Отежице Габријела Маркеса Писци су убице са предумишљајем „Жртвовао сам Пуковника за величанствен завршетак поглавља.“ Габријел Гарсија Маркес Није лако написати добар роман, створити сопствен свет, оставити за собом јунаке чије се судбине на посебан начин прате, памте и препричавају. Готово да је неописива пишчева „стваралачка грозница”. Тешко се заборављају прецртане и све преправљене […]
Markes – pred ugnjetavanjem, pred pljačkom, naš je odgovor život. Ni poplave, ni glad, pa čak ni ratovi, nisu uspjeli umanjiti postojanost života pred smrću.
Sto godina samoće – Gabrijel Garsija Markes U knjizi koju sam čitala pre nekoliko godina (“Crna kutija” Amosa Oza) jedno pismo počinje rečima: “Draga, normalna Rahela”. Kad sam to pročitala, prva mi je pomisao bila da bih se možda uvredila da me neko u pismu oslovi sa – draga, normalna Jadranka. Biti normalan […]
Gabriel Garsia Markes: Kraj sjećanja Vijest da Gabriel Garcia Marquez boluje od Alzhajmerove bolesti sunula je internetom i širila se novinama i televizijskim postajama, po zakutcima javnosti, pa i tamo gdje se nikada i nikakve informacije o književnosti i kulturi ne objavljuju. Vijest je bila kratka: pisac slabo prepoznaje i svoje bližnje, a od alzhajmera […]
Gabrijel Garsija Markes – Čvorište naše samoće Antonio Pigafetta, firentinski moreplovac, koji je pratio Magellana na njegovom prvom putovanju oko svijeta, napisao je o prolasku kroz Južne Amerike rigoroznu kroniku, koja ipak izgleda kao fantastična avantura. Ispričao je kako je vidio prasce, koji su imali pupak na leđima, kao i ptice bez kandži, čije su […]
Makondo je kolumbijsko selo koje je u davna vremena osnovao Hoze Arkadio Buendija, čija se beskrajna mašta uvijek pružala dalje od inventivnosti prirode. Njegov osnivač postavio je kuće tako da svaki stanovnik može da dođe do rijeke i zahvati vodu ulažući potpuno jednaki napor kao i njegov susjed, dok su ulice planirane tako da su […]
Kuća se nalazila u tihom delu Meksiko Sitija i imala je radnu sobu u kojoj je pronašao samoću kakvu nikad ranije nije poznavao i neće nikad ponovo. Cigarete (pušio je 60 dnevno) su ležale na radnom stolu. Ploče pored gramofona: Debisi, Bartok, A Hard Day’s Night. Na zidu su se prostirale tabele sa detaljima iz […]
Gabova fantastična realnost – intervju sa Gabrijel Garsija Markesom Gabrijel Garsija Markes rođen je 6.marta 1928. godine, u malom kolumbijskom gradu Arakataka. Okruženo plantažama banana, njegovo selo zvalo se Makondo i kasnije će poslužiti kao mesto u kojem se odigrava glavna radnja u knjizi Sto godina samoće. Markes je najveći deo svog detinjstva proveo sa svojom babom […]