Nostalgični svet Vesa Andersona – Ne morate nužno pripadati hipsterskoj supkulturi da biste voleli filmove ovog američkog režisera. Dovoljno je da imate osećaj za lepo i da se beznadežno zaljubljujete u male priče malih ljudi koji nas samo podsećaju da se, iako smo postali robovi rutine, i ne razlikujemo toliko od njih. Ves Anderson je, neki bi rekli, majstor nostalgije, ali specifične nostalgije – nostalgije za nečim što nikada nismo ni imali. Možda bi neprevodiva portugalska reč saudade najbolje opisala ono što ovaj četrdesetšestogodišnji reditelj budi u svakome.

Anderson donosi na indi filmsku scenu nešto specifično i poklanja nam mnogo više od filma – tople priče idiličnih enterijera i autsajdera koji još veruju u ljudsku dobrotu i ljubaznost i koji, uprkos svemu, preživljavaju, ali kojima je ipak potrebna pomoć. Njegovi filmovi su istovremeno obojeni cinizmom, sarkastični i sentimentalni. Ukoliko bi se pravio recept za Andersonove filmove, glavni sastojci bi svakako bili karakteristične palete boja, natpisi istih fontova, korice knjiga koje nas uvode u priču, simetrični predmeti, određena forma dijaloga, sposobnost da čudne ljubavne scene ispadnu neodoljive, avanture kojima prethodi temeljna priprema, osmišljavanje sopstvene realnosti i otkrivanje onoga što je najvažnije u životu i, ništa manje bitna, odlična glumačka postava (koja je maltene ista u svakom filmu, ali i pored toga, svako ostvarenje donosi nešto novo). Sâm Anderson je izjavio da je to način na koji on voli da radi, iako je nebrojeno puta razmišljao da promeni pristup. Voli da pravi filmove u kojima je stvarnost izmišljena i da pruži publici priliku da ode na mesta koja je oduvek želela da poseti. Svet Vesa Andersona je sačinjen od bezbrojnih detalja. Priča ne postoji bez konflikta, a uobičajeno je da se njegovi likovi osećaju usamljeno i zarobljeno.

.

Vodič kroz filmove

Bottle Rocket (1996)

Andersonov debi u kome tek pronalazi sebe i ujedno film koji sadrži najmanje gore navedenih sastojaka i jedini u kom nema Bila Mareja (ukoliko ne računamo kratki film „Hotel Chevalier“). U ovoj kriminalističkoj komediji koja govori o prijateljstvu glavne uloge poverene su braći Ovenu i Luku Vilsonu.

Ovo je mali film velikog šarma u kome se tek naziru elementi koji će kasnije postati rediteljev zaštitni znak. Iako je doživeo komercijalni neuspeh, privukao je pažnju kritike..

Rushmore (1998)

Džejson Švarcman tumači ulogu petnaestogodišnjeg Maksa Fišera. Maks je zaljubljen u profesorku i loš je đak sa previše vannastavnih aktivnosti, koje se uglavnom sastoje iz pisanja scenarija za živopisne školske predstave. Živi u sopstvenom svetu, ubeđen da je sve što učini na mestu (iako to nikako nije). Često laže kako bi predstavio sebe u boljem svetlu, a kada ga Herman, lik koga tumači Bil Marej, upita u čemu je njegova tajna i zašto izgleda kao da je sve već prokljuvio u životu, on odgovara da treba naći ono što volimo i raditi to do kraja života (za njega je to pohađanje škole Rašmor).

Film koji nas vraća u školske dane i podseća na prve ljubavi, ali i prva suočavanja sa surovim svetom odraslih kome nekad prerano želimo da se priključimo, često sa posledicama.

.

The Royal Tenenbaums (2001)

Mogli bismo reći da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da je svaka luda porodica luda na svoj način. Osim što je nominovan za Oskara za najbolji scenario, ono što posebno izdvaja ovaj film jeste i odlična muzika. Instrumental pesme „Hey Jude“ Bitlsa uvodi nas u ovu bajkovitu priču o porodici u kojoj, na početku genijalna deca, Čez, Riči i Margo, kasnije prave haos od sopstvenih života, čemu je doprineo i razvod njihovih roditelja, Rojala i Etelin.

Susrećemo se sa zanimljivom kućom u kojoj sada već odrasla i donekle depresivna deca Tenenbaumovih pronalaze utehu. Fantastični enterijer doprinosi emocijama pa ćemo tako videti idilični šator u kome bi svako želeo da provede noć i sluša gramofonske ploče, plakar koji je namenjen samo za društvene igre, krov sa koga se pruža divan pogled na grad i sobe prepune knjiga.

Likovi su ekscentrični, svako ima svoj poseban modni stil, pa izgledaju kao da nisu iz istog filma. Ne razumeju jedni druge, a često ni sami sebe. Do izražaja možda najviše dolazi Gvinet Paltrou koja tumači ulogu misteriozne Margo.

.

The Life Aquatic with Steve Zissou (2004)

Verovatno su najveće iznenađenje u ovom filmu obrade pesama Dejvida Bouvija i to ni manje ni više nego na portugalskom (mada se na početku filma može čuti i originalna verzija pesme „Life on Mars?“ i na samom kraju „Queen Bitch“).

Ves Anderson je pronašao inspiraciju za ovaj film u avanturama svog junaka iz detinjstva, okeanografa Žaka Kostoa. Ideju je dobio dok je posmatrao radove na unutrašnjosti prepolovljenog broda. Ovo je i prvi put da sarađuje sa Romanom Kopolom. Glavna uloga je poverena Bilu Mareju, koji tumači ulogu kapetana broda. On plovi morima i snima dokumentarce. Njegov lik je večiti glumac u sopstvenom životu koji ne ume da bude otac, ali ovde se ne radi samo o plovidbi morima i pokušaju da se prebrodi kriza srednjih godina (ili neka druga, kad su Andersonovi likovi u pitanju). Gledanje ovog filma budi želju da se priključimo posadi, budemo na tom brodu i doživimo predivni sklad jarko žute, crvene i plave, ali i akciju u obračunu protiv pirata i da se upustimo u potragu za ajkulom koja izgleda poput morskog jaguara.

Jedna zanimljiva činjenica: ideja za uniforme posade preuzeta je iz serije „Zvezdane staze“.

Na početku je primio loše kritike, ali ovaj film ostaje divan. Iako često prikazuje smrt, Andersonovi filmovi u svojoj srži nisu morbidni, jednostavno ne mogu to biti pored humora i apsurdnosti njegove stvarnosti.

.

Hotel Chevalier (2007)

Ovaj trinaestominutni film predstavlja prolog Andersonovog ostvarenja iz iste godine – „The Darjeeling Limited“. Džejson Švarcman i Natali Portman su ljubavnici koji se ponovo sreću u sobi pariskog hotela. Ova kratka priča je pomalo srceparajuća, andersonovski neodoljiva, ali i erotična. Jarko žuta posteljina i nešto tamniji bade mantili upadaju u oči i kontrastiraju sivilu arhitekture, a sve je prožeto nostalgičnom melodijom pesme „Where Do You Go To (My Lovely)?“ Pitera Saršteta koja dodatno dočarava atmosferu večeri u Parizu.

.

The Darjeeling Limited (2007)

Sve počinje, gle iznenađenja, Bilom Marejem, koji bezuspešno pokušava da sustigne voz. Kako je Ves Anderson u pitanju, tu sigurno ima neke simbolike. Ono što nije uspelo Mareju, uspeva novom licu u glumačkoj postavi – Ejdrijenu Brodiju.

Tri otuđena brata, Frensis (Oven Vilson), Piter (Brodi) i Džek (Džejson Švarcman), susreću se godinu dana nakon očeve smrti kako bi se upustili na putovanje vozom kroz Indiju sa namerom da stupe u kontakt sa majkom. Dok je najstariji brat Frensis najviše otvoren i želi da popravi porodične odnose, Piter pokušava da se nosi sa ženinom trudnoćom, a Džek da preboli bivšu ljubav („Hotel Chevalier“). Možda nisu blizu otkrivanja smisla života, ali Indija je svakako dobro mesto za novi početak.

Ovo je opet Anderson sa komplikovanim porodičnim odnosima, nerazumevanjem i otuđenjem, ali egzotičniji i sa možda nešto težom pričom. Uz odličnu muziku u pozadini i atmosferu drugačije kulture postavlja se pitanje da li bi braća bili prijatelji da nisu bili „suđeni“ jedni drugima rođenjem.

.

Fantastic Mr. Fox (2009)

Animirani film adaptacija je istoimenog romana za decu Roalda Dala, ali to ne znači da je namenjen samo mlađoj publici, naprotiv. Džordž Kluni i Meril Strip (ili bar njihovi glasovi) su na čelu postave, a pridružio im se i sâm reditelj. Anderson koristi stop-motion tehniku za ovu, moglo bi se reći, modernu basnu koja obrađuje večitu temu borbe između dobra i zla, životinja i ljudi, prirode i tehnologije.

Ukratko: neodoljivo, šarmantno, beskrajno zabavno i očaravajuće, za ljubitelje lisica, ali i drugih divljih životinja. Ovaj film nas uči da bez naših prelepih razlika ne bismo ni funkcionisali zajedno i da je podjednako divno biti drugačiji koliko i prihvaćen.

Zanimljivo je da se u jednoj sceni u pozadini čuje pesma „Love“ Nensi Adams, koja se nalazi na saundtreku Diznijevog „Robina Huda“ iz 1973. godine u kojem su glavni likovi takođe lisice.

.

Moonrise Kingdom (2012)

Osim što je otvorio Kanski festival, „Moonrise Kingdom“ je i nominovan za Oskara za najbolji scenario, a „Njujork Tajms“ ga je uvrstio u 10 najboljih filmova u 2012. Ovde se družimo sa Brusom Vilisom, Edvardom Nortonom i neverovatnom Tildom Svinton (koja se pojavljuje i u filmu „The Grand Budapest Hotel“). Priča se odvija na ostrvu, u leto 1965. godine. Dvoje dvanaestogodišnjaka se zaljubljuju i, kako su neshvaćeni, pomalo depresivni i bez prijatelja, odlučuju da pobegnu. Nekad nam i jeste samo potrebno da pobegnemo od kuće koja predstavlja stvarnost i da plešemo na plaži dok se ploča vrti na gramofonu. U njihovom malom svetu dešavaju se velike stvari. Iako su još uvek deca, oni krajnje ozbiljno shvataju ljubav, knjige i sâm život. Zagasite boje i priroda doprinose magiji i shvatamo kako je za rešenje problema nekad dovoljan jedan dečak sa naočarama i rakunom na glavi koji pravi minđuše od insekata.

.

The Grand Budapest Hotel (2014)

Andersonovo remek-delo koje oduševi i nasmeje sa svakim novim gledanjem premijerno je prikazano kod nas na 42. Festu. Ovog puta reditelja su inspirisala dela austrijskog pisca Štefana Cvajga, te tako i radnju smešta u zimske predele tridesetih godina dvadesetog veka. Glumačku ekipu koja vrvi od poznatih imena predvodi briljantni Rejf Fajns koji tumači lik gospodina Gustava, konsijerža čuvenog evropskog hotela.

Krađa renesansne slike, bekstvo iz zatvora i rat koji donosi promene u Evropi, ali i jedna ljubavna priča centralne su teme ove bajkovite drame. Dok se crni humor, melodrama i intrige prepliću, Ves Anderson nas podseća šta je važno u životu: čovečnost, prijateljstvo, ljubaznost, umetnost, poezija, pravda, čistota, ali i parfem i kolači.

Ovaj film oslikava svet koji je iščezao još pre nego što su likovi kročili u njega, ali koji uspevaju da održe svojim iluzijama. Čovečanstvo jeste još odavno postalo varvarska klanica, ali nekad je dovoljan jedan ljubazan čovek da nas podseti koliko je važno biti upravo to – samo čovek. Možda je zaista početak kraja kraja početka počeo, ali bar uz ovaj film možemo zaustaviti vreme i prepustiti se našoj stominutnoj iluziji.

Za P.U.L.S.E Marijana Ristić

Tekstovi o filmu na portalu P.U.L.S.E

  Film, Marijana Ristić, Ves Anderson