Solomonova Pesma nad pesmama

Solomonova “Pesma nad pesmama” (na hebrejskom jeziku: Šir HaŠirim; שיר השירים) tradicionalno se svrstava u mudrosnu književnost zajedno sa Knjigom o Jovu, Pričama Solomonovim i Knjigom propovednikovom. Sačuvana je u hebrejskoj Bibliji i Starom zavetu i stavlja se među Spise. Čitala se za vreme Pashe. Bila je povod brojnih proučavanja i tumačenja kroz vekove. Pesma nad pesmama ili Pesma Solomonova predstavlja zbirku ljubavnih pesama.

Iako se na samom početku, u prvom stihu prve glave, dovodi u vezu sa Solomonom, kraljem Izraela (968. p. n. e. – 928. p. n. e.), on nije njen autor. Odlike hebrejskog jezika, sa uticajima aramejskog, datiraju Pesmu između 4. i 3. veka p. n. e. Pripisivanje njenog autorstva Solomonu danas ima samo simboličan značaj, budući da je jevrejski kralj bio poznat ne samo po svom neimarstvu nego i brojnim brakovima i raskošnom ljubavnom životu. Prema hebrejskim učenjacima ime Solomon, na hebrejskom Šelomo, (Sulejman, na arapskom) u Pesmi nad pesmama je sveto, jer nije to ime kralja Solomona, već se ono odnosi na božanstvenog kralja koji poseduje mir. Na taj način izvedena je teološka igra reči između šalom, što znači mir, i imena Šalome, što znači – miroljubiv.

Najveći deo Pesme nad pesmama je u formi dijaloga između dvoje ljubavnika, mladoženje i neveste, pri čemu kćeri jerusalimske služe kao pogodan literarni okvir. Osnovni ton je ljubavni, erotski. U Pesmi se upotrebljavaju takvi izrazi koji se mogu odnositi na seksualnu ljubav. Muškarac i žena, koji izgovaraju veći deo ljubavnih poruka, ističu svoju uzajamnu ljubav, žudnju i divljenje. Oboje dosta detaljno opisuju draži svoje voljene osobe. Fizički opis koji naizmenično daju dvoje ljubavnika dolazi do smelih pojedinosti. Česta upotreba izraza «nevesta» navodi na pomisao da se ova poezija mogla recitovati prilikom venčanja. Pesma nad pesmama ima najviše sličnosti sa ljubavnom poezijom starog Egipta iz 13. i 12. veka p. n. e, sa pesmama koje su opisivale fizičku privlačnost ljubavnika, pesmama ljubavne žudnje, divljenja i hvaljenja. Sličnost se ogleda u čulnim slikama koje nisu bogate samo vizuelnim detaljima već i zvukovima, dodirima i aromatičnim mirisima.

U hebrejizmu je preovladala istorijsko-teološka alegorija po kojoj Pesma opisuje ljubav, ili zavet, između Boga i izabranog naroda Izraela, pri čemu se Izrael predstavlja kao božanska nevesta. Ovaj način tumačenja bio je prikupljen u posebni Midrah o Pesmi, i u aramejskoj parafrazi koja nije slobodan prevod knjige, već predstavlja jedno opširno alegorijsko tumačenje. Bilo je i tumačenja po kojima Pesma simbolizuje idealnu ljubav Solomona sa Mudrošću.

Svi su spisi sveti, ali Pesma nad pesmama je najsvetija.
(Rabin Akiva, pre dvadeset vekova)

Tako celokupan opus talmudske i rabinske književnosti jasno govori i odnosi se prema Pesmi nad pesmama kao prema alegoriji odnosa između Boga i Njegovog naroda. Prema parafrazi iz Targuma, Pesma nad pesmama oslikava još i istoriju Izraela sve do vremena Mojsija. Proroci često porede odnos Boga i Izraela sa odnosom između vernog muža i neverne žene, tako je Pesma spevana u obliku iste alegorije.

Pesma nad pesmama

GLAVA 1.

1:2 Da me hoće poljubiti poljupcem usta svojih! Jer je tvoja ljubav bolja od vina.

1:3 Mirisom su tvoja ulja prekrasna; ime ti je ulje razlito; zato te ljube devojke.

1:4 Vuci me, za tobom ćemo trčati; uvede me car u ložnicu svoju; radovaćemo se i veselićemo se tobom, spominjaćemo ljubav tvoju više nego vino; pravi ljube te.

1:5 Crna sam, ali sam lepa, kćeri jerusalimske, kao šatori kidarski, kao zavesi Solomunovi.

1:6 Ne gledajte me što sam crna, jer me je sunce opalilo; sinovi matere moje rasrdivši se na me postaviše me da čuvam vinograde, i ne čuvah svog vinograda, koji ja imam.

1:7 Kaži mi ti, kog ljubi duša moja, gde paseš, gde planduješ. Jer zašto bih lutala među stadima drugova tvojih.

1:8 Ako ne znaš, najlepša između žena, pođi tragom za stadom, i pasi jariće svoje pokraj stanova pastirskih.

1:9 Ti si mi, draga moja, kao konji u kolima Faraonovim.

1:10 Obrazi su tvoji okićeni grivnama, i grlo tvoje nizovima.

1:11 Načinićemo ti zlatne grivne sa šarama srebrnim.

1:12 Dok je car za stolom, nard moj pušta svoj miris.

1:13 Dragi mi je moj kita smirne, koja među dojkama mojim počiva.

1:14 Dragi mi je moj grozd kiprov iz vinograda engadskih.

1:15 Lepa ti si, draga moja, lepa ti si! Oči su ti kao u golubice.

1:16 Lep ti si, dragi moj, i ljubak! I postelja naša zeleni se.

1:17 Grede su nam u kućama kedrove, daske su nam jelove…