Deset zapovesti postmoderne civilizacije

Održavati ljudsku populaciju ispod cifre od 500.000.000 stanovnika, u što je moguće većem ekvilibrijumu s prirodom;
Usvojiti i pridržavati se filozofije mudre reprodukcije, te podsticati raznolikost i zdrav život;
Ujediniti čovečanstvo pod jednim, novim, jezikom;
Vladati strašću, verom i tradicijom;
Štiti narode i nacije pravednim zakonima i fer sudovima;
Svakoj naciji dopustiti internu vlast, šire probleme prepustiti svetskom sudskom sistemu;
Izbegavati beznačajne zakone i nepotrebnu birokratiju;
Balans ličnih prava i društvenih obaveza;
Vrednovanje istine, lepote, ljubavi – težiti skladu s Beskonačnim;
Čovečanstvo ne sme štetiti planeti – Čuvajte prirodu – Čuvajte prirodu.

Ovako nas tvorac ovog granitnog monumenta uklesanim zapovestima uvodi u svoju viziju nekog drugog (možda postapokaliptičnog) sveta. Sveta u kome bi temelji civilizacije bili postavljeni na drugačijim osnovama. Naime, radi se o zdanju čija je svrha da uputi buduće generacije na pravila izgradnje novog društva, utemeljenog na racionalnijim principima, prirodnim zakonima, zdravijoj održivosti i boljoj društvenoj organizaciji. Onoj koja bi trebala da da dovoljno prostora razvoju nauke, ali ne po svaku cenu, ne ukoliko bi na taj način remetila sklad s prirodnim zakonima i ritmom naše planete.

Takozvani američki stonehenge nalazi se u mestu Elbert County u Sjedinjenim Državama i sastoji se od šest masivnih granitnih blokova ukupne težine od oko 110 tona, visine skoro šest metara računajući i deo ukupan pod zemljom. Jedan blok čini centralni deo građevine, oko koga su pravilno raspoređena ostala četiri zida, pažljivo orjentisana prema stranama sveta i ostalim astronomskim proporcijama, te tako označavajući i lunarni period u trajanju od 18.6 godina. Prorezi među pločama orjentisani su ka severnom zvezdanom polu (zvezda severnjača), a horizontalni prorez ukazuju na hod Sunca i njegove solsticije i ravnodnevnice. Takođe su označene i pozicije podneva tokom čitave godine, propuštajući sunčeve zrake kroz predviđene proreze. Dodatna šesta ploča postavljena je nedaleko od građevine i sadrži podatke o svrsi objekta i njegovoj istoriji. Takođe, spominje se da je zakopana i vremenska kapsula ispod ploče, ali mesta na kojima bi trebali biti naznačeni datumi kad je kapsula ukopana, i onaj kad bi se trebala otvoriti, ostavljena su prazna, tako da nije jasno da li je vremenska kapsula uopše i stavljena na predviđeno mesto pod pločom.

Zapovesti na hebrejskom jeziku i sanskritu

Na svakom od uspravnih blokova uklesana je poruka, odnosno set od deset principa, ili zapovesti, koje bi trebale da postave temelje novom civilizacijskom poretku. Svežem početku. Na svakoj strani nalazi se po verzija tih deset postulata na jednom od osam jezika – engleskom, španskom, svahili, hindi, hebrejskom, arapskom, kineskom i ruskom, raspoređenih u pravcu kretanja kazaljke na satu. Takođe, korišćena su i četiri mrtva jezika na kojima su uklesani postulati oko rubova blokova – na vavilonskom (klinasto pismo), starogrčkom, sanskritu i staroegipatskom jeziku (hijeroglifi).

Objekat je podignut, kako je na njemu naznačeno, 22 marta 1980. godine od strane nepoznatih lica koji sebe nazivaju A small group of Americans who seek the Age of Reason, ili jedne osobe koja se krije pod inicijalima R. C. Christian, a koji su uklesani u kamenu. Samo to ime daje dovoljno povoda mašti da se rasplamsa i počne igru pretpostavkama o tome ko se zaista krije iza icinicijala R. C. C, a sve uglavnom usmeravajući ka famoznom Kristijanu Rozenkrojcu (Christian Rosenkreuz), jednom od najmisterioznijoh likova u evropskoj intelektualnoj istoriji, osnivaču Društva Rozenkrojcera (Order of the Rose Cross). Možda se o Rozenkrojcu najviše zna iz dva izvora – dela velikog Rudofa Štajnera i Alhemijskom venčanju. U ovim spisima, Kristijan Rozenkrojc je opisan na veoma različite načine, ali uvek je istaknuta njegova velika skromnost i poniznost. On je apsolutno iskren u svojoj posvećenosti i spremnosti da služi. Čitaocu se prikazuje kao osoba koja, uprkos svim teškoćama, sledi svoj duhovni put. U isto vreme, on se pojavljuje kao zračeća personifikacija velikog cilja (velikog dela): uskrsnuće besmrtnog čoveka. Kristijan Rozenkrojc je inkarnacija duhovne stvarnosti, prototip čoveka koji sledi put duhovne inicijacije.

S druge strane, austrijski filozof Štajner zastupao je oblik etičkog individualizma, kome je kasnije dodao jednu eksplicitniju crtu spiritualnog. On je izveo svoju epistemologiju iz pogleda Johana V. Getea na svet, gde mišljenje predstavlja organ percepcije. Kao što oko percipira boje, tako mišljenje percipira ideje. Bio je istaknuti filozof, predavač, umetnik, dramaturg, mislilac, ezoterist i pre svega začetnik antropozofije. Osim radom na antropozofiji, Štajner se početkom druge decenije XX veka bavi i dramom, slikarstvom, arhitekturom, euritmijom, pokazujući istovremeno kako se kreativne snage mogu razviti duhovnom vizijom. Bogatom delatnošću ostavio je dubok trag u kulturi i nauci toga vremena, ali i današnjice.

A ako bi govorili o ličnostima koje su malo bolje poznate široj javnosti, tu svakako ima mesta i za Yoko Ono koja se, između ostalih, javno založila za širenje ove ideje, opisujući je kao uzbudljiv poziv na vraćanje racionalnom životu i za očuvanje prirodnog poretka planete. Ipak, većina drugih ljudi čin postavljanja ovakvog spomenika vidi, i označava, kao primer propagiranja novog svetskog poretka u senci savremenih teorija zavere.