„Late Shift“: Zapanjujuća drama o preopterećenoj i neumornoj medicinskoj sestri

Petra Volpe, švajcarsko-italijanska scenaristkinja i rediteljka, izgradila je svoju karijeru postepeno, prelazeći sa kratkih na dugometražne filmove. Iako njena filmografija možda nije opsežna, njena dosadašnja ostvarenja su konstantno nailazila na dobar prijem kod publike i kritike.

Sa filmom “Late Shift”, koji je svetsku premijeru imao na Berlinskom filmskom festivalu u okviru specijalne gala sekcije, Volpe je nesumnjivo snimila svoj najbolji film do sada. Film se sa pravom može opisati kao intenzivan triler, koji uprkos tome što je igrani, deluje neverovatno stvarno i realistično. Njegov najveći uspeh je izgradnja napetosti isključivo kroz neumoljiv tempo i stalni pritisak sa kojim se suočava glavna junakinja.

Centralna figura filma je Florija (Leonie Benesch), mlada samohrana majka i medicinska sestra, čija se kasna smena u blistavo modernoj, ali očigledno sa nedovoljno osoblja opremljenoj švajcarskoj bolnici, pretvara u napetu trku s vremenom. Florija je prikazana kao izuzetno iskusna i posvećena medicinska sestra, sa brzim nogama i još bržim mozgom, koja bukvalno leti iz jedne sobe u drugu. Situacija na odeljenju je teška: praktično sve sobe su pune, primaju se pacijenti sa najtežim dijagnozama kojima je hitno potrebna nega, a u smeni radi samo jedna koleginica.

Volpe uvlači gledaoca direktno u epicentar zbivanja. Ključni tehnički aspekt koji doprinosi ovom osećaju je način snimanja: kamera iz ruke je bukvalno sve vreme, bez prekida, usmerena na glavnu protagonistkinju, prateći je u stopu. Ovakav pristup stvara osećaj neposrednosti, lične drame i pretvara nas u nevidljive svedoke svakog njenog koraka i stresa.

Jedan od najjačih tehničkih elemenata je dizajn zvuka. Umesto da se oslanja na muzičku podlogu za stvaranje napetosti, koja je svedena na minimum tokom smene, zvučna kulisa je ta koja je izuzetno efikasna. Satkana je od realističnih bolničkih alarma koji neprekidno pište, učestale zvonjave telefona, udaljenih glasova lekara i prigušenih jecaja pacijenata. Ovi autentični zvuci pojačavaju osećaj uronjenosti i hitnosti, dok se prava muzika, poput emotivne završne numere umetnice ANOHNI, koristi ciljano za poentiranje teme filma.

Glumica Leonie Benesch je apsolutno briljantna u ulozi Florije. Njena izvedba verno prikazuje posvećenost, profesionalizam i neverovatnu otpornost medicinskih radnika, a kroz njenu ulogu, film se može posmatrati kao dirljiv omaž saosećanju i požrtvovanju zdravstvenih radnika širom sveta. Kroz susrete sa pacijentima, film efektno prikazuje emocionalni ekstrem posla: medicinsko osoblje se suočava sa dirljivom zahvalnošću s jedne strane, i sa ogorčenošću ili grubošću pacijenata i njihovih porodica, prouzrokovanom teškom bolešću ili kritičnim stanjem, s druge strane.

“Late Shift” je cenjen, posebno zbog realističnog prikaza zahtevnog posla medicinske sestre u bolnici sa nedovoljno osoblja. Inspiracija za film potiče delom iz autobiografskog romana “Our Profession Is Not the Problem – It’s the Circumstances” nemačke medicinske sestre Madeline Calvelage, a delom iz opsežnog istraživanja i intervjua koje je Volpe vodila sa medicinskim sestrama širom Evrope i Amerike. Ova posvećenost autentičnosti se oseća u svakom kadru.

U suštini, “Late Shift” je ubedljiva triler-drama, sa izuzetno brzim tempom i bez većih mana, skockana u ugodnih 90 minuta. Njena snaga leži u glumi, režiji i snažnoj poruci. Iako je Florija saosećajna i savesna, bolno je jasno da je obim posla gotovo nepodnošljiv. Tokom odjavne špice, film se sa razlogom poziva na nalaze Svetske zdravstvene organizacije da postoji globalni nedostatak medicinskih sestara. Apsolutna preporuka za film koji otvara oči i drži vas prikovanim za sedište od početka do kraja!

za P.U.L.S.E: Marko Jovanović

  „Late Shift“, Film, Marko Jovanović

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.