Ovde se ponekad piše i o stripu.

Kao da se zna ko je on.

Kao da se zna da su serije podrazumevajuće svojstvo stripa. Sa junacima i negativcima. Ili rad, ili zanat,koji je isplativ. Kao da gazde izdavačkih kuća treba da i dalje budu ono koji misle, a svi ostali, posebno crtači i scenaristi, samo radnici, možda kreativni, ali radnici. Truli kapitalizam u obliku stripa. Potrebno ga je samo što više popularizovati, reklamirati.

Kao da je sve jasno, na svom mestu. Na svom mestu lake zabave, kreirane za gutanje, ne za razmišljanje i duhovni razvoj ili rast. Ako imate potrebu da čitate i razmišljate, književnost ili filozofija su odavno zauzeli čelnu poziciju. Ili film ili pozotište, ili… Vi ste čovek od ukusa, izvolite.

Ja sam, međutim, čovek od pitanja. To jest, od stripa. Za mene je strip sličan oblaku ili oblacima, Moru ili okeanu. snu, poeziji ili tišini…Lavirint koji je grad u kome se čovek izgubio ili se traži. Ovde kuća, tamo slon, ovde smisao, tamo besmisao, pa ti sad, čitaoče, pro/tumači. Ništa lakši za čitanje od sna. A život je u prolazu. Nalik oblaku ili oblacima. Zato je strip bliže oblaku ili okeanu, nego strip serijalu sa obaveznim junacima ili junakinjama. Jer večna inspiracija stripu, umetnosti stripa je teško osvojena sloboda da se bude svoj, bez bilo kakvih okova na rukama ili vratu. Biti sam svoj gazda.

Ako toga nema, nema ni stripa. Ali ima mnogo  voše onoga što se naziva stripom.

Kao da strip nekog uistinu interesuje. U ovoj kolonoji,nekada državi, prdodređenij za izumiranje čitavog naroda ili možda plemena koji nikada nije stigao do naroda.

Bez slobode, nismo ljudska bića. Pa prema tome ni strip autori. Ali upravo sloboda mu je okrutno oduzeta. U čijim okvirima je teško videti sebe samog. Upoznati sebe jezikom stripa, Upoznati strip njime samim.

Kao da je istina danas nekom isplativa.

Kao da pravde ima. Kao da Svemogućeg uistinu ima.

Kao da stripa ima.

Za P.U.L.S.E: Đorđe Milović.

Crteži: Munjoz,  

Scenario: Sampayo

  Đorđe Milović, Strip, Život