Ево једног јесењег дана, на крају једне године, 110 година далеко од оног децембра када је Стеван Папа-Катић газио кроз снег на албанским планинама а ја држим у рукама ову књигу, којој бих да подигнем споменик, па то и радим, овде међу вама, убеђујући вас да је читате и волите свом снагом. Дан шести – […]
“Zimsko ljetovanje’ objavljeno je 1950. u Zagrebu. Bilo je vrijeme staljinizma bez Staljina, prije famoznoga Krležinog govora na Ljubljanskome kongresu književnika kojim, u ranu jesen 1952, započinju procesi liberalizacije, stilskoga i estetskog pluralizma u kulturi i umjetnosti. I ne zna se, zapravo, što je veće čudo: to što je Desnica, mimo svijeta, pisao takvu knjigu, […]
Pisac često ostavlja svoj rodni grad iza sebe, pretvarajući ga u kulise unutrašnjih pejzaža. Kod Danila Kiša, Subotica, njegov rodni grad, zauzima neobično mesto: ona postoji upravo kroz svoje odsustvo, preobražena u književni prostor gde se lična trauma stapa sa univerzalnim motivima gubitka. Ovaj tekst ne sudi, niti umanjuje značaj Kišovog porekla; on pokušava da […]
Zlatno runo (treći tom) – Borislav Pekić Nakon pročitanih šest delova impozantnog sedmoknjižja, treći nastavak „Zlatnog runa“ izdvaja mi se kao naročito značajan, pre svega zato što se tematski najviše dodiruje sa problematikom koje mene kao čitaoca posebno intrigira. Ono što dominira ovim delom uglavnom se vrti oko najvažnijih problema sa kojima se suočava stvaralac. […]
Ideološko i kulturno nasleđe Dositeja Obradovića u svetlu filozofije prosvetiteljstva (Prilog razumevanju ideološkog i kulturnog nasleđa Dositeja Obradovića) „Narodi se ne rađaju učeni, nego se uče i prosvećuju.“ (Sovjeti zdravog razuma) Prosvetiteljstvo kao filozofska paradigma Dositej Obradović (1739/41–1811), srpski monah, filozof, pisac i reformator, jedan je od najsvetlijih umova epohe srpskog prosvetiteljstva. […]
Reč dve sa Pavićem „Osetiš li u sebi plamen, trči, jer ne znaš kada će se on ugasiti i ostaviti te u mraku.“ Pavić Milorada Pavića svrstavam u pet, za mene, da se razumemo, najznačajnijih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Naravno da je većina nas pročitala sve što je napisao, a ja sam mišljenja da […]
Svoj posljednji dramski komad, ‘Aretej ili legenda o svetoj Ancili, rajskoj ptici’ objavio je 1959. u splitskom časopisu Mogućnosti, skoro trideset godina nakon ‘Lede’. Da nije Areteja moglo bi se reći da se prije navršene četrdesete, u trideset i sedmoj, Miroslav Krleža prestao baviti kazalištem. Tokom Velikog rata, uza sve druge poslove, aktivizme i neuroze, […]
Valjalo bi jednom zauvek raščistiti, ovde, tu famu o tome kako sam ja to, tamo po njima, izdao narod, progovoriti o tome argumentovano i svesti neke račune, jer sve je to počelo, naravno, već davno, koreni tog nesporazuma datiraju iz onih godina kada je trebalo jasno i glasno reći da li si za nas (što […]