Најбољи албуми 2023. godine

Најбољи албуми 2023. godine

Пред вама је избор најбољих 30 албума у 2023. Као и увек – предност је дата остварењима са високом уметничком вредношћу, а не обавезно онима са великим бројем хитова. Првих 10 је рангирано, места између 11 и 20, као и 21 и 30 нису. Албуми уживо и компилације овде нису узимани у обзир.

 

1. Мånesin “Rush!”

 

Догађај године. Албум на коме је све обједињено, на најбољи могући начин за 2023: фуриозни рокенрол, гламурозна поп стилизација, бескомпромисан став. Слушајући га, повероваћете да музика и даље може бити жива.

И док кратке и изазовне песме промичу као на текућој траци, постаје нам јасно зашто је ово бенд који је највише узнемирио духове током прошле године – зато што није припадао владајућој колотечини поп-данце-трап матрице. Ово је иступ који ревалоризује рокенрол као чин у јавној сфери, те је први Мåнескин албум са дистрибуцијом широм света – дефинитивно најважнија ствар која се десила прошле године (нећете то прочитати нигде у англосаксонској штампи, али хоћете овде). Буктиња тинејџерских емоција која је одувек горела у срцу рокенрола, овде гори вечним пламеном. Не дајте се збунити – глам rock је поново популаран, и то је најбоља вест!

 

2. PJ Harvey “I Inside the Оld Year Dying”

 

Уметничко постигнуће године. Овај дирљиви аутобиографски албум описује одрастање једне девојке кроз своје фантазије – у каријери ПЈ Harvey која обилује храбрим потезима, овај је један од њених најхрабријих, јер је сучељава са самом собом.

Чињеница да је ПЈ Harvey, као алтернативна икона, утемељила своје ново дело у традицији енглеског фолка, најстарије тамошње популарне форме музике, само показује да су нам за болести које су захватиле овај свет неопходни прадавни лекови и прастаре мудрости. Али, потпуно исцељење ће захтевати окретање себи и тотално преиспитивање. Непорециво велико ауторско дело, у свој својој грандиозној вилинској херметичности и потеској загонетности.

 

3. Pетеr Gabriel “I/О”

Изненађење године. “Колико тога је још стварно?” пита се Габриел у једном стиху ударне песме “Паноптиком”, на повратничком албуму који се чекао двадесет година. Нико то више не зна, али је Петер бар директан у постављању овог кључног питања нашег доба. Одговори се пружају на преко два сата епских песама које славе живот и све његове промене, подељене на “светле” и “тамне” миксеве истих 12 мелодија – описујући тако његову цикличност.

Овај пројекат, на коме је рађено од 1995, у себи сакупља иновативна искуства аrt-rock-a претходних деценија, пре свега BowieaЕноа и самог Gabriela. Али, постоји нешто ванредно човекољубиво и исконски мудро у његовој најновијој плочи, што је чини ванвременском појавом мимо свих категорија. Дупли албум који се само једном у животу прави, јер га заокружује.

 

4. Аnohni “My Back Was а Bridge for You то Cross”

 

Потез године. Протестни соул са ангажованом поруком каквог је одавно неко требао да срочи. Ослобођење сексуалности од дотрајалих, окошталих дефиниција – обележје је нашег доба. Судбина trensgender особа, често трагична, само је најдрастичнија људска драма на том фронту, коју тек сад јасно видимо. Хуманистички ангажована у откривању бола ових истинских отпадника по судбини, плоча плени топлином какве одавно нема у музици. Храброст Аnohni да се одрекне сувишних артистичких експеримената и сними овако директан, отворен, а ипак високо стилизован поп албум, доноси јој сва признања.

 

5. Kylie Minоgуе “Tension”

 

Хедонистички исказ године. Стрејт pop-dance плоча са неколико хитова који су постали културне чињенице (“Падам Падам” и насловна нумера). Kylie нам се овде указује као класична дива у верзији за 21. век. Она је истовремено супер-хероина и рањива личност, уме да ужива на плесном подијуму до јутра, али је и мајстор преживљавања романтичних бродолома: дакле, дефиниција савремене жене. Остаје нам само да је пратимо кроз све њене авантуре из вечне дискотеке! Нико се не буни!

 

6. Wilco “Cоуsin”

 

Jeff Tweedy је један од најбољих аутора уметничке рок музике нашег доба. Албум “Cousin” чини пар са прошлогодишњим “Cryel Country”, и на софистициран начин описује пропаст америчког начина живота, непретенциозним и једноставним речима у којима се крије толико пуно емотивних истина, да не можете а да се не запитате да ли је све то дозвољено рећи? Зар је истина тако очигледна и страшна? Као велики песник са гитаром, Jeff и његови верни Wilco су ту да нам све нежно и по реду објасне, уписујући још једно своје мало ремек-дело у пантеон алтернативне културе.

 

7. Lana Del Rey “Did You Know that There’s а Tunnel Under Оcean Blvd”

Не можемо се отети утиску да Лана Дел Rey из године у године потврђује да је велики аутор нашег доба и особена уметничка персона, само да би је циници који владају индустријом забаве опет пренебрегли кад се деле разне годишње награде. Ипак, помињу је све млађе колегинице као велики узор, без кога не би било ни њих, чиме је правда донекле задовољена. Као велики мајстор сецирања испразности савременог живота, Лана Дел Rey овде успева да смелим камерним музичким решењима надмаши себе, откривајући нове слојеве људске егзистенцијалне поражености.

 

8. Roisin Murphy “Hiт Parade”

 

Коначно: аrt-dance-pop-поп албум кога је Роисин обећавала још од одласка из Молоко! Њен највећи комерцијални и уметнички успех, настао је у сарадњи са немачким DJ Козеом, који је нашао праву формулу. Високо-дизајнирани плесни соул средњег темпа, даје стабилну платформу на којој се њен јединствени глас и појава “већа од живота”, још више истичу него у откаченим експериментима какве је раније знала да потпише. Највећа реконструкција неке каријере ове године!

 

9. Sigur Rós „ATTA“

 

Апокалиптични звучни пејзажи исландске групе, сачињени од инструменталних и вокалних апстракција које описују емотивно згаснуће на глобалном нивоу, на тако убедљив и филмичан начин да после не можете мирно да спавате. Њихове химне директно вас дотичу у срце, од њих нема одбране, и знате да на свој зачудан начин говоре истину и без речи. Никад рок музика није била ближе артистичким достигнућима класике, те није никакво чудо да су Sigur Rós на промотивну турнеју кренули праћени пуним оркестром у коме наступа 41 музичар – другачије није ни могуће интерпретирати сву изазовну слојевитост ових композиција.

 

10. Queens оf the Sтоnе Аgе “In Тimes New Rомаn”

 

Arty-rock’nroll одавно није звучао овако дивље. Дуга сенка Давида Bowieja и албума “Хероес” протеже се сваком песмом коју потписују Јосх Homme и другови, овде спремни на све. Прокламујући пад Америке налик старом Риму, QOTSA се хватају из свог угла у коштац са основним проблемом данашњег света: мениџментом истине. Наиме, нико више не говори истину, нити то намерава – и тиме се сви поносе. Ко ће то боље да нам саопшти него један од последњих аутентичних рок идола.

11-20

Оlivia Rodrigo “Guts”

Boygenius „Boygenius“

Lankum “False Lankum”

Bar Italia “Tracey Denim” 

Yo Lа Теngо “This Stupid World“ 

The Rolling Stones “Hackney Diamonds”

Fоо Fighters „Byt Here We Аrе“

Metallica “72 Seasons” 

21-30

Caroline Polachek “ДDesire, I  Want то Тurn You“

Jessie Ware „That! Fееls Good!“

Јung Kook „Goldenн“

Blur „The Ballad оf Darren“

Iggy Pоp “Every Loser“

Кинг Кrule „Space Heavy“

Grian Chatten „Chaos Fор The Fly“

The Муrder Cаpital „Gigi’s Recovery“

Феист „Мултитудес“

Swans „The Beggar“ 

 

Dragan Ambrozić

Izvor: Nova S

Pratite diskusiju na ovu temu
Obavesti me
guest

0 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
View all comments