Сретење – Симбол преокрета

Сретење, Дан државности Србије, није само датум у календару. За Наталију Буквић, председницу Културно-развојног центра „НатАна“, овај празник представља дубоки симбол слободе, културне еманципације и институционалног рађања модерне државе. Како Буквић каже, Сретење није само историјски тренутак – већ процес који и данас обликује српско друштво.

Симбол преокрета

„Сретење доживљавам као историјску и културну прекретницу“, каже Буквић.

Овај датум означава прекид са вековним турским ропством, почетак Српске револуције и рађање идеје да држава мора почивати на закону, институцијама и образовању. Управо тај тренутак у којем се рађа свест о значају правног и културног поретка дао је темеље модерној Србији.⸻

Два догађаја – једна порука

Сретење повезује два историјска чина:

• Први српски устанак (1804) – почетак оружане борбе за слободу
• Сретењски устав (1835) – правни темељ модерне државе

„Тај спој ослободилачког и уставотворног процеса даје Сретењу посебну тежину“, истиче Буквић. Србија није само изборила слободу, већ је покушала да је обликује кроз закон и институције.

Устанак као културни покрет

Први српски устанак није био само војни чин. Он је покренуо шире друштвене промене: развој школства, писмености и културног живота.

„Слобода се није односила само на политичку независност, већ и на право на образовање, језик и културу“, наглашава Буквић.

⸻

Устав испред свог времена

Сретењски устав из 1835. године био је један од најлибералнијих у Европи. Увео је поделу власти, гарантовао грађанска права и ограничио апсолутну моћ владара.

За једну малу вазалну кнежевину, то је био револуционарни чин – доказ да је Србија већ тада тежила европским токовима правне мисли, каже Буквић.
⸻

Вредности које трају

Институционално уређење, правна сигурност и културна еманципација – то су вредности из 19. века које су и данас актуелне. Оне су омогућиле развој школа, штампе и културних установа, а без њих ни савремена држава не може постојати, подсећа Буквић.

⸻