Наука и истина – Паул Тилих
Где другде, осим у научном раду, треба да тражимо истину? У нашем времену има много оних, младих и старих, примитивних и софистицираних, практичних и учених, који без оклевања прихватају овај одговор. За њих је научна истина потпуна истина. Поезија може дати лепоту, али свакако не даје истину. Етика нам може помоћи да живимо добро, али нам не може помоћи да дођемо до истине. Религија може да произведе дубоке емоције, али не би требало да тврди да поседује истину. Само наука нам даје истину. Она нам даје нове увиде у начин на који природа функционише, у текстуру људске историје, у скривене делове људског ума… Она даје осећај радости, мање јак него било која друга радост.
Онај ко је доживео тај прелаз из таме или магловитости у јасну светлост знања, увек ће хвалити научну истину и разумевање и, као што су то чинили неки велики средњовековни теолози, рећи да сами основни закони по којима разумемо свет нису пуки производи нашег искуства, већ учешће људског ума у вечној божанској светлости.

Па ипак, када питамо оне који су завршили студије на нашим колеџима и универзитетима да ли су тамо пронашли истину која је релевантна за њихов живот, одговориће са оклевањем. Неки ће рећи да су изгубили оно што су имали од релевантне истине; други ће рећи да их таква истина не занима јер живот иде даље из дана у дан без ње. Други ће вам испричати о особи, књизи или догађају ван њихових студија који им је дао осећај истине која је важна. Али сви ће се сложити да није научни рад тај који може пружити истину релевантну за наш живот.
Где је онда другде можемо добити? „Нигде“, одговара Пилат у разговору са Исусом. „Шта је истина?“, пита он, изражавајући у ове три речи свој и очај својих савременика због истине, изражавајући такође очај милиона наших савременика, у школама и студијима, у пословима и професијама. У свима нама, отвореним или скривеним, признатим или потиснутим, очај због истине је стална претња. Ми смо деца нашег времена као што је био Пилат. Оба времена су времена распада, губитка вредности и смисла. Нико се не може потпуно одвојити од ове стварности, и нико не би требало ни да покуша.
Дозволите ми да урадим нешто необично са хришћанског становишта, наиме, да изразим хвалу Пилату — не неправедном судији, већ цинику и скептику; и свима нама у којима је Пилатово питање живо. Јер у дубини сваке озбиљне сумње и сваког очаја због истине, страст за истином је још увек на делу. Не попуштајте пребрзо онима који желе да ублаже вашу зебњу због истине. Немојте бити заведени истином која заправо није ваша истина, чак и ако је заводник ваша црква, ваша странка или ваша родитељска традиција. Идите са Пилатом, ако не можете ићи са Исусом; али идите озбиљно са њим!
__
„Ново биће” (1955)
Tekstovi o religiji na portalu Pulse
Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.
Podrži P.U.L.S.E
P.U.L.S.E je prostor za mišljenje, sumnju i odgovornost. Ako ti je taj prostor važan, omogući nam da ostane otvoren.
Podrži na PatreonuIli putem PayPala: