Sija udaljen, a sija i u nama. Oko njega se vrtimo, iz njega se izlivamo, misteriozan u pokušajima da se istraži, možda nesnaznatljiv, srž Mlečnog puta…šta je to? To je Galaktički centar.

Živimo u galaksiji zvanoj Mlečni put koja u svom centru ima supermasivnu crnu rupu. Naša galaksija je spiralna. Naš Sunčev sistem je udaljen oko 25 -27 hiljada svetlosnih godina od srca Mlečnog puta. Ne možemo sasvim da ga vidimo jer ga obavija prašina. Zvezdana.

U ezoteričnim promerama Galaktički centar se nalazi na 26° 54′ (ili 27°) Strelca (Sagittarius). Dakle, ima paralelu sa sazvežđem Strelca. Smatra se “izvorom kosmičke energije, intuicije, dubokih uvida i transformacije”.

Da li možemo sa njim da komuniciramo? Nadamo se. To je tačka iz koje Mlečni Put, veruje se, odašilje svoju energiju. Ezoterična učenja govore da je ona svesnost, vrhunsko znanje, centar gravitacije a astronomija, ne bez velike razlike, da je Galaktički centar predstavlja oblast najjače koncentracije mase i gravitacije u našoj galaksiji. Sunce je našeg Sunca, moglo bi se ponoviti, kako nailazimo na nekim portalima.

Šta je izvor tog centralnog izvora? U srcu srca nalazi se supermasivna crna rupa (4,0-4,3 miliona masa Sunca). Ta hipoteza je dokazana tako što su spojene analize podataka dobijenih sa više svemirskih i zemaljskih opservatorija i matematički proračuni. Oko tog “crnog srca” (tj. oko zajedničkog gravitacionog potencijala crne rupe i tamne materije) rotira cela naša galaksija a sa njom i mi!

Oko čvorišta naše galaksije su stotine zgusnustih zvezda (na ivici sudara, u ekstremno gustim orbitama!), većinom starih (crvenih i masivnih). No, ima i mladih. To su S2 i S0-102.

Izvor je trojan. Naime, tamo su ostaci supernove (Strelac A Istok), jonizovani gas (Strelac A Zapad) i kompaktni radio-izvor u centru spirale (Strelac A*) tj. crna rupa. Sva tri dela Izvora se preklapaju, tj. jedan je unutar drugog.

Sa ovim saznanjem dolazimo, neminovno, do duhovnosti. Trojstvo? Trolikost? Prapočetak? Vrelo? Bog? I do ezoterije. Kosmička svest? Izvor svesti? Tačka gde se spajaju materija i duh?

Aluzije lako klize. A mi ne možemo da vidimo (centar Mlečnog puta se ne vidi u vidljivom i ultraljubičastom delu spektra jer se Zemlja nalazi u samom galaktičkom disku gde ima najviše prašine), možemo samo da osetimo, ako želimo.

Ako se vratimo “čistoj” nauci, možemo navesti činjenice: koordinate Galaktičkog centra su prvi put zabeležene 1918. i u ekvatorijalnom koordinatnom sistemu iznose: za rektascenziju (geografska dužina u svemiru) 17h45m40.04s, a za deklinaciju (geografska širina u svemiru) −29° 00′ 28.1″.

Trenutno je oko Centra stvaranje novih zvezda slabo. Naučnici smatraju da će se pojačati.

A mi? Gde smo u celoj priči oko rotacionog jezgra našeg Mlečnog puta? Zapitamo li se? Kuda se krećemo, ka čemu, oko čega se vrtimo i šta udvajamo i utrajamo? Jesmo li i sami gusto jato zvezda, gasa i prašine ili nam je pogled na sopstveni život jasan, bez oblaka i maglina?

O tome bi svako trebalo sam sebe da zapita. Čemu teži svako od nas dok se vrtimo oko težišta Mlečnog puta i odgovarajuće tačke na njegovoj rotacionoj osi.

Možda Galaktički centar čeka na svaki naš pojedinačan odgovor.

Za P. U. L. S. E Ana Atanasković

  Ana Atanasković, Astronomija, Galaktički centar, Mlečni put

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.