“PopCo” – Skarlet Tomas

U vremenu u kome živimo svi literarni oblici već su se istrošili, pa je književnost jedino još imitatorska igra sa tradicionalnim oblicima. Romani su pokušaji koji imitiraju oblik romana, autori imitiraju ulogu autora.

Rolan Bart

Savremeni roman na početku 21. veka suočen je sa mnogostrukim izazovima. On može biti šta god poželi, ograničen definicijom pravca, izvan svakog okvira, ništa i sve odjednom. Roman je oduvek pre činjenica nego eksperiment, poslednji je prihvaćen kao umetnost zbog svih neumetničkih elemenata koje je nosio u sebi. Roman Skarlet Tomas, PopCo (Heliks, 2015), kao stilizovanu sliku sveta, možemo ograničiti na postmodernistički. Međutim, jako bismo pogrešili.

Popco je ujedno i psihološki, bildungsroman o odrastanju jedne tinejdžerke, avanturistički roman o piratima i zakopanom blagu, društveno angažovana proza kao kritika kapitalizma i globalizma, distopijska priča o duhu vremena, matematičko-didaktička fikcija, istorijski roman o kriptoanalizi iz Blečli parka, cyberpunk priča subverzivnih elemenata, metanarativni roman o teorijama zavere, donkihotovska priča o pokretu otpora vetrenjačama, kriptografska priča u duhu Edgara Alana Poa…

Ključne reči za dešifrovanje romana PopCo su ujedno i reči koje obeležavaju doba u kome danas živimo: korporacija, brendiranje, trend, cool, tržište, lojalnost, kompeticija, marketing, kampanja, imidž, lansirati proizvod, ekološka svest, informacija, ideja, logo, konzumerizam, industrija, simulacija, gedžet, fokus grupe, markeri identiteta, organsko, dehumanizacija, viralnost, advertajzing…

U  narativni tok romana uvodi nas ženski pripovedač, postavkom na određeno mesto u prostoru i vremenu. Književni postupak autorke, međutim, podrazumeva narušavanje linearnog toka naracije putem uvođenja reminiscencija o detinjstvu glavne junakinje Alise Batler. Upoznajemo Alisu nekad i sad, kao tinejdžerku koja odrasta uz  matematički indoktrinirane baku i deku, i kao tridesetogodišnjakinju koja je zaposlena u jednoj od najvećih korporacija u industriji dečjih igračaka. Saznajemo da je Alisa na nekoliko nivoa odabrana, posebna; ona je čuvar velikih porodičnih tajni o zakopanom blagu, ona nosi ogrlicu sa kodom za dešifrovanje pozicije gde se to blago nalazi. Odabrana je od strane korporacije za specijalni tajni projekat koji će se odigrati u „Misaonom kampu“, s namerom da se osvoji najteže osvojiv potrošač – tinejdžerka.  Konačno, regrutovana je i od strane korporacijskog pokreta otpora da uruši sistem iznutra i korporaciju dovede do bankrotstva.

Skarlet Tomas uspeva da sve narativne i metanarativne tokove kompozicijski elastično poveže u čvrstu, koherentnu celinu kojoj se ne gube niti tokom čitanja. PopCo je energično, duhovito, lagano napisan roman u kome višak realizma i matematička intertekstualnost ne urušavaju lepotu stila, čak ni onda kada prelaze u dokumentarističku, feljtonističku prozu. Stilski precizno, koncizno, ne gubeći se u detaljima, Tomasova uspeva da pomiri osnovnu književnu dihotomiju – gradi prozu koja je ujedno i vrlo zabavna i edukativna, uvodeći dva paralelna zapleta koji na kraju bivaju ujednačeni kroz efekat džojsovske epifanije. Jedna od osnovnih dinamičkih linija ove proze je neprekidno trenje koje postoji između tradicionalno romanesknog i informaciono angažovanog diskursa. Kvantitativno su podjednako zastupljeni delovi koji obuhvataju sadašnjost i sećanja. Međutim, kvalitativno se uočava promena u tonu, nežniji je kada govori o lepim slikama detinjstva, ogorčeniji kada je reč o korporaciji.

Ovaj roman će čak i matematički nepismenim čitaocima na zabavan način pokazati štošta o brojevima, matematici uopšte, šifrovanju i kodiranju, kriptoanalizi, zagonetkama; daće vam prijemčivo objašnjenje Fibonačijevog niza i otkriti tajnu Bermudskog trougla. Lista matematičkih tema je ogromna, ali one ni na koji način ne ugrožavaju tok proze, ona ne postaje dosadno usiljena kako bi se dopala i matematičkim laicima.

Takođe, ovaj roman vas može navesti da prestanete da pijete mleko ili postanete vegetarijanac, da prestanete da kupujete u hipermarketima i podržite sitne trgovce. To je suštinski roman o potrazi za identitetom i dehumanizaciji. Ovo je svet u kojem junake upoznajete na osnovu kolekcije DVD-ova koje poseduju; gde je identitet poistovećen sa onlajn avatarom; gde je tanka granica između stvarnog sveta i virtuelne realnosti; gde su građevine opisane kao mesta iz igrice ili stripova; gde grub seks i droga nikako nisu tabu; gde su ljudi spremniji da „poveruju u trideset sekundi marketinga nego u istinu“; gde je pojedinac sveden na statistiku i jedino važno je „Ideja“. PopCo postavlja mnoga pitanja o našem vremenu. Laži plasirane kao istine Tomasova pametno naglašava funkcionalnim uzvičnicima na strateškim mestima.

„Zaboravite da je ovo posao! Mi smo Korporacija Pop! Ovo je zabava! … Bavimo se novim i sjajnim, najvećim i najboljim, šljaštećim i magičnim… Naše je proizvode najlakše prodati i našim mušterijama je najlakše prodati… Mi učimo kako da stvaramo zavisnost.  Da lažemo, da pravimo proizvode koji se ponašaju kao virusi.“

Alisa, nosilac težine celokupne fabule, jeste lik povišene imaginacije, oduvek „drugačija“, te je nastojala da takva ostane. Kao da autorka sama progovara kroz svoju junakinju, konstantno podseća čitaoce da ne želi da bude cool, da neće da se uklopi u šablon sveta mode, da je individualista. Ali ključni paradoks romana je to što, samim tim što je deo Korporacije, ona jeste deo sistema, njegova srž. Međutim, kako je u detinjstvu otkrila poruku koju joj je ostaila majka pre smrti, da „promeni svet nabolje“ i kada u „Misaonom kampu“ otkriva dečju laboratoriju sa jednosmernim ogledalima gde istraživači tržišta poput pedofila-voajera posmatraju decu, počinje da se pita o moralnosti projekta u koji je uključena i priključuje se strateški osmišljenom gerilskom ratu protiv Korporacije.

Iako je završetak romana pomalo nasilno izveden, priča o blagu je razrešena, a čitaocu nije ostavljena otvorena misao. Roman zagonetka, uprkos očekivanju, ima konačno rešenje. Ali priča o Korporaciji Pop, ipak, ostaje otvorena. Da li je gerilski rat bio uspešan? Da li je i dalje u toku? Ko su ljudi koji su ga isprva pokrenuli? Možda upravo osnivači same Korporacije?

PopCo je roman koji dotiče i srce i um. Roman sa stavom i svešću, inteligentan i emotivno zreo. Ako vam ne pruži sve odgovore, navešće vas da sami postavite mnoga velika pitanja, a ujedno vas i zabaviti maštovitim zapletima.

za P.U.L.S.E: Vanja Radaković

Heliks

Tekstovi o književnosti na portalu P.U.L.S.E

  Helix, Književnost, PopCo, Vanja Radaković