Knjiga je u moj svet ušla prerano – kad sam bila 7. razred – i to je značilo da ću je (zato što mi je bila potrebna i značajna) čitati još nekoliko puta tokom života. Konačno sam u dobu o kome priča ova knjiga i u kome je sam Hese bio kada ju je pisao. […]
Činjenica je da se čitajući ponekad poistovećujemo sa junacima omiljenih knjiga, i to najčešće ne sa onima koji na nas stvarno liče, već sa onima koji nam na određeni način imponuju pa bismo voleli da im budemo slični. Tako je i sa mnom: često nabrajam ne glavne junake nekih važnih knjiga, nego njihove najbolje prijatelje, […]
Ilijada ili Odiseja? Kastel ili Fernando? Paranoik ili šizofrenik? Ova tri pitanja naizgled nemaju ništa zajedničko osim ako, kao početnu premisu, ne usvojimo pretpostavku da se sve može misliti, sve pitati, reći, pa čak i napisati. Za potrebe ovog misaonog eksperimenta, najprirodnije bi bilo da započnem sa sledećim sistemom eliminacije: Homer, da ili ne? Sabato, […]
Oldos Haksli – Vrli novi svet, automatizacija, seksualnost Pitanje koje se samo od sebe nameće u vremenu veoma brzih promena i gotovo nemogućeg praćenja sve savremenijih tehničkih inovacija kojima ljudsko društvo raspolaže jeste: da li su dostignuća nauke i tehnike danas sredstva uz pomoć kojih je moguće podržati ideju nerepresivne civilizacije – nešto čemu […]
Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markes U knjizi koju sam čitala pre nekoliko godina (“Crna kutija” Amosa Oza) jedno pismo počinje rečima: “Draga, normalna Rahela”. Kad sam to pročitala, prva mi je pomisao bila da bih se možda uvredila da me neko u pismu oslovi sa – draga, normalna Jadranka. Biti normalan […]
“Opsada crkve Svetog Spasa” – Goran Petrović Moglo bi se desiti da poželimo da nam se u rukama nađe knjiga domaćeg pisca koja će sadržati delove naše stvarnosti (davno prošle, sadašnje i buduće) i udaljena mesta, dok će stilski takođe povezivati ono davnoprošlo (do usmene književnosti) sa klasičnom svetskom književnošću. Kakva bi to knjiga bila […]
Andre Žid – satiričar? Je li to moguće? (Moguć je i kolač u tiganju, a i pogodak u zadnjim sekundima utakmice, pa zašto ne bismo mogli da zamislimo Žida kao satiričara…) Štaviše, njegove „Močvare“ korespondiraju sa nama poznatijim delom – pričom „Mrtvo more“ Radoja Domanovića. Ali, „Močvare“ uz to imaju i nešto od kafkijanske atmosfere, […]
Italo Kalvino – Borhes tvrdi da postoje određeni utvrđeni obrasci po kojima se stvari odvijaju, dakle – jedne iste priče čiji se akteri menjaju. Tako Cezar i Brut imaju neograničen broj dvojnika koji ponavljaju scenu ubistva i začuđenost žrtve negde u mračnim ulicama Buenos Airesa ili bilo gde drugde, među običnim svetom, u ko […]