Analitička filozofija u XX veku

Istorija analitičke filozofije

By P.U.L.S.E on 21/07/2024 Analitička filozofija u XX veku, Bertrand Rasel, D.O.M.I.N.E, Džon Ostin, Edmund Huserl, Filozofija, Gilbert Rajl, Ludvig Vitgenštajn, Vilard Kvajn

Istorija analitičke filozofije. Rađeno na osnovu predavanja profesora Andreja Jandrića i Miroslave Trajkovski i Đorđa Cvetkovića.

Frege – Analitička filozofija

By P.U.L.S.E on 30/01/2024 Analitička filozofija u XX veku, D.O.M.I.N.E, Filozofija, Gotlob Frege

Huserl je razmatrao filozofiju broja, a pre njega se time bavio Frege. Ovaj poduhvat Fregeov čini filozofskim – svima izgleda da razumeju šta je broj

Logika kao idealan jezik

By P.U.L.S.E on 12/12/2017 Analitička filozofija u XX veku, Bertrand Rasel, D.O.M.I.N.E, Filozofija

Logika kao idealan jezik U drugom predavanju o „Filozofiji logičkog atomizma” Rasel tvrdi da je Principia jedan idealan jezik i formuliše kriterijume koje svaki idealan jezik mora da zadovolji: Predlažem da sada razmotrimo kakva bi vrsta jezika bio logički savršen jezik. U logički savršenom jeziku reči u propoziciji bi stajale u relaciji jedan-prema-jedan sa sastavnim delovima odgovarajuće činjenice, s […]

Filozofska logika – atomizam i pozitivizam

By P.U.L.S.E on 22/08/2017 Analitička filozofija u XX veku, Bertrand Rasel, D.O.M.I.N.E, Filozofija

Filozofska logika – atomizam i pozitivizam Možemo početi izlaganjem, u ovom i sledećem poglavlju, dve pozitivne reakcije na modernu logiku. To su filozofija logičkog atomizma i filozofija logičkog pozitivizma. Da bih postavio pozadinu raspravi, usredsrediću se na delo Alfreda Nort Vajtheda [Alfred North Whitehead] i Bertranda Rasela, Principia Mathematica (tom 1-3, 1910-1913). Oni su […]

By P.U.L.S.E on 09/07/2017 Analitička filozofija u XX veku, Bertrand Rasel, D.O.M.I.N.E, Filozofija

Analitička filozofija u XX veku – Ejvrum Strol Glava 1 SISTEM SOLERA Istorija analitičke filozofije u dvadesetom veku obeležena je brzinom s kojom se najvažniji pokreti iznenada javljaju, cvetaju, gube zamah, postaju istrošeni i konačno iščezavaju. Kao primere možemo navesti idealizam u njegovoj apsolutističkoj i subjektivističkoj varijanti, teoriju čulnih datosti, logički atomizam, neutralni monizam i logički pozitivizam. Ovi […]