Филм Тима Бартона за вечиту децу

Пре него што одете у биоскоп да гледате „Дом госпођице Перегрин за чудновату децу“, позовите праву особу да вам прави друштво. Пожељно је да та особа буде љубитељ стваралаштва Тима Бартона, да обожава готику и страву, да у фаталној Еви Грин види свог ненадмашног идола, а поврх свега да буде тако детињаста па да у једном тренутку делује као наивна девојчица, а у другом се претвори у разљућену звер. Нешто слично као Клер, једно од чудновате деце. У таквом друштву и сами ћете помислити да сте штићеник госпођице Алме Перегрин. Кажем из личног искуства, али толико о томе, осврнимо се конкретно на филм.

О самој радњи не треба много говорити да се не би будућим гледаоцима покварио ужитак, па је довољно рећи да један дечак, након мистериозне смрти свог деде, а пратећи трагове дединих порука, долази на острво где проналази усамљену кућу пуну деце од којих свако поседује неку несвакидашњу моћ. Иако на први поглед изгледа као да се деца забављају и уживају у неком свом свету, временом се открива да није све тако идилично, јер деци и њиховој неговатељици госпођици Перегрин прети велика опасност. Пошто је једини који може да им помогне, дечак се нађе у недоумици: да се вратити родитељима, обичном свету и унапред испланираном мирном животу, или се упустити у неизвесну авантуру и помоћи незаштићеној деци у борби са негативцима – такозваним шупљоглавима.

Ако кажемо да, поред поменуте и по многима непревазиђене Еве Грин, играју и Самјуел Л. Џексон, Руперт Еверет, Џуди Денч – то би био још један разлог више да се филм погледа. Квалитет гарантују и звучна имена сценаристкиње Џејн Голдман и редитеља Тима Бартона, као и чињеница да је филмска адаптација настала према чувеном роману Рансома Ригса.

Шта нам, дакле, ново Бартоново остварење поручује, да ли је то само обична фантастика или се ту скрива неко дубље значење?

Пре свега, филм нас учи да на свету постоје три врсте људи:

1) ОБИЧНИ;

2) ЧУДНОВАТИ;

3) ШУПЉОГЛАВИ, скраћено ШУПЉИ.

.

Није тешко погодити да су најбројнији обични људи, то су они који су једноставно такви какви су, ту су где јесу, не сањаре о недостижним идеалима, немају претераних амбиција, препустили су се једноличном животу и то уопште не сматрају неким недостатком.

Чудновати су у мањини, али су зато упадљиви и често су у опасности кад су сами у свету обичних, дешава се да буду и осуђени због своје чудноватости, временом постају и несигурни у своју јединственост, али кад пронађу себи сличне и удруже се са њима, тад коначно постају непоколебљиви и неуништиви. Зато је било потребно створити једну усамљену кућу где би чудновати могли нормално да живе а да од обичног света не буду свакодневно осуђивани. Тај њихов изолован свет има душу и није случајно што се чуварка зове Алма.

Има у томе и извесне утопије, али видећемо да чак и на таквом идиличном месту вреба опаснот од шупљоглавих створења, који су прича за себе. Они нису хтели да се задовоље тиме што су чудновати, него су хтели нешто више – да буду физички бесмртни. Међутим, та жеља за бесмртношћу окренула се против њих самих, претворили су се у монструме и сада се хране чудноватом децом.

Већ је и на први поглед јасно симболично значење које се тако неодољиво намеће.

Док бисмо у чудноватој деци могли препознати занесене уметничке душе, маштаре и идеалисте који су у очима већине често сматрани чудацима, дотле у шупљоглавима видимо завидне и сујетне људе који су се некада суновратили преценивши сопствене могућности, па сада обесхрабрују и спречавају свакога ко покуша да оствари своје снове. Шупљоглави желе физичку бесмртност јер никада неће моћи да схвате нити да се задовоље духовном бесмртношћу, која је чудноватима била и остала највиши идеал. Шупљоглави очигледно немају ничега ни у глави ни у срцу, али су зато савршено лицемерни, камелеонски се уклапају у свакидашњицу, без проблема се прерушавају у обичне људе, но опет им је пропао дан ако нису начинили бар неко зло чудноватима. Да ли је заиста тако и у стварном животу, одговор се сам од себе намеће.

Тешко је опстати као чудноват и сачувати душу у свету обичних и шупљоглавих, али то је пут који мора да пређе свако ко се бар мало издваја и разликује од средине, свако ко је спреман да свој дар чудноватости прихвати не само као предност, него и као проклетство с којим ће се носити све до оног дана када буде остварио своје снове и пожелео да тај дан заувек траје. А госпођица Перегрин ће нам показати да се време заиста може зауставити!

Не треба се строго држати наслова па помислити како је овај филм намењен само деци. Са друге стране, не може се рећи да је намењен баш свима, већ првенствено одраслима који се још увек нису одрекли својих давнашњих снова, одраслима који и даље не желе да одрасту до краја, одраслима који и даље у себи скривају ум маштовитог детета.

Иако у појединим сценама има страве и ужаса тако карактеристичних Тиму Бартону, то је ипак сведено на меру коју могу поднети и гледаоци који нису велики љубитељи овог редитеља и овог жанра.

Имали смо среће да су се из света обичних издвојила, пронашла и удружила вечита маштовита деца Тим Бартон, Џејн Голдман и Ева Грин, па су још била тако добра и послушна да нам подаре двочасовну магију како би подсетили колико се у свакоме од нас крије чудновато дете, а да тога често ни сами нисмо свесни па се утапамо у безлични свет обичних верујући да не поседујемо ништа што нас издваја од осталих.

Остани чудноват – мото је рекламне кампање филма.

Остани другачији, једниствен и само свој, не скривај ватру која у теби тиња, не стој на земљи обема ногама ако се осећаш као да си окован, искористи своју натприродну снагу у племените сврхе, скрени пажњу на себе да не будеш више невидљив, не стиди се да са другима поделиш своје снове, буди љупка девојчица али покажи зубе шупљоглавима!

Досегни савршенство којем одувек стремиш и потруди се да тај моменат и осећај што дуже трају, врати и време уназад, одшетај у другу епоху, свако ко је чудноват то може…

Да не одајем ипак до краја тајне које тако вешто скрива стара кућа, може их открити и неко ко не треба, па би госпођица Перегрин и њени штићеници били у опасности…

За ПУЛСЕ Душан Милијић

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Tim Barton, Душан Милијић