Kanudovo shvatanje specifičnosti filmske umetnosti Ričoto Kanudo (1879 – 1923) francusko-italijanski sineasta, u filmskoj teoriji smatra se tvorcem prvog ozbiljnog teorijskog teksta, u kojem je filmsku umetnost nazvao sedmom. U tom nazivu, koji je do danas u upotrebi, krije se jedna od specifičnosti Kanudovog shvatanja filmske umetnosti, o kojem je pisao te 1911. godine, ali […]
Архетип у светом (праобраз) је један од видова тајанственог смисла у Светом Писму. Идентификује се са прасликом у личностима, догађајима, светим стварима дејствима Старог завета у односу на оно што се у Новом завету односи на Христа и цркву коју је основао. Тако се казивање о Исаку тумачи као архетип Христа и Његове цркве; патње […]
Koliko je renesansa bila novo rođenje? Oni koji istoriju posmatraju dramatično i vide samo velike svetlosti i duboke senke, gledaju u renesansi slavno vraćanje čovečanstvu one estetske svesti koju je asketski srednji vek bio ugušio. Za njih Petrarka, “Prvi moderni čovek”, stoji kao glasnik svetlosti nasuprot svetom Avgustinu, “uzoru srednjeg veka” koji je stajao na […]
Густав Климт, III део: Пољубац Да не би зависио од наруџби државе, Климт се посветио сликању портрета дама из бечког друштва с почетка 20 века. Важио је за омиљеног портретисту. Умешни сликар успевао је да портретима да тражено достојанство, а да притом слика Ерос. Наручиоци портрета били су задовољни, јер лепота жене никада није била […]
Eutimija ili o umetnosti čitanja – Od Kvintilijana do današnjih dana nailazimo na različite definicije čitanja. Emil Anrio primećuje da čitati znači dodavati drugog sebi. Za Pola Rikera čin čitanja jeste način zadobijanja sveta i jedan od vidova (samo)oblikovanja sopstva. Za Emanuela Levinasa, ljudsko biće nije sâmo u svetu, nije sâmo in–der–Welt–Sein (bivstvovanje–u–svetu) već je […]
Латентна програмност (апсолутне) музике ”Музика је све што се чује, а са намером да се чује музика.” Л. Берио Овом реченицом Лућано Берио, један од најзначајнијих композитора савременог доба, покушaо је да дефинише музику. О томе како је настала музика не знамо ништа више него што знамо како је настао говор, али ако ову филозофску […]
Od gulaš komunizma do virtualnog kapitalizma u filmu ”Taxidermia” Režija: György Pálfi Godina: 2006. Trajanje: 91 min Uloge: Csaba Czene, Trócsányi Gergõ, Stanczel Adél, Gábor Máté, Marc Bischoff . Da li je film isključivo vizuelna umetnost? Imaju li slike, ma kako inventivne bile, moć da prenesu poruku, ili su već i same […]
Rudolf Štajner Suština umetnosti Jednom u praiskonu Pristupi nebeskom duhu Duh zemaljski I usrdno reče: Znam da govorim Sa ljudskim duhom; Ipak i onu mi reč Molim te daj, Kojom zbori Srce sveta, ljudskom srcu. Dobri nebeski duh dade tad Zemaljskom duhu: Umetnost. Štajner: „Wahrspruchswote“. Pred nama se pruža široka, snegom pokrivena ravan; pojedine […]