(Зашто читати Хамваша?) 1) ХАМВАШ O ПОТПУНОСТИ ЏОЈСОВОГ „УЛИКСА“ Још нисте читали Џојсов „Уликс“! Има вас који нисте ни покушавали, зар не? И оних који су „стали на пола пута“. А има вас, вероватно, и таквих који би пре читања радо прочитали нечију препоруку. Или нечије студиозно тумачење све не би ли се […]
Сајамизми Моћно је царство библиотека, једно од најмоћнијих. И мој живот пише роман, али неће нико да га објави. Каква књига, такав и читалац. Ако не знате шта је писац хтео да каже, питајте вештачку интелигенцију. И у најквалитетнијим књижевним жиријима одлучује проста већина. У историју књижевности улази се само по њеном позиву. Доакао […]
ПУТ У ВАВИЛОН Роман Миленка Пајића, без имало претеривања, јесте „Библија постмодернизма. Знате, није лако сакупљати и тумачити туђе снове, као што није лако ни изнова разоткривати тајне које су нам биле надохват разјашњења Пајићев „Пут у Вавилон“ јест пут до „тамо“ где се сусрећу најмаштовитији међу нама, пут до најудаљеније станице Књижевног Света. […]
Ако се успешно изборите са правим читалачким изазовом и уистину постанете саговорник Сретена Марића чија интелектуана радозналост и разиграност није познавала границе, у његовим огледима лако ћете издвојити промишљања намењена вашем трајном памћењу. Јер, постоје књиге које истински јесу неопходне читалачком памћењу. Таква је Огледи Сретена Марића коју је приредила Горана Раичевић и у предговору нам дала детаљан одговор […]
1. Бенхамин Лабатут, Манијак, Академска књига 2024. Остварене Фон Нојманове опсесије И други романописци уступали су простор науци у својим романима, али Лабатутова варијанта другчија је од свих. Одважна је и отворена, искрена и без улепшавања. Лабатут рукопис, усклађен однос науке, фикције и књижевности, и није конципиран као класичан роман. Начин његовог састављања […]
Отежице Габријела Маркеса Писци су убице са предумишљајем „Жртвовао сам Пуковника за величанствен завршетак поглавља.“ Габријел Гарсија Маркес Није лако написати добар роман, створити сопствен свет, оставити за собом јунаке чије се судбине на посебан начин прате, памте и препричавају. Готово да је неописива пишчева „стваралачка грозница”. Тешко се заборављају прецртане и све преправљене […]
Морамо сачувати свет књижевности ( Своју мајку сада би питао какав је живот на Небу… – Како ти је, Мајко? – А како би било? Лоше, сине. Зато и теби лоше иде, и још ће ти горе ићи, видећеш. – Шта ћу видети? – Видећеш да те зову Вечност као и мене. – 192. стр) […]
Морамо да говоримо о потреби за крајем уметности, посебно ако сте читали Фишерову збирку огледa О потреби уметности? (Минерва, Суботица – Београд, 1966.) У њој су, између осталих, и огледи: Функција уметности, Постанак уметности, Уметност и капитализам, Садржина и форма и Изгубљена и откривена стварност. Темом, издваја се оглед о „губљењу стварности“, о којој је, […]