi

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.