(Prilog razumevanju nastanka veštačke inteligencije kroz filozofske, etičke i psihološke dimenzije u liku Harolda Finch-a u seriji Person of Interest) “I created the Machine to save lives… but it’s deciding who lives and who dies. I don’t know if I can live with that anymore.” (Stvorio sam Mašinu da bih spasavao živote… ali sada […]
Sasvim je sigurno da nema čovjeka koji bi za sebe mogao reći da nikada nije ništa zaboravio. Zaboraviti obično znači ne obratiti pažnju. A to je tek početak duže ili kraće lančane reakcije uzroka i posljedica, čiji su tragovi u čovjekovom životu ponekad neznatni, a ponekad toliko duboki da zahtijevaju i izazivaju korjenita preispitivanja i […]
Zlo – Religije na različit način tumače njegovo poreklo i izvore. U grčko-rimskim polimonističkim religijama i budizmu ne postoji jedna personifikacija zla, već više njih, baš kao i bogova. Drevne monističke religije, one koje su prihvatale jedan božanski princip, imale su bogove protivrečnih etičkih svojstava koji su u večitoj borbi. Etička ambivalentnost ispoljavala se unutar […]
Okeansko osećanje, zajedno sa metaforom “osećanje večnog”, prvi je upotrebio Romen Rolan 1927. godine, u prepisci sa Frojdom posvećenoj religijskom iskustvu. Frojd se osvrće na tu temu u prvoj glavi svog dela Nelagodnost u kulturi (Das Unbehagen in der Kultur). On sužava okeansko osećanje na osećanje neraskidivog jedinstva sa svetom, primenjujući nekoliko psihoanalitičkih klišea, pre svega pretpostavku […]
Frojd je napisao nekoliko desetina stranica u kojima je pokušao dokučiti poruku umetnika koji su drugi drugačije tumačili.
Jung – čovek koji je vratio simbole Nesumnjivo je zasluga Junga što je u jednom grubom materijalističkom vremenu, kao što je naše, ponovno ukazao na dubine čovjeka i smisao ljudskog postojanja i izašao ususret neutaživoj čežnji ljudskog bića k individualnom razvoju i k Cjelini. Karl Gustav Jung: psihoanalitičar, čovjek za kojeg psiha predstavlja duboku realnost, […]
U Frojdovoj knjizi Dosetka i njen odnos prema nesvesnom direktno je apostrofiran fenomen uštede psihičke energije, kao izvor uživanja koje nam donose dosetka, komika i humor. Frojd je na studiju o dosetki bio potaknut radovima svojih savremenika u oblasti estetike, posebno Teodora Lipsa (Theodor Lipps) i Kuna Fišera (Kuno Fischer). Obrada psihologije estetskog doživljaja zahteva […]
Zašto je pisac “Lolite” mrzeo Frojda? Na jednom parčetu papira, koje datira sa početka šezdesetih godina prošlog veka, ispod naslova „Frojd“, stoji: „Otkada sam se upoznao sa njegovim delima još dvadesetih, delovao mi je pogrešno, apsurdno i vulgarno.“ Zapis je napravio čuveni pisac Vladimir Nabokov. Džefri Grin, književnik i književni kritičar, u svojoj knjizi „Freud and […]