Žan Bodrijar – smatraju ga jednim od vodećih savremenih mislilaca bez obzira na brojne zamerke koje mu izvesni filozofi i kritičari pripisuju. Originalnošću njegova briljantna zbirka eseja Simulakrumi i simulacija umnogome nadmašuje slične koje su imale za temu fenomene masovne kulture. Njegova razmišljanja zadiru u temelje ovovremenih događanja, izmenu sistema vrednosti sa kojim se menjaju i neki […]
Smrt i njeni saveznici u savremenom društvu i problemi savremenog društva u Bodrijarovoj i Žižekovoj filozofiji . 1.0. Uvod Savremeni kapitalizam u nitima sajber društva nije mnogo modifikovan od svoje prve verzije. Prvo, proizvedena roba u sebi prikriva višak vrednosti ostvaren eksploatacijom radničke klase. Cilj proizvodnje je profit, a ne zadovoljenje potreba građanstva. Drugo, sve […]
У познатом есеју о кадру секвенци Пјер Паоло Пазолини се дотиче једног од суштинских језичких, наративних, стилских и, уопште, перцептивних својстава филмске уметности: „Време кадра-секвенце као почетног и главног елемента уметности филма – то јест као бескрајне«субјективности» – увек је садашње време. Доследно томе, филмска уметност «репродукује садашње време». «Директно снимање» на телевизији је парадигматична репродукција садашњег времена, онога […]
Farenhajt 451 – (ne)mogućnost (anti)utopije Ono što predstavlja tematsko polje ovog rada jeste, sa jedne strane, film, dok je to, sa druge strane, filozofsko mišljenje. Odnos u kome stoje ova dva medija otvarajući polje ovog rada jeste takav da jedan drugog zakrivajući, zatvarajući drugog, otkrivaju se ka drugom, otkrivajući sebe i drugog. Tako da se u ovoj igri […]
Žan Bodrijar (1929–2007) jedan je od najznačajnijih i najplodnijih francuskih sociologa i teoretičara, ali i savremenih svetskih intelektualaca uopšte. U svojim ranim radovima bio je pod uticajem marksističkih ideja, mada je za razliku od sledbenika Karla Marksa prednost davao potrošnji u odnosu na proizvodnju. Usredsređen na pojavu potrošačkog društva Bodrijar u svojim prvim knjigama Sistem […]
Žan Bodrijar – Govor o smrti Govor o smrti tera na smeh, grčevit i opsecni smeh. Govor o seksu ne izaziva više čak ni takvu reakciju: seks je legalan, samo je smrt pornografska. Društvo koje ‘oslobađa’ seksualnost, postepeno je zamenjuje smrću u funkciji tajnog rituala i osnovne zabrane. U prethodnoj, religioznoj fazi, smrt je obelodanjena […]