Krekeri u ostavi

Krekeri u ostavi

Nije moguće dokazivati sve na isti način. To bi bila logička greška koju je Greg Bahnsen imenovao „krekeri u ostavi”. Način na koji dokazujemo postojanje krekera u ostavi će se razlikovati od načina na koji dokazujemo postojanje radio talasa ili nekih nematerijalnih/konceptualnih entiteta poput logike. Ukoliko bi ateista tražio npr. fizički dokaz postojanja Boga, upravo bi pravio […]

Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni

Mašine i ljudi ipak nisu ravnopravni

Tetris je bio enormno popularan u svoje vreme. A onda Jutjub, Fejsbuk i Tik-Tok. Ako se, međutim, meri vreme koje je potrebno nekoj aplikaciji da stekne prvih sto miliona korisnika, sve ih je zasenio “ChatGPT” – program koji je sposoban da razume “običan jezik” i, korišćenjem veštačke inteligencije, daje odgovore na potpuno proizvoljna pitanja. Ali, […]

Pedeset logičkih grešaka koje treba da znate

Pedeset logičkih grešaka koje treba da znate

Pedeset logičkih grešaka koje treba da znate – Kada su ljudi ovladali jezikom i počeli da komuniciraju, uvideli su da je mnogo lakše izmanipulisati nekoga rečima i prevariti ga nego trošiti snagu na klasičnu fizičku agresiju.

Фихтеова логика Tathandlung-a

Фихтеова логика Tathandlung-a

Фихтеова логика Tathandlung-a – Аутор у раду настоји да прикаже својеврсну Фихтеову ‘филозофију свести’ и значај исте за филозофско мишљење уопште. Идеје Учења о науци – Ја, само-мишљење и само-стављање, tathandlung, Не-Ја, слободе, самосвести и свести, интелектуални опажај и др. – како их је и Кант оценио, јесу логички-формалне, но управо у томе се и […]

Метод мишљења

Метод мишљења

Метод мишљења – У овом раду ће бити приказана проблематика метода самог мишљења и шта то значи за логику самог мишљења. Адекватност метода зависи углавном од предмета истраживања, али специфични саморефлексивни карактер самог мишљења значи да се не можемо њиме бавити искључиво као предметом мишљења: оно мисли само себе и у том смислу представља јединство […]

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom

Vitgenštajn o smislu i besmislenom 1. Granica   1.1. Granica izrecivog   Ludvig Vitgenštajn* (Ludwig Wittgenstein) je u svojim dvadesetim godinama 1 napisao delo koje je doživelo veliko filozofsko priznanje. Radi se o Logičko-filozofskoj raspravi (Logisch-Philosophische Abhandlung, 1921.) koja je poznatija pod naslovom Tractatus Logico-Philosophicus što je naslov koji je za izdanje na engleskom jeziku (izašlo […]

U potrazi za tehnologijom po meri čoveka

U potrazi za tehnologijom po meri čoveka

U potrazi za tehnologijom po meri čoveka In memoriam Dr. Lotfi A. Zadeh 1921-2017 Termin fazi potiče od prof. Lotfija Zadeha (1921-2017) sa Univerziteta u Berkliju, stručnjaka za oblast upravljanja, koji je 1965. u radu “Fazi skupovi” za časopis “Informacione nauke” napisao: Da bi se izborili sa veoma složenim problemima, ne moramo da se krećemo ka rigoroznosti, […]