Hedi Lamar -Pretpostavljam da sam došla sa druge planete 

Čak je i Đenka u “Maratoncima” objašnjavao Kristini i Mirku, prikazujući im scene iz češkog filma “Ekstaza”, da se Hedi proslavila tako što se skinula gola. Međutim, zahvaljujući njenom blistavom umu načinjen je proboj na polju vojne tehnologije i otvoren put sredstvima savremene komunikacije.

Nesvakidašnji život glumice rođene u Austriji koja je živela 86 godina, bila majka troje dece, snimila preko 30 filmova i imala šest brakova, tema je dokumentarca “Seks bomba: Priča o Hedi Lamar” (Bombshell: the Hedy Lamarr Story) Aleksandre Din koji je producirala Suzan Sarandon. On prati karijeru mlade Eve Marije Hedvig Kizler od detinjstva u predratnom Beču i bekstva od prvog bogatog muža, putovanje preko Pariza do Londona i, konačno, do Los Anđelesa i Holivuda, gde je postala zvezda. Međutim, u središtu filma, ispričanog kroz arhivske snimke i intervjue sa Hedinom decom, otkrivaju se malo poznati detalji iz njenog života uspešnog pronalazača.

U filmu čujemo i ličnu priču Lamarove preko do sada nepoznatih traka snimljenih tokom intervjua za magazin “Forbs” 1990, deset godina pre smrti, kada je već živela povučeno od sveta.

– Izumi su za mene laka stvar. Pretpostavljam da sam došla sa druge planete – rekla je novinaru.

Glumačku karijeru Hedi Lamar započela je u pozorištu u Austriji, a onda pohađala i uglednu berlinsku glumačku akademiju koju je vodio Maks Rajnhart. Ćerka bečkog direktora banke talentovana za tehnologiju, Lamarova je odrastala u umetničkoj jevrejskoj četvrti grada. Sa 19 je dobila ulogu koja joj je donela doživotnu “ozloglašenost”, pojavivši se naga u (najverovatnije) prvoj filmskoj sceni simuliranog ženskog orgazma u češkoj “Ekstazi” 1933, ulozi koju je papa Pije XI lično anatemisao. Iste godine udala se za Fridriha Mandla, trećeg najbogatijeg Austrijanca, trgovca oružjem i proizvođača municije, koji je sklapao poslove sa Hitlerom i Musolinijem.

Pošto je Fridrih bio vrlo posesivan muž, zabranio je Hedi da glumi i nije se odvajao od nje, pa ju je vodio i na poslovne sastanke. Hedi je tamo pažljivo slušala naučnike koji su radili na razvoju novog oružja i novih telekomunikacija. Od njega je pobegla 1937, prvo u Pariz, gde je Luj B. Majer tražio nove glumice. Naterao ju je da promeni ime u Hedi Lamar i 1938. poveo sa sobom u Holivud gde ju je promovisao kao najlepšu ženu na svetu. Iste godine postala je zvezda zahvaljujući filmu “Alžir” (1938) Čarlsa Bojera. Neki će je najviše pamtiti po seksi ulozi dvolične Dilajle u biblijskom blokbasteru Samson i Dalila” (1949) Sesila Demila ili crtanom filmu o Snežani za čiji lik je Volt Dizni koristio upravo njeno lice.

Ona se, pak, često žalila na opsednutost Holivuda izgledom, što je smatrala površnim:

– Mislim da je mozak ljudi daleko zanimljiviji od njihovih tela – govorila je.

Uprkos tome, njene uloge su nepogrešivo bile zasnivane upravo na lepoti i pružale su joj ograničen prostor da se glumački izrazi. Džordž Sanders, jedan od njenih kolega, rekao je jednom da je Lamarova bila “toliko lepa da su svi prestali da govore kada bi ušetala u prostoriju”.

Sve do sada udeo Hedi Lamar u razvoju onoga što je nazivala “preskakanjem frekvencije” (frequency hopping) ostao je mahom nepoznat deo holivdskih kurioziteta. Međutim, kako filmsku industriju sve više potresaju optužbe za ukorenjeni seksizam, Suzan Sarandon i Aleksandra Din veruju da će njen talenat naučnice konačno biti prepoznat i uvažen.

– Htela sam da prodam svoju priču… jer je tako neverovatna. Sasvim suprotna od onoga šta ljudi misle – rekla je Lamarova na početku pomenutog intervjua.

Njeno interesovanje za radio-veze je bilo podstaknuto izbijanjem Drugog svetskog rata kada su Japanci i Nemci uspevali da skrenu s puta daljinski navođena torpeda jer bi lako otkrivali frekvencije preko kojih se njima upravljalo. Inspirisana načinom na koji funkcioniše klavir, ona se zapitala zašto se frekvencija sa koje se upravlja torpedom ne bi stalno menjala, kao što se na klaviru stalno menja frekvencija tonova. Tokom leta 1940. počela je da radi sa komšijom, avangardnim kompozitorom i pijanistom Džordžom Antejlom, na izumu telekomunikacija proširenog spektra kojim je signal prenošen mnogo širim opsegom. Taj izum imao je mehanizam sličan cilindru unutar pijanole, samosvirajućeg klavira, kojim su sinhronizovane promene između 88 frekvencija (što je standardni broj klavirskih dirki). Ovaj patent za “tajni komunikacioni sistem” za daljinski navođena torpeda podneli su 10. juna 1941. Nacionalnom savetu izumitelja. Odobren je godinu dana kasnije.

Iako ova ideja nije bila sasvim nova, budući da su nemački inženjeri dobili patente za sličan rad 1939. i 1940, američka mornarica je patent Lamarove i Antejla označila za državnu tajnu. U to vreme patent je bio ispred svog vremena i pošto nije bilo tehničkih uslova da se ugradi u torpeda, pao je u zaborav. Pola veka kasnije, kada je projektovana digitalna mreža mobilne telefonije, izum Hedi Lamar je omogućio realizaciju prenosa signala u takozvanom proširenom spektru. On je postao sastavni deo GPS-a, vajfaja (wi-fi) i blututa (bluetooth). Danas možemo reći da je Hedi bila pionir bežičnih komunikacija i da se proizvodi koji koriste njen patent nalaze u svakoj kući. Tek 1998. Lamarova i Antejl nagrađeni su odlikovanjem Fondacije elektronske granice (Electronic Frontier Fondation).

Osim ovoga, Lamarova je izumela i kocke “bujona” koje su pretvarale vodu u koka-kolu i tehniku zatezanja kože zasnovane na principima harmonike.

Glumica, koja je jednom rekla da je njeno lice njena nesreća i maska koju ne može da skine, sada će možda steći dodatna posthumna priznanja kao pronalazač. Ipak, neki su tu nepravdu već ispravili. U Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji njen rođendan, 9. novembar, obeležava se kao Dan pronalazača.

Miona Kovačević 

Blic online

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Društvo, Film, Hedi Lamar, Nauka, pronalazaštvo