Egzistencijalizam, apsurdizam i nihilizam su tri filozofske perspektive koje istražuju često zastrašujuću ljudsku potragu za smislom. Dok svaki pristup počinje zajedničkom pretpostavkom – idejom da je univerzum ravnodušan prema ljudskom postojanju – razlikuju se u svojim odgovorima. Poređenje ovih perspektiva osvetljava ne samo njihove razlike već i uvide koje oni nude u to kako se […]
Solipsizam je filozofski koncept prema kome individua prepoznaje samo svoj um kao jedinu stvarnost koja postoji i ne može biti sigurna u postojanje bilo čega van svoje svesnosti. On ne predstavlja toliko sumnju u postojanje stvarnosti koliko prepoznavanje važnosti uloge sopstvenog uma. Svaki pojedinac može biti svestan svojih misli, svesti i emocija, ali nema direktan […]
Jezik nije mapa stvarnosti Filozofi retko menjaju mišljenje o bilo čemu onoliko koliko je to učinio Vitgenštajn o jeziku. Prelazak sa njegovog ranog remek-dela, Tractatus Logico-Philosophicus, na njegov kasniji rad, Filozofska istraživanja, radikalan je kao i prelazak sa moderne na postmodernu filozofiju. Vitgenštajn ostavlja iza sebe gledište da možemo da upoznamo strukturu stvarnosti proučavanjem […]
Људима који нису живели у Немачкој није лако дочарати пуне размере улоге коју је Јирген Хабермас одиграо у овој земљи. Истина, његово име се редовно укључује на мање или више озбиљне листе најутицајнијих светских филозофа. Али не постоји други пример јавног интелектуалца који је имао тако важну улогу у свакој великој националној дебати – од […]
Imanuel Kant (1724 – 1804), jedan od najvećih filozofa svih vremena. Njegova gledišta i danas imaju snažan uticaj na savremenu filozofiju, posebno u oblastima metafizike, etike, epistemologije, političke teorije i estetike. METAFIZIKA MORALA ,,Niko ne želi da bude zao, a oni koji ipak čine zlo upadaju u moralni apsurd. Oni koji tako postupaju […]
Razbarušena kosa srasla sa dugom osedelom bradom na koju se naslanjaju gusti, crni brkovi i promoćurni pogled koji kao da poručuje „proleterima svih zemalja da se ujedine“, slika je i prilika Karla Marksa koju mnogi pamte. Ovaj nemački filozof, ekonomista i revolucionar, gotovo vek i po od njegove smrti, za jedne predstavlja najvećeg mislioca svih […]
Nije moguće dokazivati sve na isti način. To bi bila logička greška koju je Greg Bahnsen imenovao „krekeri u ostavi”. Način na koji dokazujemo postojanje krekera u ostavi će se razlikovati od načina na koji dokazujemo postojanje radio talasa ili nekih nematerijalnih/konceptualnih entiteta poput logike. Ukoliko bi ateista tražio npr. fizički dokaz postojanja Boga, upravo bi pravio […]
Kako zamišljate život i svet 500 godina pre nove ere? Kako su tada izgledali ljudi, njihovi razgovori, njihova razmišljanja i pitanja? Šta se podrazumevalo, šta se uzimalo kao zakon, zdravo za gotovo, a o čemu se najčešće polemisalo? Kakav li je bio njihov svet, a kakvo je bilo razumevanje istog? Odgovore na ova pitanja ne […]