Vitgenštajn protiv Dokinsa. Da li je Bog naučna hipoteza? Religiozni jezik nije naučni jezik Kritičari religije, poput Richarda Dawkinsa, često je predstavljaju kao nešto inferiorno u odnosu na nauku. Prema Dawkinsu, Bog je samo “hipoteza” koja je demaskirana konkurentskim naučnim objašnjenjima. Međutim, postavlja se pitanje da li je ovakva koncepcija religije fundamentalno pogrešna. U ovom […]
Za razliku od mnogih pripadnika levice koji su ga očarali kao mladića – poput Dvajta Mekdonalda, Džordža Orvela i Bertranda Rasela – sam Noam Čomski nije došao do levo-libertarijanskog ili anarhističkog razmišljanja kao rezultat svog razočaranja u liberalnu misao. On je bukvalno počeo tamo. U mladoj dobi, započeo je potragu za informacijama o savremenim levo-libertarijanskim […]
Radomir Konstantinović bio je jugoslovenski i srpski filozof, književnik i publicista. Rođen je u Subotici 27. III 1926. a preminuo u Beogradu 27. X 2011. Dobitnik je mnogih važnih priznanja, među kojima su Ninova nagrada za roman ,,Izlazak”, te nagrada „Đorđe Jovanović“ i Godišnja nagrada Radio Beograda za kapitalno delo ,,FILOSOFIJA PALANKE”. ,,Filosofija palanke” je […]
Izgubljeni u tragediji. Filozof Ludvig Vitgenštajn nije bio ljubitelj Vilijama Šekspira – poznato je. Godine 1946. napisao je da su „Šekspirove metafore, u običnom smislu, loše“. Ali Vitgenštajnovo mišljenje nije proisteklo samo iz estetskog neslaganja. Profesor filozofije Vilijam Dej tvrdi da Vitgenštajn vidi u Šekspiru istraživača skepticizma, ali jednog koji je bio spreman da kroči […]
U tekstu Uvod u transgresiju (1963) francuski filozof Michel Foucault već u uvodu apostrofira denaturalizaciju seksualnosti modernog doba. Za njega to znači da, uprkos sveprisutnoj priči o seksualnosti i prividnom ,,osvojanju” sloboda, seksualnost ostaje ,,bačena u prazan prostor gde nailazi samo na formu granice…” Seksualnost je, prema Foucaultu, zarobljena granicom, ona je postala ,,brazda: ne oko nas […]
Pitaš zašto vrlini ne nedostaje ništa? Raduje se onome što ima, ne želi ono što nema. A sve je njoj obilno što joj je dovoljno. L. A. Seneka, Moralna pisma Luciliju Etika kao središte stoičke filozofije podrazumijevala je življenje vrlina kao život u skladu s prirodom kojim se postiže istinska sreća. Vrlina omogućuje ravnotežu u […]
Otkad je filozofija postala samosvesna i profesionalizovana disciplina, otprilike u vreme Kanta, filozofi su uživali u tome da objašnjavaju kako je njihov predmet različit od nauke, umetnosti i religije. Filozofi su oduvek tvrdili da su pronašli metode koji su bez pretpostavki, ili savršeno strogi, ili transcendentalni, ili u svakom slučaju čistiji od metoda koje koriste […]
Mnoge od svojevremeno radikalnih ideja Mišela Fukoa se sada, 40 godina nakon njegove smrti u Parizu 25. juna 1984, čine očiglednim. Čak i kritičari kao što je Noam Čomski, koji je ismevao Fukoove teorije o moralu kao „nekoherentne“, zatekli su se u svetu tapetiranom fukoovskim terminima poput „diskurs“, „moć/znanje“, „biomoć“ i „umeće vladanja“. Ko bi danas uopšte mogao da napreduje […]