Tvrdnje Donalda Trampa da bi Sjedinjene Države, iz razloga „nacionalne bezbednosti“, trebalo da polažu pravo na Panamski kanal, Grenland ili čak Kanadu, mogu se tumačiti kao praktična primena Großraum doktrine Karla Šmita. U Šmitovom shvatanju, Grossraum ne označava samo veliku geografsku oblast koja prevazilazi granice jedne države, već širi politički prostor pod dominacijom jedne imperijalne sile (Imperium) ili jednog carstva (Reich), u kojem ona polaže pravo da isključuje uticaj spoljašnjih aktera.¹

Tramp je, pored bezbednosnih, naveo i ekonomske razloge za takve zahteve. U Šmitovoj terminologiji, to odgovara pojmu Wirtschaftsgroßraum – ekonomskog velikog prostora, u kojem dominantna sila nastoji da kontroliše ključne trgovačke rute, resurse i infrastrukturu. Panamski kanal u tom smislu nije samo strateški prolaz, već ključna tačka ekonomskog suvereniteta američkog Grossrauma.

Posebno je indikativna Trampova tvrdnja da je kineski uticaj nad Panamskim kanalom neprihvatljiv za SAD. U Šmitovim pojmovima, Kina se u tom prostoru pojavljuje kao raumfremde Macht, i.e. sila koja je „strana prostoru“, odnosno politički i civilizacijski neukorenjena u datom Großraumu. Prema Šmitu, nijedno carstvo ne može tolerisati da takve raumfremde sile deluju unutar njegovog velikog prostora, jer bi to potkopalo njegov suverenitet i poredak.

Ista logika, međutim, važi i u obrnutom smeru. Sa stanovišta Evrope, Sjedinjene Države predstavljaju raumfremde Macht. U tom kontekstu, najave Trampove administracije o značajnom smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi mogu se shvatiti kao implicitno priznanje da Evropa treba da funkcioniše kao poseban Großraum, sa sopstvenim bezbednosnim i političkim interesima, nezavisno od američke imperijalne zaštite. U prilog tom tumačenju, ide i poziv SAD-a da Nemačka preuzme veću odgovornost za evropsku bezbednost.

Ovim razvojem događaja potvrđuje se Šmitova teza da liberalni univerzalizam i ideja globalnog, normativno uređenog sveta prikrivaju realne odnose moći. Povratak logike Großrauma označava povratak realpolitike: sveta podeljenog na velike prostore, u kojima dominantne sile nameću sopstveni poredak i isključuju konkurentske uticaje. Trampova politika, iako često predstavljena kao nepredvidiva ili populistička, u tom smislu deluje kao izraz promene međunarodnog poretka kroz povratak imperijalne geografije moći u njenom klasičnom, šmitovskom obliku.

Iz perspektive Šmitove Großraum doktrine, hapšenje Nikolasa Madura direktnom akcijom američke vojske je demonstracija imperijalnog prava na intervenciju unutar sopstvenog velikog prostora. Još od Monroove doktrine, Latinska Amerika je istorijski shvatana kao deo američkog Großrauma, a svaka vlast koja se percipira kao saveznik ili produžena ruka raumfremde sile – bilo Rusije, Kine ili Irana – postaje legitimna meta radi osiguranja poretka unutar Großrauma.

za P.U.L.S.E: Bojan Viculin

1 C. Schmitt, Völkerrechtliche Grossraumordnung mit Interventionsverbot für raumfremde Mächte : ein Beitrag zum Reichsbegriff im Völkerrecht, Vierte, um ein Kapitel über den “Raumbegriff in der Rechtswissenschaft” erweiterte Ausgabe, Deutscher Rechtsverlag, Berlin, 1941.

  Bojan Viculin, Društvo, real politika, Tramp

Stavovi autora ne odražavaju nužno uređivačku politiku P.U.L.S.A. Impresum.