Jadi starog gubitnika (Prikaz filma “Herojski gubitnici”)

U noći kada se sudare velika kiša (voda) i eksplozija (vatra), finale filma „Herojski gubitnici“ donosi karnevalsku zamenu uloga niščih sa bogatim pojedincem. Preraspodela otetog plena dovoljna je da svakoga od junaka obezbedi do kraja života.

(spoiler alert!)

Termin junak ovde se lako može uzeti doslovno, ili pak zameniti rečju heroj. Naime, grupa saboraca koja odlučuje da uzme pravdu u svoje ruke okupljena je oko ideje čoveka kao sposobnog da nakon dugog trpljenja izadje iz svog referentnog sistema vrednosti i tim prestupom uzme od života tačno onoliko koliko mu pripada. Heroji prelaze nekoliko obaveznih prepreka (onesposobljavanje alarma, prekid električnog napajanja, proboj metalnih vrata sefa…) čime je ispoštovan arhetipski minimum teškoća i podvig učinjen validnim. Za sebe zadržavaju tačno koliko im je ostalo na zamrznutom bankovnom računu, a što je nakon nastale ekonomske krize u Argentini i malverzacija advokata Fortunata završilo u njegovom privatnom sefu. Ove mere drže se do kraja, iako dolaze u posed mnogo većeg novca, zbog čega se postavlja pitanje – može li pojedinac koji je naviknut da poštuje pravila ipak doživeti suštinsku anarhističku promenu? Dosledni u poštovanju pravila i nakon moralnog posrnuća, naglašavaju li junaci jasan spoljašnji karakter promene? Iako im je uskraćeno mnogo više od novca, zašto se zadržavaju na vraćanju ovog najlakse naplativog od svih dugova?

Lični gubitak svakog od likova mnogo je veći od nedostatnih dolara. Na samom početku bilo je jasno da je maksimalan iznos koji može da sakupi grupa od desetak građana, uloživši sve na čemu je radila celog života, ne može da dobaci ni do polovine iznosa potrebnog za obnovu zapuštene poljoprivredne zadruge. Takvi pojedici nemaju  pravo na snove, čak i udruženi sa sebi sličnima. Kada grupa onih koji su gubili na mnogim poljima doživi konačni finansijski slom, to postaje okidač za delanje protiv sistema.

Fermin ne gubi samo celoživotnu ušteđevinu svoje porodice, već i veru u ljude. Bankar, glavni negativac njihovih života, bio je Ferminov dugogodišnji poznanik. Nedugo nakon suočavanja sa istinom, Ferminova supruga Lidija strada u saobraćajnoj nesreći.  Gubi onu koja ga je bezuslovno volela (spremna da ga brani uzimajući pušku u ruke), izmiče mu pravo na ostvarenje njihovog zajedničkog sna, a zatim žrtvuje i godinu dana života koje provodi u patnji i izolaciji.

Braća Gomez otpremninu planiraju da ulože u otvaranje video kluba, ali takođe poklanjaju poverenje Ferminu. Pažljivom gledaocu je jasno da su uzaludni napori i kreativnost čoveka koji se bori za egzistenciju jednaki otvaranju video kluba u mestu bez ljudi. Da stvar bude simboličnija, jedini prethodni pokušaj zarade, celokupni uzgoj svinja, završio je u njihovim stomacima. Dakle, pokušaji da se stane na kraj nemaštini mogu biti dovoljni eventualno da se čovek prehrani, ne i da zadrži glavu iznad vode.

Jedan od braće Gomez se, usled teškog života, odrekao formiranja porodice. Scena u kojoj njegov brat razgovara sa suprugom, dok njega još uvek nema ko da pozove, ostavlja snažan utisak. Kada dođu do novca i nabave nove mobilne telefone, pozivaju se  međusobno. Čini se da usamljeni brat novcem ipak nije nadoknadio sve ono što mu je život uskratio.

Antonio  je prvi simbol otpora. Od samog početka priče u svojoj vulkanizerskoj radnji držao je palicu koja će kad-tad sačekati Fortunata. Vreme za njega ne igra ulogu, a sporu pravdu u koju se uzda dosledno isplaćuje kad god ima priliku. U toku sprovođenja plana osvete igra ključnu ulogu – bagerom kopa rupu u kojoj će završiti automobil protivnika, a nakon završene operacije Fortunata  umesto palice sačeka upravo slamčica sa aromom Antonijevog međunožja.

Mehaničar Rolo čitavog života nabirao je svoju zaradu u sitnim apoenima. Kada je došao pravi čas, sav svoj mukotrpni rad slaže pred Fermina dolar po dolar. Bez  šire motivacije, scena pohabanog novca, u čiju višu svrhu se uzdaju junaci i gledaoci, a on završi u privatnom sefu, dovoljna je za prželjkivanje osvete. Niz obespravljenih nastavlja se pričom ribara Medine koji je vezan  za jezero i ulov, a njegova trošna kuća često biva poplavljena. Opštinsku pomoć za selidbu isplaćuje Ferminu do poslednjeg pezosa i idealistički sve prepušta prijatelju. Nakon ekonomskog sloma u zemlji, rešen je na promenu, što čitavog života kraj jezera nije bio.

Karmen, vlasnica brodske kompanije, najizrazitiji je primer moralnog kompasa onih koji su svučeni u podređeni položaj. Ideja da ostatak novca treba dati u humanitarne svrhe je njena, a doslednost pokazuje i u postupcima prema svom sinu kome novac za popravku automobila ne daje u ruke već ga upućuje na svog radnika. Nakon ove naizgled škrte odluke, iznenađuje veliki iznos koji je spremna da da za obnovu zadruge. Karmen je uvek nosilac vrednosti, bilo kada pedagoški postupa prema sinu ili kada zapošljava braću Gomez, iako joj nisu potrebni radnici. To što je i Karmen, iako jedina materijalno obezbeđena, na strani gubitnika govori da je njen gubitak utoliko veći jer je nenadoknadiv. Ova udovica, majka problematičnog sina, bori se sa teškoćama većim od krađe.

Na drugoj strani lestvice, daleko od poslušnih i čestitih, bogati advokat Fortunato (fortuna – bogatstvo) takođe je na gubitku. Ne može da uživa u novcu, zazire od ljudi i za svakoga veruje da će ga pokrasti. On živi sam, odriče se društva i mira, a sve svoje nedostatke kompenzuje novcem. Kada ga vidimo zagledanog u žensku zadnjicu koja pleše, jasno je da čezne za ljubavlju.  Konobaru, koji mu zaklanja erotski prizor, ubacuje novac u džep, a kada se paravan skloni, u još većem zanosu prati zlatnu haljnu dok se njiše na podijumu. To što je haljina zlatna i što je i sam pogled na nju uslovljen potplaćivanjem konobara, nije nikako slučajnost.

Sin gospođe Karmen, Hernan, pobegao je sa dva miliona dolara i time preuzeo ulogu novog Fortunata. Ako je smatrao da je to ono što mu pripada nakon gubitka oca, i života od koga se lečio porocima, čime bi se mogao pravdati postupak ozloglašenog advokata? Možda baš postupkom svakog od gubitnika, ili autopoetičkom porukom filma izvučenom iz scene koju Fermin gleda u vreme rađanja strategije napada („Kako ukrasti milion“).

Fortunatov auto završava u rupi. Simbolično ostaje u  blatu ili pak samrtničkoj jami, sličnoj sefu koji je sebi upriličio, u koji je ulazio nesvestan da je upravo to ono što ga je držalo s one strane života. Dok plače i kisne, kraj razvaljenih vrata svog sefa, iz prazne jame kulja vatra promene koju ništa više ne može zaustaviti.

Planirano iskljucenje struje greškom se širi na celu trafostanicu i izaziva eksploziju ogromnih razmera. Velike promene nikad ne dolaze u tišini, pa tako i konačni slom starog biva slikovito dat u silovitom prikazu rušilačke snage potlačenih koji žele za sebe novi, bolji svet. A nije li baš jednim takvim velikim praskom započelo najvažnije poglavlje za sve nas?

Heroic Losers (Argentina, 2019.)

Originalni naziv: La odisea de los giles

Režija: Sebastián Borensztein

Scenario: Sebastián Borensztein, Eduardo Sacheri (roman “La Noche de la Usina”)

Uloge: Ricardo Darín, Luis Brandoni, Verónica Llinás

Za P.U.L.S.E Katarina Aginčić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Herojski gubitnici, Katarina Aginčić, Umetnost