Dugo sam odbijala da čitam Krležinu prozu, jer sam kao veoma mlada zaključila da se u njegovim tekstovima “sve mota mutno, lajavo, ko klupko zmija, mračnih otrovnica”, a uz to i traljavo, blatno, smradno, raspadno… Bila mi je poznata njegova poezija, koju sam veoma cenila, a za dodir sa prozom je očigledno trebalo doći do […]
Kuci me nikad ne ostavi ravnodušnom. To je savremeni pisac kojeg najbolje poznajem, pročitala sam skoro sve njegove knjige, a neka potreba u meni tera me da počnem ponovo ispočetka, da ih sve još jednom pročitam, još pažljivije, još posvećenije i da se na taj način pobratimim s ovim piscem koji mi je toliko drag. […]
Druga knjiga sedmoknjižja koje čine „Zlatno runo“ mogla bi se opisati i kao srpska varijanta romana „Sto godina samoće“, odnosno nešto kao srpski (pomalo cincarski) magijski realizam. Već sama dugačka najava onoga što u njoj sledi, koju nam je na početku dao sam autor, opravdaće izneti stav: . „Špekulacija prva, kako je kir Simeon od […]
Zlatno runo (prvi tom) – Borislav Pekić . Iako sam već čitala Pekića („Atlantidu“, „Besnilo“, „Vreme čuda“, „Kako upokojiti vampira“), a poznata mi je i mitska priča o Argonautima iz više različitih izvora (najiscrpniji je Grejvsovo „Zlatno runo“ koje sam sa zadovoljstvom pročitala pre više godina), ipak nisam znala šta da očekujem kad sam se […]
„Prokleta avlija“ jedno je od najzrelijih dela velikog pisca, koji je pre njenog pisanja iza sebe već imao priličan broj remek dela.
Henrik Ibzen – „Gospa s mora“ Većinu najpoznatijih Ibzenovih drama čitali smo u celosti na sastancima kluba „Prejaka reč“. Doživljaj je bio veoma intenzivan, iako je onaj koji čita naglas uvek bio jedan čovek, pa se ne može reći da to u potpunosti može da zameni višeglasje i scenografiju pozorišta, mrak u gledalištu i […]
Fjodor Dostojevski – “Braća Karamazovi” Postoje knjige o kojima nikad nisam pisala celovit tekst, smatrajući da je o njima već sve rečeno, da ih svi jako dobro poznaju i da moj doprinos može biti jedino skroman pokušaj da se pridružim grupi poštovalaca nečijeg dela. Ali, hvatam sebe da i dalje o tim knjigama neprestano […]
Pre dve godine sam ponovo iščitala celokupne Kafkine „Pripovetke“ u prevodu Branimira Živojinovića (jednog od najboljih prevodilaca sa više jezika na srpski, čime je značajno doprineo književnosti kod nas). Živojinović je mnogo prevodio i poeziju, a to je bitno kad govorimo o Kafkinom delu, jer su njegove pripovetke veoma specifično štivo i sigurno su bile […]