Oнтолошка структура компјутерског програма изложена у оквирима идеја предкантовске филозофије Када говоримо о бићу, говоримо о “ономе што јесте”… међутим. То што јесте, можемо мислити идеално, платонички – као оно што јесте вечно, ванвремена, као оно што се не мења, а можемо га мислити и као биће које постоји у времену, које се мења, које […]
Da bih samo nakratko pobjegao u neprolazno carstvo vječnih ideja, od kućne izolacije, tačnije pećine doxe ili mnenja, poluistina u vidu tekstova na društvenim mrežama, te kojekakvih “stručnjaka” na raznim informativnim platformama koji kao jezive aveti napadaju sa TV uređaja iz dnevnog boravka, odlučio sam da sa čitateljstvom koje ovih dana boravi u istim pećinama […]
Obraćanje šefa tima za odnose sa javnošću sedme mutacije porodice Korona dezignirane kao SARS-COV-2, a u sklopu COVID-19 projekta UVODNO SLOVO Dobra večer svima. Naš tim je imao problema otvoriti naloge na mnogim sajtovima pa smo zamolili odgovarajuće humanoidne jedinke da se obratimo s njihovih. Svjetska zdravstvena organizacija čini sve da nas sabotira i […]
Аурелије Августин први је средњевековни, хришћански мислилац који је са својим опусом успео да се приближи филозофским системима антике. Тек се за њега може јаким аргументима тврдити да је први хрићанин који је изградио једну мисаону целину, макар према опсегу, у рангу са тоталитетима мисли које нам нуде Платон и Аристотел. Ипак, та мисаона целина […]
Такозвана западна цивилизација, по природи освајачка, грабежљива и пљачкашка, није на свом хиљадугодишњем победоносном путу имала много милости према онима на које је случајно или плански наилазила у том експанзионистичком заносу. Вероватно због неописиво високог нивоа те немилосрдности, па чак и окрутности, сумњичави критичари тог необичног и још увек недовољно објашњеног и схваћеног феномена у […]
Čovek nije biće nepromenljive i večne suštine, što će reći nema unapred određenu i fiksiranu „prirodu“. Čovek nije „slika božija“, nije (samo) biološko biće… Čovek nije samo jedan predmet među ostalim predmetima u svetu. Postoje određeni mehanizmi kao i karakteristike ljudskog bića koje su manje ili više određene i koje oblikuju čoveka i utiču na […]
Рад настоји да укаже на разлику између свесности, као стања неког система које може имати свој основ у неуробиолошким и физиолошким процесима мозга, који су његов substratum, те које је предмет Науке свести с једне стране; и свести, као принципа и основа субјективности, субјекта у смислу Ја и нужне форме свести уопште, као предмет Логике […]
Проблематика филозофске антропологије о појму човека у савременом добу поприма потпуно нове, далеко шире и продубљеније оквире – то антропологији дају сазнања савремених природних наука о човековом пореклу, почетак посматрања човека и из других сфера, попут етнолошке, културне или психолошке, али и темељност савремених филозофских рефлексија о појму човека. Он престаје бити саморазумљиво, а затим […]