Um žene, iskričava svetlost koja se propinje

Prava poslastica, za knjigoljupce i sve one koji se ne ustručavaju da zavire u tajne psihologije. A ženski um, poput one kandirane trešnje na vrhu torte, čika i izaziva da ga udostojite. Ta tvornica nepresušnog blaga, zahteva da u njega zaronite. Ova knjiga bila je okrepljujuća, osvežavajuća, njene zelene korice, smeštene na pultu, dozivale su me, umilno-tihim glasom „Uzmi me, pročitaj me“. Instiktivno sam je zgrabila, pročitavši je u dahu.

Ovo nije beletristika, niti literatura, već jedno naučno štivo, pitkim jezikom prilagođeno široj čitalačkoj publici, koja je željna da dokuči, naočigled, neshvaćene razlike između žene i muškarca. Da razbije tu viševekovnu dilemu o njihovim istostima, uprkos razlikama.

Helen Fišer je antropološkinja, te je ovo štivo obogaćeno rezultatima mnogobrojnih naučnih istraživanja. Sa ovom knjigom postaće vam kristalno jasno da navedene razlike, uistinu, postoje i da su iste postojane, itekako očigledne. I da pomalo pretenciozno nametanje jednakosti među polovima nikuda ne vodi. To ne znači da žena treba da bude u muškarčevoj senci, već, naprotiv da zajedno, u saglasju, trebaju da podstiču kvalitete polova koji ih određuju. A sile okruženja nastoje da vas definišu još na samom startu, te tako plavo je određeno za dečake, a roze za devojčice, kamioni, avioni za jedne, a lutke za druge. Ipak, u svakom od nas čuči i onaj drugi princip, bilo muški bilo ženski, koji će se po potrebi aktivirati. No, uprkos svemu, razlike su očigledne.

Elem, ova knjiga je hram ženske mudrosti, manifest ženskoj izuzetnosti. Te će stoga nailaziti na prepreke u vidu nerazumevanja, a od strane šovinista i onog dela muške publike, koji još uvek drži uzda patrijarhata na izdisaju, kao i onog dela ženske publike, koji se tom sistemu priklanja. Zato, vi koji ne pristajete da ukažete dostojanstvo, ženi, već smatrate da je njeno striktno mesto određeno, sa decom kraj šporeta, zaobiđite ovu knjigu u širokom luku.

Ženski um je hram mudrosti. Još od praiskona, žena je isprogramirana da misli kontekstualno, da zapažanjem, objedinjuje više detalja u svetu oko sebe. Te je kod žena dominatno mrežno razmišljanje. Sa tim u vezi i multitasking, odnosno, obavljanje više stvari istovremeno.

Muškarci su predefinisani da se usredsrede samo na jednu stvar. To je ona prepoznatljiva, fokusiranost. Verovatno im je to ostavljeno u amanet od njihovih pra pra predaka, afričkih lovaca, koji su svu pažnju usmeravali ne bi li što preciznije locirali plen. Probajte, pitajte muškarca neko jednostavno pitanje dok gleda neku emisiju. Često vas i ne čuje. Morate da ponovite i da sačekate da se prešalta sa jednog zadatka na drugi. To je samo jedna od razlika između žena i muškaraca.

U osnovi, žena je od pamtiveka predodređena da nutka. Da brine o svojim potomcima, te samim tim i o drugim, bliskim joj ljudima. Još tamo u bespreglednim prerijama divlje Afrike, žena je budno pazila na detalje, pritom u obzir uzimajući širu sliku stvari, a sve to sa ciljem da zaštiti svoje potomke. Tako je i danas, jedino što je promenila, jeste, njeno stanište. Žena, je takođe, bila zadužena i za pričanje priča, te je tu svoju ulogu zadržala i do danas. Svojom toplom, nežnom rukom, svojom umilnom bojom glasa, ona vida i isceljuje i one rane na duši, uspostavljajući ravnotežu. Takođe, žene su stvorene da govore. Muškarci sa više govorničkog talenta nastupaju na konferencijama i poslovnim sastancima, kako bi zauzeli i pokazali svoj rang i status. Žene su daleko elokventnije kad su kod kuće ili u društvu drugih žena, sa zadatkom da osnaže i unaprede veze sa porodicom i prijateljima. Žene su milozvučnije i uvek spremne za neke raskošne arije.

„Slavuju će pre ponestati poj, nego što će ženi ponestati reči“, glasi jedna španska poslovica. Ta milozvučna stvorenja poseduju detektor, kojim će dešifrovati tonalitet, visinu zvuka, melodiju vašeg glasa. To znalačko dešifrovanje biološka je prednost žene. Istraživanja su potvrdila da, na lingvističkom polju, žene koriste, podjednako obe hemisfere mozga, za razliku od muškaraca, koji su koristeći levu hemisferu, zabrljali na tom polju. Estrogenu hvala, što olakšava protok informacijama. A za vreme ovulacije, nivo estrogena načisto eksplodira. Znači li to da je sve stvar hormona?! U vreme menopauze, nivo estrogena opada, a naglo se povečava nivo testosterona. Te imamo žene, koje se usredsređuju, fokusirajući se na akciju. Dok kod starijih pripadnika muškog roda sledi obrnut proces, pomanjkanje testosterona nadomešćuju izdašnom količinom estrogena. Da li u vidu empatičnosti to estrogen iz njih progovara?! Činjenica je da je govor jedan od najvećih dostignuća čovečanstva. Čak i Darvin to nije spočitavao, „Životinje na nižem stupnju razvoja, razlikuju se od čoveka samo po njegovoj gotovo beskrajnoj većoj moći povezivanja najrazličitijih zvukova i ideja“. Poput golubice pismonošice, ta lingvistička bića prenose usmena predanja i tradiciju i izvrsne su u edukaciji mlađih naraštaja . Jednom je neko rekao

Obrazujte muškarca, obrazovaćete pojedinca, obrazujte ženu, obrazovaćete porodicu.

No, čini se, da ta dalekosežna mudrost nije implementirana u praksi, jer, u ne tako dalekoj prošlosti, u tom području, bili su privilegovani, isključivo muškarci. Dok je u nekim kulturama i tradicijama, obrazovanje, bilo isključivo zabranjeno ženama. No, izuzimajući formalno obrazovanje, žena je svojim jezičkim diskursom objedinjavala porodicu i bliske joj saputnike, na taj način obrazujući svoje potomke i saplemenike. Polako, skidajući tu koprenu, koja ih je sputavala, žene su zakoračile u svet muškaraca. Žene su počele da rade u fabrikama za vreme Drugog Svetskog rata. Nakon okončanja tog svirepog masakra, većina njih vratila se svojim kućama. Tu i tamo, mestimično, pojavljivale su se uzdanice ženskog roda, poput slikarke Milene Petrović Barili, naučnica Mileve Marić i Marije Kiri. No i pored tog formalnog obrazovanja, žena je u tom muškom društvu bila lišena ravnopravnosti i dostojanstva. Te je tako, malobrojnim ženskim piscima, pripisivana izrazita sentimentalnost, a njihovo pisanje označavano kao odveć žensko, koje ni po čemu nije moglo da parira muškim uzdanicama u oštroumnom i društveno angažovanom pisanju. Iz pobrojanih uzroka, pitanje ženskih pisaca je u srpskoj književnoj istoriji bilo marginalizovano. Pa i sama imenica „pisac“ je muškog roda. Sinonim koji zamenjuje tog muškog Apolona u pisanju je spisateljica.

Uprkos svemu, žene opremljene širokim spektrom napredovaće, utirući put ka slobodi, ravnopravnosti i dostojanstvenosti. Još jedna od zanimljivih činjenica je i ta da, verovali ili ne, postoji odgovarajuće stanje koje vam omogućava, podstičući vas da se zaljubite. Tako na primer ako ste otišli da studirate u neki drugi grad ili ako se ne osećate udobno u školi ili, ako vam, pak, treba prijatelj ili ste usamljeni. Vi se nalazite u idealno- prirodnom okolišu, koji će aktivirati vaše ćelije za zaljubljivanje. Ne očajavajte, ako niste zadovoljni, uskoro ćete biti zaljubljeni. A dopamin i seratonin, ti prirodni stimulansi, preplavljujući mozak stvaraju ono ushićene, romantične privlačnosti.

Tako dakle, svi oni silni leptirići nus-produkt su seratonina i ništa više?! Da li je to baš tako? Da li smo mi zapravo vreća hormona, čiji su hemijski procesi okidači za akciju ljudskih bića? Nešto poput darvinista, koji zagovaraju teoriju da je čovek jedna od uznapredovalih životinjica?! Pak, iza svih tih hemijskih procesa, čuči duša koja vidi višim, metafizičkim očima. Ona svim silama, napregnuta, nastoji i iska da bude prepoznata. Svojim tihim treptajima odašilje ljubav, koja nam je svima potrebna.

Za P.U.L.S.E: Aleksandra Čolić

  Aleksandra Čolić, Društvo, Sociologija