Izgubljeni u tragediji. Filozof Ludvig Vitgenštajn nije bio ljubitelj Vilijama Šekspira – poznato je. Godine 1946. napisao je da su „Šekspirove metafore, u običnom smislu, loše“. Ali Vitgenštajnovo mišljenje nije proisteklo samo iz estetskog neslaganja. Profesor filozofije Vilijam Dej tvrdi da Vitgenštajn vidi u Šekspiru istraživača skepticizma, ali jednog koji je bio spreman da kroči […]
U tekstu Uvod u transgresiju (1963) francuski filozof Michel Foucault već u uvodu apostrofira denaturalizaciju seksualnosti modernog doba. Za njega to znači da, uprkos sveprisutnoj priči o seksualnosti i prividnom ,,osvojanju” sloboda, seksualnost ostaje ,,bačena u prazan prostor gde nailazi samo na formu granice…” Seksualnost je, prema Foucaultu, zarobljena granicom, ona je postala ,,brazda: ne oko nas […]
Pitaš zašto vrlini ne nedostaje ništa? Raduje se onome što ima, ne želi ono što nema. A sve je njoj obilno što joj je dovoljno. L. A. Seneka, Moralna pisma Luciliju Etika kao središte stoičke filozofije podrazumijevala je življenje vrlina kao život u skladu s prirodom kojim se postiže istinska sreća. Vrlina omogućuje ravnotežu u […]
Otkad je filozofija postala samosvesna i profesionalizovana disciplina, otprilike u vreme Kanta, filozofi su uživali u tome da objašnjavaju kako je njihov predmet različit od nauke, umetnosti i religije. Filozofi su oduvek tvrdili da su pronašli metode koji su bez pretpostavki, ili savršeno strogi, ili transcendentalni, ili u svakom slučaju čistiji od metoda koje koriste […]
Mnoge od svojevremeno radikalnih ideja Mišela Fukoa se sada, 40 godina nakon njegove smrti u Parizu 25. juna 1984, čine očiglednim. Čak i kritičari kao što je Noam Čomski, koji je ismevao Fukoove teorije o moralu kao „nekoherentne“, zatekli su se u svetu tapetiranom fukoovskim terminima poput „diskurs“, „moć/znanje“, „biomoć“ i „umeće vladanja“. Ko bi danas uopšte mogao da napreduje […]
Egzistencijalizam, apsurdizam i nihilizam su tri filozofske perspektive koje istražuju često zastrašujuću ljudsku potragu za smislom. Dok svaki pristup počinje zajedničkom pretpostavkom – idejom da je univerzum ravnodušan prema ljudskom postojanju – razlikuju se u svojim odgovorima. Poređenje ovih perspektiva osvetljava ne samo njihove razlike već i uvide koje oni nude u to kako se […]
Solipsizam je filozofski koncept prema kome individua prepoznaje samo svoj um kao jedinu stvarnost koja postoji i ne može biti sigurna u postojanje bilo čega van svoje svesnosti. On ne predstavlja toliko sumnju u postojanje stvarnosti koliko prepoznavanje važnosti uloge sopstvenog uma. Svaki pojedinac može biti svestan svojih misli, svesti i emocija, ali nema direktan […]
Jezik nije mapa stvarnosti Filozofi retko menjaju mišljenje o bilo čemu onoliko koliko je to učinio Vitgenštajn o jeziku. Prelazak sa njegovog ranog remek-dela, Tractatus Logico-Philosophicus, na njegov kasniji rad, Filozofska istraživanja, radikalan je kao i prelazak sa moderne na postmodernu filozofiju. Vitgenštajn ostavlja iza sebe gledište da možemo da upoznamo strukturu stvarnosti proučavanjem […]