Naše tišine razume samo onaj ko nas voli.

Tišina je besplatan poklon za posebne ljude koji znaju da je cene kao i sve stvari koje vrede.

Kada znaš da njome možeš raspolagati jedino s ljubavlju, onda ona nije tek puko ćutanje zato što nemaš šta da kažeš, naprotiv, ona je tihovanje tvoje duše. Malo je onih koji je znaju ceniti, zato se ne otkriva svima, već samo onima koji je traže da bi uživali u njoj kao u oazi na izvoru vode u pustinji.

Ja volim moju tišinu. Svako od nas ima svoju, i nikome se zbog nje ne moraš pravdati. Oni koji nisu u stanju da budu sami, u tišini, nisu u stanju da vole, ni sebe, a ni druge. Tišine se boji samo onaj kome nije udobno u sopstvenoj koži, bežeći u buku sveta od samog sebe jačajući tako svoj napumpani ego, koji je kao balon od sapunice, štiteći svoju dušu od povređivanja ili je to jedino što mu je preostalo što njime vlada, jer duša je pusta i u njoj kao korov niče samo praznina. Sve borbe koje tvoje srce vodi i dobija bitke čini to u tišini.

Tišina je beskonačna dobrota svemira kojom progovara tvoja duša. To je uzvišena, vanvremenska lepota i najlepša muzika koja ti daje najbolje odgovare, jer u njoj čuješ šapat bogova. Kada je slušaš i kada čuješ ono što ti poručuje donosiš najbolje odluke. Nemaš više osećaj da si na raskrsnici i sa sigurnošću odlučuješ da li ćeš dići ruke od nečega ili nastaviti dalje. Za svakog su te tišine sudbonosne, jer donose konačne odluke.

Zato sam pažljiva, poštujem tuđe tišine, i ne diram one koji se povuku neko vreme u samoću samo njima znanu.

Jer, svako od nas ponekad traži način kako ponovo da nauči da korača, kako da se opet smeje, i kako da mu opet bude dobro kao nekad..

Jednom kada spoznaš lepotu tišine, kada shvatiš da je mir koji osećaš tvoja najvažnija, najvrednija i najuzvišenija potreba kao dah koji udišeš, kao voda koju piješ, kao život, kada pronađeš taj istinski smiraj duše kao zakopano blago u sebi, ništa ti više neće biti isto, ni vreme, ni život, ni ljudi, i ništa ti više neće biti bitno sem tog spokoja koji nosiš u sebi, jer ćeš znati da ni vreme, ni život, ni ljudi, ne mogu urušiti taj izvor obilja koji je u tebi.

za P.U.L.S.E  Maja Marković